Jednosmerna ulica Lea Mesija u Barseloni iliti - Kada prava ljubav opet zakasni…

Lionel Mesi je po drugi put u svojoj karijeri ostao uplakan zbog Barselone. Prvi put to se dogodilo avgusta 2021. godine, kada je bio primoran da ode, protiv svoje volje. Drugi put dogodilo se sada, juna 2023. godine, kada je takođe, imao veliku želju da se vrati i oprosti se na pravi način, onako kako mu je onemogućeno pre dve godine.

Ali, hajde da krenemo od početka i kako je uopšte započeta ova priča i čija je veća krivica što se Mesi i njegova Barsa nisu ponovo spojili. Prva koja je "slomila" internet bila je Veronika Brunati, argentinska novinarka i Mesijeva prijateljica koja je još u oktobru prošle godine na svom Tviteru napisala: "Lionel Mesi će biti igrač Barselone 1. jula". Mnogi mediji preneli su njene reči, ali ubrzo, pre i tokom Mundijala u Kataru, praktično svi drugi izvori tvrdili su da je Leo postigao usmeni dogovor sa Pari Sen Žermenom da produži ugovor na još godinu dana.

Nakon što je osvojio Mundijal, što mu je bila najveća želja, kod Mesija su se prioriteti promenili. Igrajući za Argentinu shvatio je koliko je nesrećan dok igra za PSŽ i shvatio je da mu nedostaje da igra za Barselonu, da mu nedostaje ta strast koju ne oseti u Parizu. Ipak, nedeljama nakon Mundijala, svi najjači izvori, na čelu sa Fabricijom Romanom i dalje su tvrdili isto - Mesi ostaje još godinu dana u Parizu. I onda, počeo je novi šou - 23. januara ove godine, katalonski novinar Đerar Romero prvi je preneo - Mesi se predomislio i ne želi da potpiše za PSŽ, već za - Barselonu! Svi ranije pomenuti izvori su ga demantovali, baš svaki i u Francuskoj. Ali, tada je počelo da se odmotava klupko. Mesi je ćutao, fokusiran na predstojeće utakmice sa Bajern Minhenom u Ligi šampiona, a nije se mnogo oglašavao ni nakon eliminacije iz elitnog takmičenja. Tada je shvatio - PSŽ je i dalje daleko od evropskog krema i ne želi da ostane.

U nedeljama za nama, kako se sezona bližila kraju, postalo je jasno da Mesi neće ostati onog trenutka kada su i navijači Pari Sen Žermena počeli da mu zvižde, a francuski mediji "razvlače" da nije ispunio očekivanja. Postalo je jasno - Mesi odlazi i sada je Barselona na potezu. Međutim, došlo je ponovo do nesuglasica i nepoverenja. Posebno od Mesijeve strane ka upravi, što je donekle i očekivano. Tog 5. avgusta 2021. godine sleteo je u Barselonu posle odmora da potpiše novi ugovor, a sačekala ga je poruka - "moraš da odeš".

Dve godine kasnije, sličan scenario - La Liga je stroga po pitanju pravila, iako ceo svet zna da je po sredi lični sukob Havijera Tebasa i Đoana Laporte. Predsednik La Lige je onemogućio Mesijev ostanak i pre dve godine, kada se Laporta predomislio i odbio potpis sa investecionim fondom CVC. Od tada rat na relaciji La Liga - Barselona i dalje traje. Iako je Barselona tokom dve godine smanjila platni budžet sa 690 na 450 miliona evra godišnje, nije dovoljno. Iako su u odnosu na prošlo leto, ovog van ekipe najplaćeniji igrači - Pike, Buskets i Alba, nije dovoljno za Mesijevu registraciju ugovora.

I šta se onda desilo?

Barselona, odnosno Đoan Laporta ponovo je učinio istu stvar - u medijima je želeo da ispadne da klub čini baš sve da vrati Mesija i pritisak prebacio na Argentinca. Đerar Romero, sa ekskluzivnim informacijama tvrdio je da i pored zelenog svetla La Lige, predstoji realizacija Barsinog plana da bi Mesi zaista bio registrovan. Barsa je morala da proda neke igrače i da pojedini prihvate smanjenje plate. Problem je u tome što je ispalo da sve to mora da se realizuje samo zbog - Mesija. Barselona je kriva što je dopustila da se sav pritisak svede na Mesija, jer bi svi ti igrači koji su na prodaju, bili na transfer listi jer nisu ispunili očekivanja, a ne zbog Argentinca. Prvi u redu su Frank Kesi, Ansu Fati i Feran Tores. Jednostavno, nisu nivo za Barselonu koja želi da bude konkurentna Sitiju i Bajern Minhenu u Ligi šampiona.

S druge strane, kriv je pomalo i Mesi koji je svoju sudbinu želeo da reši početkom juna, kada prelazni rok nije ni počeo. Istovremeno, sve se lomilo u trenucima baš kada je ekipa u Japanu gde je igrala utakmicu sa Visel Kobeom na oproštaju Andresa Inijeste. Barsa nije mogla niti želela da sili prodaju igrača početkom juna, kako bi obezbedila Mesiju garanciju da će biti registrovan. Argentinac je doneo ličnu odluku da ne želi svoju karijeru da stavi u ruke pojedinaca i da drugi ispaštaju zbog njegovog povratka.

"Navijao sam za Barselonu tokom čitave sezone i slavio sam titulu, ja sam njen navijač. Mnogo sam razgovarao sa Ćavijem, često smo razmenjivali mišljenja i pričali o mom povratku. Stvarno sam želeo da se vratim u Barselonu, imao sam taj san. Ali posle onoga što se desillo pre dve godine, nisam želeo da ponovo budem u istoj situaciji, ostavljajući svoju budućnost u rukama nekog drugog. Želeo sam da ja budem taj koji će doneti odluku, misleći na sebe i svoju porodicu. Čuo sam da je LaLiga prihvatila sve oko mog povratka, ali i dalje je bilo još mnogo toga što bi trebalo uraditi. Čuo sam da bi klub morao da prodaje igrače i smanjuje plate i jednostavno nisam želeo da prolazim kroz to i preuzimam odgovornost za tako nešto. Već sam bio optuživan za mnogo toga što nije tačno iz mog perioda igranja u Barseloni i umoran sam od toga. Nisam želeo da se tako nešto ponavlja", rekao je Mesi.

Epilog?

Barselona se oglasila šturim saopštenjem nakon ovog Mesijevog intervjua i napisala jedan sraman detalj da "prihvata odluku Argentinca da se pridruži klubu u manje zahtevnoj ligi i da želi da se povuče sa velike scene". Barselona je na neki način ponovo izdala Lea Mesija, jer se opet stiče utisak da nije učinila sve da ostanu zajedno, baš kao i pre dve godine. Ipak, nikada nećemo saznati do kraja šta se zaista dešavalo. Zna se da pojedinci u upravi nisu želeli da Mesi ostane onda ni da se vrati sada, jer smatraju da je donekle i sam kriv za lošu finansijsku situaciju, jer je imao platu od 50 miliona evra, duplo veću od drugog najplaćenijig, tri puta veću od trećeg najplaćenijeg u ekipi.

Ljubav između Mesija i Barse nije pukla, ali nažalost, klub predstavljaju i neki tamo ljudi u crnom koji imaju svoje poslovne računice i ego. Mesi je kriv što možda nije sačekao još koju nedelju, ali kako je rekao, još tokom maja mu je rečeno da sve može da bude rešeno, a kako se bližio trenutak donošenja njegove odluke, za koji su u Barsi znali, tako se lopta prebacivala na njegov teren.

Istina nikada nije baš na sredini, neko je malo više kriv, a u ovom slučaju, ponovo je to Barselona. Đoan Laporta je kao i svaki drugi vešt političar izmanipulisao katalonsku javnost, nije se mnogo oglašavao, ali je svaki put uspeo javno da uveri da je “sve pod kontrolom” i da je “Barsa Mesijeva kuća”. Nema razloga ne verovati u Mesijeve reči, jer njegova ljubav i želja da bude u Barsi nikada nije bila sporna. Mogao je da izabere neki klub iz Premijer lige, da ostane na velikoj sceni, ali je shvatio da je svaki drugi evropski isto kao – PSŽ. Klub u kom će igrati bez dovoljno strasti. Izabrao je najbolje mesto zbog svoje porodice, Floridu, manje zahtevnu ligu i van očiju svetske javnosti. Uostalom, osvojio je Mundijal, zaokružio je svoju karijeru na najlepši mogući način, želeo je još samo da se oprosti od navijača Barse kao što su to nedavno Serhio Buskets i Đordi Alba, ali, za poslednji ples bilo je potrebno dvoje, ali dvoje - iskrenih. 

Neko će reći da je ovim potpisao kraj karijere, da odlazi u najgori tim MLS lige, da više nije profesionalac i da nije morao da ode tamo. Mesi je, kako je rekao, izabrao život za svoju porodicu. Uradio je sve. Osvojio je Mundijal, želeo je i da se dostojanstveno i na pravi način oprosti od Barselone, nije želeo tako što će neki igrač morati da ode na silu ili da pristane na ko zna koje smanjenje plate.

Đoan Laporta je svojom pričom uspeo da obrlati mnoge pod krilaticom da su interesi kluba iznad svih. Ako smo mu tog 5. avgusta verovali da je tako, dve godine kasnije, morao je da omogući bespatan potpis i Mesijevu registraciju. Nakon što je drugi put izradio Lea Mesija, tvrdeći da ga želi, a znajući da je to nemoguće, izgubio je svoj kredibilitet. Jednostavno, to je tako.

Leo Mesi je možda izgubio svoj igrački kredibilitet odabirom Inter Majamija, ali je istovremeno zadržao svoj suštinski - za razliku od Đoana Laporte, on nije želeo sebe da izda dva puta. Jeste prava šteta što ga više nećemo gledati na najvećoj sceni, jer za razliku od Kristijana Ronalda, on još uvek nije za "seoske" lige sa preostalih kontinenata. Ali, ovim je potvrdio da je svestan da na najvećoj sceni, on pripada samo jednom klubu. Onom koji je po ko zna koji put, nažalost, u ovom veku, bacio tonu crne tempere preko zlatom utkanim motom "Više od kluba".