Za 110. rođendan - Peti trener ili peto mesto, šta je Vošina tužnija realnost?

Bio je to 16. decembra prošle godine, kada je golom Mateusa Indija Voša upisala svoju poslednju pobedu, u Nišu protiv Radničkog. 

To je ujedno bio i treći vezani trijumf Vojvodine, uz Napredak i Mladost GAT u Kupu Srbije, kada su se navijači ponadali da bi 2024. godina mogla da bude njihova.

Ali, onda je usledio niz loših vesti - Ranko Popović je dobio ponudu koju nije mogao da odbije i vratio se u Japan gde je izgradio svoje trenersko ime. U poslednjem kolu jesenjeg dela sezone, na njegovom oproštaju, Voša je poražena od Voždovca i to je bila najava sunovrata u 2024. godini kojem se ne vidi kraj. 

Nakon harizmatičnog, duhovitog i uvek otvorenog Ranka Popovića, stigao je ne baš pričljivi i nenasmejani Božidar Bandović. Njegov trenerski put nepoznat je javnosti u Srbiji, jer je karijeru takođe gradio po istoku. Iako je Voša na momente delovala dobro na pripremama, kako je sezona počela, probudila se ona najgora mana ove ekipe - mentalitet. 

Kako drugačije opisati onakav primljeni gol od Mladosti u nadoknadi vremena za 1:1, ili kada imaš 2:0 u Ivanjici ne umeš da privedeš meč kraju i "ubiješ" ga i osvojiš sigurne bodove protiv ekipe koja se bori za opstanak? Možda Božidar Bandović vidi neke druge utakmice kada priča o dobrim igrama, ali period od kako je Radulović dao gol za 0:2, do samog kraja, bio je jedan od najgorih Vošinih izdanja u novijoj istoriji. 

Vojvodina nije takmičarska ekipa onoliko koliko to želi i treba da bude i sa svojom istorijom i veličinom, a bogami i po platnom budžetu koji odvaja na svoje igrače. Iako cifre nisu poznate u potpunosti, sigurno da tim Vojvodine po zaradi nije na sedmom mestu Super lige Srbije. Iako je Johan Krojf umeo da kaže da nikada nije video da džakovi sa parama igraju fudbal, moderni fudbal ipak ima drugačija merila i nekako jeste važno da klub bude finansijski stabilan, da igrači koji imaju veću tržišnu vrednost, to opravdavaju i na terenu. 

Ali, po svemu onome što gledamo od Vojvodine, to nije tako ovog proleća. Navijači s razlogom i potpuno opravdano kritikuju celokupno stanje u klubu. Božidar Bandović je četvrti trener koji je došao na klupu u periodu od 365 dana. Prošlog februara otišao je Milan Rastavac, došao je Radoslav Batak, potom pomenuti Ranko Popović i sada je tu Bandović. 

Postavlja se više objektivnih pitanja, a mnoga su još kako opravdana poput onog - kako da veliki klub gradi ekipu na duge staze, sa evropskim ambicijama, kada u proseku menja trenere na tri do četiri meseca? Takođe, mnogi postavljaju pitanje i da li još neko iz sportskog sektora treba da preuzme odgovornost i plati ceh za ovakvo stanje već drugu sezonu u nizu?

Vojvodina je u ovom trenutku sedmoplasirani tim na tabeli sa 31 bodom, Čukarički koji je četvrti ima 38 i niko ne veruje da "stara dama" može da sustigne tim Gordana Petrića, te da upust preskoči i Mladosti zaista fenomenalan tim Feđe Dudića, Radnički 1923, koji igra "najevropskiji" fudbal uz vodeći trio koji će do kraja sigurno tu ostati. 

Dakle, Vošina tužna realnost, koja je gotovo kao titula jeste, sasvim objektivno - peto mesto. I za njega će morati žestoko da se "pobije" sa Radničkim i Čukaričkim, ako uzmemo u obzir da Mladost i Novi Pazar ipak malo posustanu u ovoj trci. I ako ćemo iskreno, Vojvodina ispred sebe i ima barem dva bolja tima, ako ne računamo Partizan i Crvenu zvezdu koji su godinama liga za sebe. 

Drugo pitanje koje se postavlja jeste - da li je tužnija realnost od petog mesta i - potencijalni peti trener u eri Dragoljuba Zbiljića? Iako nema najava da bi Bandović mogao da dobije otkaz, iskustvo nas je naučilo da se na "Karađorđu" neuverljiva igra i loši rezultati ne praštaju. Voša u petak dočekuje Voždovac, koji joj tradicionalno ne odgovara, doduše, na svom terenu "stara dama" ima četiri vezane pobede protiv "zmajeva", ali je predstojeći meč prvo od mnogih finala do samog kraja sezone. Posle toga sledi IMT u Beogradu, u Novi Sad stiže Novi Pazar, pa Voša ide u Surdulicu, čeka Čukarički i za kraj gostuje u Pančevu i dočekuje TSC, pred plej-of. 

Mnogi su se ponadali kada je završen krug mečeva sa Zvezdom i Partizanom da će Voša popraviti utisak protiv slabijih timova u 2024. godini, šamari od Mladosti, Radničkog, Spartaka i Javora, sa tri od mogućih 12 bodova, učinili su to da u Novom Sadu u velikom neraspoloženju dočekuju veliki 110. rođendan, 6. marta. 

Remont na leto sada je daleko, potencijalno peto mesto trenutno je jedini cilj, a u Kupu Srbije gde su još uvek i Partizan, Zvezda, a Voša se sastaje sa Čukaričkim u Beogradu, zaista ne treba ulagati velika očekivanja.

Vojvodina do Evrope može da se domogne najpre tim petim mestom, a veliko je pitanje i da li će čak i sa njim, ostati sa istim trenerom pred sezonu 2024/25. 

I tako se vraćamo na pitanje sa početka teksta - da li je Vošina tužnija realnost potencijalni peti trener ili peto mesto kao "poklon" za 110. rođendan jednog od najvećih klubova, ne samo u Srbiji, već i sa ovih prostora? 

Podsetnik za kraj - kada je Voša sezonu 2021/22 završila na sedmom mestu, ta godina okarakterisana je jednom od najgorih u modernoj istoriji kluba. Početkom marta 2024. godine, Voša je na istoj poziciji, a ni po čemu što se od tada promenilo nabolje, ne zaslužuje da bude. Klub je u svakom smislu stabilniji, sa mnogo boljom i većom energijom, samo, što sve to mora da se prenese i na teren. Jer, rezultati na terenu su ono merilo koje se pamti.