Fudbale, od tebe više ne tražim ništa
Na današnji dan, 18. decembra 2022 - Najbolje finale u istoriji, najbolji u istoriji i najvažniji dan u istoriji fudbala.
Povezane vesti
Kada ima trenerčinu i pobedi Bajern, osvaja Ligu šampiona, a Barsa sada "ima" oba
Lutanje u sistemu, oscilacije u glavama igrača, bonusi - Lalatović u do sada nepoznatoj misiji
Mesi ga je nazvao Barsinim "kancerom", do danas je previše "metastazirao"
Zašto se Real Madrid muči? Odgovor je u imenu od osam slova
Da li je debata na današnji dan, 18. decembra 2022. dobila konačni odgovor za kraj?!
Odmah ću da vam se izvinim na subjektivnosti i odmah ću da kažem - Lionel Mesi je najveći fudbaler u istoriji.
Na veliku žalost svih onih koji do večeras to nisu videli ili nisu želeli ili jednostavno "nije im se sviđao", najvažniji njihov argument je ispunjen - Lionel Mesi je osvojio Mundijal.
I ne samo to. Lionel Mesi je dao dva gola u najboljem finalu ikada i čak nije dao ni najviše golova u tom finalu, jer je Kilijan Mbape pokazao da je jedini dostojni Leov naslednik. Hvala bogu, fudbal sa njim, ostaje u sigurnim rukama.
No, da se vratimo na Lea Mesija.
Prvo, rođen sam iste godine kada i on. Kako je rasla njegova karijera, ja sam postajao svesniji da želim samo jedno - da pišem o Leu Mesiju, da gledam njegove utakmice. Sve do jedne. Da branim tezu da je najbolji u istoriji fudbala.
Petnaest godina slušam jedan te isti argument - neće biti kao Pele i Maradona i Luis Nazario Da Lima Ronaldo ako ne osvoji Svetsko prvenstvo. Istovremeno i legitiman i tako okrutno nepravedan argument.
Za početak, pogledajte snimak finala Mundijala iz Brazila 2014. godine. Tada je Mesija od titule najboljeg ikada udaljio Gonzalo Iguain i činjenica da večerašnji igrač utakmice - Anhel Di Marija nije mogao da igra zbog povrede. Mario Gece je odložio najvažniji trenutak u istoriji fudbala za osam i po godina.
Leo Mesi je u međuvremenu mnogo patio. Osvojio je sve moguće trofeje i 2015. godine, kada je osvojio još jednu "tripletu". Barsa je počela da se raspada i da pati, a Mesi je kao kapetan ostao na brodu poslednji, dok ga nisu praktično oterali.
Batrgao se sa samim sobom, shvatio da više ne može da bude ubitačan i brz kao Mbape i zato je morao da se potpuno promeni. Izgubio je igru jedan na jedan u punom trku, pa je to sveo na svoje majstorstvo na petoparcu i da proigrava svoje igrače kao plejmejker.
Ako uzmemo sve one fudbalske parametre - Lionel Mesi je večeras zaokružio sve. Prvi je istoriji koji je postigao po gol u svakoj rundi eliminacione faze. Dao je sedam golova, neki će zameriti što je četiri dao iz penala. Neka. Mesi je ostavio srce i dušu za ovaj tim i oni su mu to vratili. Igrali su za Argentinu, ali jednako i za Mesija. I to je ono što je ujedinilo i tim i čitavu Argentinu.
Nažalost, iako nisam imao priliku da uživo pratim Mundijal, imam dovoljno prijatelja i kolega koji su tamo i koji su složni u jednom - ovo što Argentina ima u Kataru je sva suština fudbala. Navijači su prodavali kuće i automobile i dizali kredite da dođu u Dohu. Preko 50.000 navijača večeras na "Lusailu" je rekord u jednom finalu za jednu reprezentaciju. Bilo ih je još nekoliko hiljada koji nisu mogli do karte pre finala. Ali, svi zajedno, sa još milionima njih u domovini su najveći pobednici. Svedočili su najvažnijem trenutku u istoriji fudbala.
Možda to zvuči pretenciozno u ovom trenutku, možda je potrebno da ovo malo preleži da bi se zaključivalo, ali večeras smo gledali najbolje finale u istoriji sporta. Ovo može samo fudbal da priredi i zato je Mesijeva pobeda još lepša i veća.
Kako su Argentinci voleli da kažu - bogovi neće dozvoliti da Leo Mesi ne osvoji "boginju". Usudiću se da kažem da je među tim bogovima i jedan "mali, zeleni", koji je nažalost otišao tamo negde gore da pogura svoju Argentinu ka svetskom tronu. Duh Dijega Armanda Maradone pratio je Mesija i na ovom šampionatu, o čemu sam već pisao pred finale.
Maradona je u Meksiku 1986. kada je Argentina poslednji put postala šampion učestvovao kod 10 golova sa pet pogodaka i pet asistencija. Mesi je večeras stigao do brojke 10 u Kataru, ali - sedam pogodaka i tri asistencije.
Maradona je u Meksiku promašio penal u trećem meču, baš kao i Mesi.
Maradona je imao čuveni slalom, pa hajde, oprostićete što ću i slalom sa Gvardiolom na leđima ovde takođe uporediti. U 35. godini nije lako nositi 50 metara najboljeg štopera ovog turnira i dati onakvu asistenciju.
Maradona - najveća fudbalska ličnost u istoriji
Moram još malo da se osvrnem na Maradonu u ovoj priči. Maradona je jedinstvena priča u svetu fudbala. Jer, njega smo svi voleli i na terenu, a posebno van njega. Mesi, kada prođe tih 90 minuta i kada napusti granice igrališta, ne postoji. Dosadan je, prilično nebitan. Maradona je bio sve ostalo. MekAlister senior, njegov saigrač i otac današnjeg heroja finala, možda je najbolje opisao Dijega i Mesija tokom ovog Mundijala.
"Maradona i Mesi ne mogu da se porede. Obojica su u vrhu, najbolji u istoriji, ali potpuno drugačiji. Maradonu su smatrali najboljim i obožavali su ga zbog svega onog što je bio van terena. A van terena je bio divan, ali najgori po sebe. Maradonu su pitali da komentariše dešavanja u globalnoj politici, družio se sa Fidelom Kastrom, bio protiv kapitalizma koji vlada svetom, dao je gol rukom, koji bi danas bio poništen, a Argentina je tako postala šampion sveta".
Maradona je idol i onih koji ne vole fudbal. Jer on nije bio samo fudbal. On je bio sve ono što bi svako od nas voleo i mogao da postane makar na jedan dan. Da proba. A on je morao da bude to svaki dan. I bio je i Dijego, i Maradona.
Njegov lični trener, ako niste pogledajte dokumentarac HBO o Maradoni i tom periodu iz Meksika i kasnije u Napulju, najbolje je definisao "El Pibea".
"U tebi su dve ličnosti - Maradona i Dijego. Sa Dijegom, koji pleše na terenu i igra fudbal, išao bih na kraj sveta. Sa onim Maradonom, koji sebe uništava, ne bih proveo nijedan jedini sat".
I to je bio Maradona. O Mesiju ne bi ni Kusta ni Manu Čao napisali one muške celoživotne himne koje se opušteno puštale i na svadbama (da, bila je na mojoj "mano de dios"). Mesi to nije, neće biti i ne treba da bude.
Dakle, Maradona je bio kult, pokret, revolucija, mnogo više od običnog fudbalskog idola. Maradona je danju bio najbolji na terenu, noću najgori po sebe. I kao što je i Emir Kusturica rekao u oproštaju od svog prijatelja "Nažalost, za takav život, bilo je potrebno dva srca".
Ronaldo?
Turnir u Kataru pokazao je i tu važnu stvar, i ne, to nije što Portgal nije stigao do završnice. Već, što je Ronaldo pokazao da nije lider poput Mesija, o čemu takođe pričam 10+ godina. Onog trenutka kada on krene nizbrdo, povući će sve za sobom. Tokom SP povukao je Mančester junajted, a potom i reprezentaciju kada je pao u drugi plan. Tokom svojih najboljih dana, a i sada, maše rukama da je on pogodio. Mesi je poklanjao svojim saigračima da šutiraju penale, dok se za Ronaldo za iste otimao.
I ovde moram da citiram jednu izjavu, a rekao ju je Hristo Stoičkov:
"Razlika između Mesija i Ronalda? Mesija porede sa Maradonom i Peleom, dok Ronalda porede sa Mesijem".
Ronaldo jeste, vrlo verovatno, i bez titule svetskog prvaka, drugi najbolji igrač u istoriji. Ako pogledamo sve što je u eri Lea Mesija učinio.
Umesto zaključka
18. decembra 2022. smo gledali najbolje finale Mundijala.
18. decembra 2022. smo gledali jedinog istinskog naslednika Lea Mesija.
18. decembra 2022. smo gledali najlepši mogući scenario najdivnije igra na svetu.
18. decembra 2022. smo dobili odgovor na debatu koja je trajala decenijama unazad.
18. decembra 2022. svedočili istoriji, ali neki opet odbijaju da toga budu svesni.
Te večeri smo dobili - GOAT finale, GOAT igrača, GOAT scenario. GOAT sport.
I moji ljudi iz okruženja su svedoci kada sam rekao da će titula Lea Mesija na Mundijalu biti kruna moje profesionalne karijere, uz intervju i poznanstvo sa Radomirom Antićem. Petnaest godina bio sam najglasniji u debati da nismo svesni da živimo u eri potencijalno najboljeg ikada. 15 godina slušam jedan te isti argument, tako okrutan i od večeras, eto vam, najbitniji - džaba sve ako ne osvoji Mundijal.
Leo Mesi je osvojio Mundijal. Jedan dečak koji je zbog njega prelomio ono čime će se baviti više ništa ne traži od fudbala i više ne vodi nijednu fudbalsku debatu.
Moja supruga me je pitala tokom SP, kada su naleteli na Hrvate, da li bih navijao za Srbiju ili Argentinu (Mesija) da se sastanu? Nisam smeo da odgovorim. Time sam verovatno rekao sve.
Barsa će imati svoje prilike da se vrati. Postoji od 29. novembra 1899. i postojaće još toliko. Nemam ništa protiv ni da se vrati nazad u devedesete u svoj mračni period i da je ogoljeno volim sa svim manama i nedostacima. Kao i svaki pravi navijač.
Mesiju je 18. decembar 2022. bio poslednji voz. Kao i moj.
Od fudbala, više ne tražim ništa.
0 Komentara