Žalite one koji ne vole fudbal

Zamislite smenu koja počinje u 16.00 časova i traje do ponoći, a u istoj pratite i pišete sve što smo danas mogli da gledamo u Kopenhagenu i Bukureštu i da pritom voli fudbal dobre tri decenije?

Onima koji nisu gledali ne vredi prepričavati šta se sve dešavalo, oni koji su gledali, videli su apsolutno sve što je trebalo (nadam se i da je Pedri budući najbolji vezni na svetu). 

I šta ostaje kao zaključak?  

Ispali su šampion i vicešampion sveta, prvi su nekim čudom ispustili 3:1, drugi su još većim čudom sustili 1:3, nijedni ni drugi nisu izdržali. Videli smo 14 golova, odbranjeni penal, umesto 2:0 u 55, 1:3 u 59. minutu, autogol sa pola terena, "ONAJ" pas Pola Pogbe za Tirama, ONO SVE Pedrija i Busketsa, Mislava, nažalost i nesretnog Lenglea i na 45 minuta, klasu Karima Benzeme, još uvek nedovoljnu ubitačnost Kilijana Mbapea...

Videli smo sve lepote igre i zašto je fudbal na kraju svakog dana, ipak - fudbal. Uvek makar za stepenik iznad svih ostalih sportova.

Uskoro će i Olimpijske igre, tamo će biti bitni svi ostali sportovi, samo ne i fudbal. Jer, Svetsko i Evropsko prvenstvo u fudbalu jedino su važnija takmičenja pojedinačnog sporta i važnija smotra od svih ostalih koji su takođe na olimpijskim igrama. Ovo danas je bio još jedan dokaz.

Ovo što gledamo sada, preti da bude najbolji turnir u istoriji ove igre.

Ovo čemu smo svedočili danas može da uradi samo fudbal. I zato, žalite oni koji ne znaju da vole ovu igru. Ne znaju šta propuštaju.

Jedva čekamo nastavak.