Partizan protiv Barse kao u Danu mrmota, Željkova neuobičajena nemoć, polako nestaje i ''efekat Lakić''...

Partizan će možda ući u plej-of, još uvek ima šanse za tako nešto, ali iako ga mnogi vide i na fajnal-foru, objektivno nije pokazao da ima tim za te najviše domete u Evroligi ove sezone. To je sada već postalo jasno, gledajući utakmice koje su crno-beli odigrali na gostovanjima protiv najvećih imena u elitnom evropskom takmičenju, bez obzira na njihov trenutni plasman na tabeli.

Ni protiv jednog od njih kao gosti nisu bili blizu pobede, iako su ih većinom pobeđivali u Beogradskoj areni. Da se podsetimo. Protiv Fenerbahčea u Istanbulu crno-beli su prvog dana novembra prošle godine rutinski poraženi sa 89:72, a trener Obradović je tu utakmicu isticao kao jednu od retkih u kojima njegov tim nije bio konkurentan do samog finiša. Ipak, ima ih još. Pre toga, protiv Reala u Madridu isto rutinskih 93:86, mada se tada još uvek kao opravdanje moglo uzeti to što je prošlog leta promenjen kompletan tim.

Dalje, protiv Efesa u Istanbulu nešto jači otpor, ali opet nije bilo drame u završnici, turski tim je na kraju slavio sa 86:77. Posle novogodišnjih i božićnih praznika Partizan je gostovao u Atini, gde je opet bez ozbiljnijeg otpora poražen od Panatinaikosa sa 96:84, a taj negativni niz protiv velikih evropskih imena nastavljen je u prethodna dva kola. Protiv Olimpijakosa se nije mnogo ni očekivalo, jer crveno-beli iz Pireja zaista imaju moćan tim i to potvrđuju iz kola u kolo, pa je Partizan tu poražen sa 82:70. I onda sinoć, poraz u gostima i od Barselone sa 87:80.

Ni u jednoj od tih utakmica Partizan nije imao imperativ pobede. Nije bilo prevelikog psihološkog pritiska kao u nekim drugim utakmicama koje je Partizan morao da dobije, a igrao je mnogo bolje. Ali, izgleda da ovaj tim crno-belih ne ume da iznenadi kada se od njega ne očekuje mnogo.

Utakmice sa Barselonom su posebna priča. Skoro pa neverovatna.

Pisali smo i pre meča o negativnoj tradiciji protiv Katalonaca koji su sinoćnjom pobedom stigli do 11:0 u pobedama nad Partizanom u poslednjih 11 mečeva. Partizan na pobedu nad Barselonom čeka od 2010. godine na svom terenu, a u gostima još od 1987. godine i vremena dok je Željko Obradović još bio igrač Partizana.

Najnoviji poraz od Barselone prošle večeri bio je praktično kopija utakmice koja je sredinom novembra odigrana u Beogradu. Čak je i rezultat gotovo isti. Tada je Barsa u Beogradskoj areni slavila sa 87:79, opet je Kevin Panter bio nerešiva enigma za odbranu Partizana i opet su crno-beli, kao i sinoć, katastrofalno odigrali drugu četvrtinu. Barsa je u Beogradu dobia drugu četvrtinu sa 30:12, a sinoć na svom terenu, taj deo igre je rešila u svoju korist rezultatom 29:9.

Epilog na kraju isti. Zaključak? Partizan ništa nije naučio iz tog prethodnog poraza. 

Nije mnogo drugačije bilo ni u prethodnih par sezona. Jednostavno, kada igra protiv Barselone, Partizan deluje kao ''hipnotisana'' ekipa koja ne bi pobedila ni da se utakmica igra ''tri dana''.

Sve je još neverovatnije ako se ima u vidu da Partizan na klupi ima najtrofejnijeg evropskog trenera Željka Obradovića, koji je sinoć u pojedinim delovima utakmice delovao potpuno nemoćno, u neverici gledajući svoje igrače šta (ne) rade na terenu. Kamera ga je tokom TV prenosa u više navrata ''uhvatila'' kako nemoćno širi ruke ili se drži za glavu. Od promašenih zicera, preko katastrofalnih reakcija u defanzivnom skoku, do poklanjanja lopti rivalu u trenucima kada je delovalo da bi Partizan možda mogao da uhvati rezultatski priključak... Sve se to moglo videti sinoć u ''Blaugrani''.

Potpuno drugačija slika od onih koje smo mogli nedavno da vidimo u Partizanove četiri uzastopne pobede na gostovanjima protiv Asvela, Armanija, Virtusa i Monaka. Tada je Partizan bio još i drastično oslabljen, a morao je da ispravlja prethodne kikseve sa domaćeg terena. Obradovićevi igrači su tada bili pod velikim pritiskom i očekivanjima, uz to i značajno oslabljeni zbog povreda, ali se onda pojavio Arijan Lakić kao novi adut crno-belih, pre svega u odbrani, ''specijalac'' koji je neočekivano postao Partizanov ''X'' faktor i novi ljubimac navijača.

Očekivali smo ga sinoć kao ''flastera'' na Kevinu Panteru, ali na terenu je proveo samo minut i po, bez učinka. Sličnu minutažu su imali i Pokuševski i Vašington koji je ekspresno upao u probleme sa faulovima. Ako izuzmemo njih trojicu, Željko Obradović je sinoć praktično koristio samo sedmoricu igrača sa velikim minutažama. Karlik Džons je na terenu proveo 36 i po minuta, ali ga šut nije služio. Ono što već ozbiljno iritira navijače Partuizana su njegova slobodna bacanja, sinoć ih je šutirao 1/5, a znamo da je jedno njegovo promašeno slobodno bacanje već koštalo crno-bele osvajanja prvog trofeja u tekućoj sezoni, u finalu Kupa Radivoja Koraća protiv Crvene zvezde.

Mnogo je nejasnoća posle najnovijeg poraza Partizana. Crno-bele sada očekuje put u Dubai, a onda ''pet finala'' u Evroligi, kako je trener Obradović nazvao predstojećih pet kola u Evroligi - protiv Efesa, Albe i Reala na svom terenu, kao i protiv Bajerna i Žalgirisa na gostovanjima.

Miminum je da se ostvare dve ili tri pobede u tim mečevima, kako bi Partizan izborio plasman u plej-in. Za ulazak u plej-of, potrebno je bar četiri. Igra, ili bolje rečeno pristup igri kao protiv Olimpijakosa i Barselone ne obećava mnogo...