Problemi Radničkog nisu počeli sa Lukovićem

Kragujevački Radnički 1923 ponovo je došao u situaciju da traži novog trenera, tek nešto više od dva meseca posle promocije Aleksandra Lukovića na ''Čika Dači''.

Tri uzastopna poraza - od Crvene zvezde, OFK Beograda i Vojvodine, a koja su usledila posle tri uzastopne pobede, bila su razlog da 42-godišnji Luković podnese ostavku na mesto šefa struke Radničkog. Ta ostavka je ekspresno prihvaćena od strane uprave kluba, pa je rastanak jutros i zvanično potvrđen, a klub sa ''Čika Dače'' će uskoro imenovati i trećeg šefa struke od početka sezone.

Iako se u poslednje dve utakmice očekivalo više, odlazak Lukovića je ipak iznenađenje.

Čelnici kluba su posle emotivnog odlaska Feđe Dudića, što je snažno uzdrmalo sve u Radničkom, svesno ušli u rizik njegovim izborom, s obzirom da Luković do sada nije imao trenerskog iskustva u klubovima, izuzev rada sa mlađim kategorijama u našim nacionalnim selekcijama. S obzirom da je Radnički poslednjih nekoliko godina bio jedan od retkih superligaških klubova sa reputacijom da veruje svojim trenerima i da ih ne menja tako lako, verovalo se da će Luković dobiti nešto više vremena da svoje zamisli sprovede u delo.

Pogotovo što je sportski direktor Slavko Perović na promociji naglasio da se Luković ''uklapa u DNK Radničkog i u ono što je do sada građeno''.

I sama odluka Aleksandra Lukovića da prihvati poziv iz Radničkog posle istorijskih rezultata koje je njegov prethodnik Feđa Dudić ostvario sa kragujevačkim timom bila je veoma hrabra, a okolnosti su za njega bile još komplikovanije ako se ima u vidu da je ekipu preuzeo usred prelaznog roka, pa je u prvih mesec dana njegovog mandata došlo i do nekoliko veoma bitnih promena u igračkom kadru. Morao je u hodu, bez obavljenih priprema sa ekipom da sprovodi novonastale promene, a sve uz velika očekivanja navijača (o njima nešto više na kraju) koji su sada već navikli da svoj tim vide u gornjem delu tabele i u trci za plasman na evropsku scenu.

U tom periodu, Luković je ostao bez veziste Bogdana Mirčetića, krilnog igrača Matije Gluščevića, ofanzivca Milutina Vidosavljevića, napadača Činedua Stivena koji su otišli sa ''Čika Dače'', a neposredno pred Lukovićevo imenovanje na mesto šefa struke, još jedan od najboljih igrača Radničkog Isa Ba je doživeo povredu u meču protiv Partizana i tek se sada oporavio, što znači da ga Luković sve ovo vreme nije ni imao na raspolaganju, baš kao ni Milana Vidakova koji je doživeo novu povredu.

Većina od pomenutih je nastupala u prve četiri utakmice od početka sezone (dve evropske i dve superligaške) do Lukovićevog dolaska, pa se može reći da je Luković već u startu ostao bez gotovo pola tima u odnosu na onu ekipu kojom je raspolagao Feđa Dudić.

Naravno, uprava je pokušavala da za svakog od igrača koji su napustili klub pronađe adekvatne zamene, pa su istovremeno angažovani i Jankuba Žaržu, Ester Sokler, Antonio Gomeš, a Sali Vižđi se vratio u Radnički posle godinu dana u Mađarskoj. 

Slovenački napadač Sokler se od njih najbolje uklopio i pokazao kao pun pogodak. Gomeš je pokazao potencijal, dok Vižđi još traži formu iz prethodnog ''mandata'' u Radničkom, a Žaržu izaziva sve više sumnji da li će uopšte moći da pomogne Kragujevčanima u meri u kojoj se to očekivalo kada je doveden.

Luković je imao dve dvonedeljne pauze - u septembru i oktobru da sve to posloži u novu ''dobitnu kombinaciju'', a posle uzastopnih pobeda nad Radničkim iz Niša, Spartakom i surduličkim Radnikom, pa remija u Novom Pazaru i velikog otpora Crvenoj zvezdi na ''Marakani'', izgledalo je da se približava tome, ali je taj utisak izbledeo posle poraza od OFK Beograda na ''Čika Dači'' i Vojvodine sinoć u Novom Sadu.

Protiv ''romantičara'' Radnički nije imao ni sreće, jer je propustio nekoliko izglednih prilika u drugom poluvremenu, a za sinoćnji poraz u Novom Sadu opravdanje za Lukovića bi mogle da budu i povrede Soklera i Gomeša sredinom prvog poluvremena, pa je već tada morao da izvrši dve prinudne izmene, što mu je svakako poremetilo koncepciju koju je zamislio.

Imao je Radnički velikih problema u defanzivi, ne samo protiv Vojvodine, a sinoć u Novom Sadu štoperi kragujevačkog superligaša nisu mogli da izađu na kraj sa Džonom Merijem i svojim doskorašnjim saigračlem Milutinom Vidosavljevićem.

Ali, posle svega se postavlja pitanje da li je Lukovićev učinak u Radničkom neuspeh, ili je zapravo realna slika mogućnosti tima sa ''Čika Dače''.

Ko je redovno pratio igre kragujevačkog superligaša, mogao je da primeti da se maltene od početka ove kalendarske godine Radnički sve više mučio, a problemi su postajali sve vidljiviji kako se bližio kraj sezone.  Ona senzacionalna pobeda nad Crvenom zvezdom od 4:1 na ''Čika Dači'' je sve to bacila u duboku senku, kao i trijumf nad TSC-om u poslednjem kolu od 5:2, koji je uz pobedu Partizana nad Vojvodinom doneo Kragujevčanima drugi uzastopni plasman na evropsku scenu, delom i zahvaljujući tome što trećeplasirani OFK Beograd nije dobio evro-licencu.

A da problemi Radničkog nisu počeli sa Lukovićem (pitanje je i da li će se završiti njegovim odlaskom), možda najbolje ilustruju uporedne brojke iz prolećnog dela prošle sezone i aktuelne jeseni posle odlaska Feđe Dudića.

Konkretno, Radnički je na 17 utakmica u prolećnom delu sezone 2024/25, posle zimske pauze ostvario učinak: 6-4-7, što mu je donelo 43% osvojenih bodova od maksimalno mogućih 51.

Pre Lukovićevog dolaska, od starta nove sezone 2025/26,  Radnički je odigrao četiri utakmice, bez pobede, uz skor 0-2-2. Od toga su dva meča u Evropi protiv Ki Klaksvika.

Pod Lukovićevom komandom, Kragujevčani su u 10 narednih prvenstvenih mečeva ostvarili skor: 3-3-4, i osvojili 40% bodova od maksimalno mogućih 30.

Dakle, vrlo blizu onoga što je Radnički ostvarivao i mesecima pre njegovog dolaska. Samo što to tokom proleća i nije bilo toliko vidljivo na tabeli zbog prethodne bodovne zalihe ostvarene na jesen prošle godine...

Kako dalje?

Pre svega, čelni ljudi kluba treba da budu načisto da li žele da nastave započetim putem, ili se i dalje kolebaju da li ostati ili otići, kao što je bio slučaj sa sportskim direktorom Slavkom Perovićem.

Ako još uvek imaju istu onu želju da sa Radničkim pišu istoriju kao u prethodne dve sezone, onda za klub sa ''Čika Dače'' nema zime. Ali, ako je i kod njih došlo do zasićenja, onda bi problem Radničkog mogao da bude i još veći.

Navijači?

I od njihove podrške klubu značajno će zavisiti brzina izlaska iz novonastale situacije. Dobijali su mnogo pohvala svih ovih godina, Radnički se i u svojim najtežim danima mogao pohvaliti snažnim jezgrom svojih vernih pristalica, ali je utisak da rast njihove brojnosti na tribinama nije u skladu sa rezultatima koje je Radnički ostvario poslednjih godina. Očekivalo se da ih bude više. Pogotovo na početku ove sezone i tokom istorijskog evropskog dvoboja na ''Čika Dači''.

Sećamo se da je i Feđa Dudić u svojoj prvoj sezoni, kada je tek počeo da se oseća ''miris Evrope'' u Kragujevcu, u jednom trenutku glasno upitao ''gde su navijači i zbog koga on i njegovi igrači sve ovo rade''. Tek tada su se mnogi trgli iz letagrije i počeli da popunjavaju tribine, ali ove jeseni se opet smanjuje broj ljudi na tribinama. Za razliku od Dudića, Luković nije imao običaj da podigne glas po tom pitanju, a ni ljudi iz kluba, koji bi trebalo da se više potrude oko animiranja navijača, ne samo pred istorijske utakmice.