Zelena trava domova superligaških
Izgleda da smo zaboravili šta je najbitniji preduslov za kvalitetnu fudbalsku predstavu.
Povezane vesti
Saznanje medija da će Fudbalski savez Srbije u saradnji sa UEFA-om izdvojiti oko 20.000.000 evra za unapređenje travnatih podloga širom Super lige Srbije prijatno je iznenadilo mnoge. Domaći klupski fudbal nalazi se na svom istorijskom maksimumu još od raspada bivše SFRJ, te ćemo naredne sezone tako po prvi put dočekati jedan srpski klub u grupnoj fazi Lige šampiona bez neizvesnosti koju nose kvalifikacije. Nema šta, ambijent oko srpskog fudbala postaje malo fudbalskiji, ali da nije sve tako idealno pobrinuli su se čelnici većine superligaša.
“Da je Bog hteo da se fudbal igra u vazduhu, posadio bi travu umesto neba”, čuvene su reči legendarnog Brajana Klafa tokom dominacije Notingem Foresta engleskim i evropskim fudbalom. Ostrvska škola fudbala nije bio njegov izgovor kada je postavljao postulate moderne igre sa domaćim igračima u, do tada, relativno nepoznatom Notingemu, te su “Šumari” na veoma atraktivan način odličnom pas igrom stizali do domaćih i evropskih trofeja. Kvalitet engleske trave nadaleko je čuven već vekovima, ali nije da na Ostrvu tih godina nije bilo pravih oranica, naročito kada padne ona dosadna kiša.
Fudbal u Srbiji se češće igra upravo na podlogama koje više liče na oranice, nego li na fudbalski teren.
Domaći klubovi mahom su primorani da odustanu od svog plana da zapravo zaigraju fudbal kroz kreativnu kombinatoriku jer za tako nešto vrlo često nema mogućnosti, naročito kada počnu padavine. Svako ko je makar jednom odigrao utakmicu na pravom fudbalskom terenu zna koliko je kvalitet travnate podloge bitan za kvalitet prikazane igre. Ako imate nameru da igrate fudbal. Uslovi su Loši na glavnim terenima, a šta tek reći za pomoćne čija se trava koristi još češće.
U našem fudbalu izgleda da je sve bitnije - bonus igrači da bi se što brže i lakše prodali, ograničenje broja stranaca kako ne bismo preterali u njima, ljuta saopštenja i sudijske i druge anomalije.
Sve osim - samog terena.
Ne tako davno čuo sam priču da je jedan superligaški klub prekinuo saradnju sa jednom agencijom o održavanju travnate podloge jer je godišnji trošak od 10.000 evra bio veliki i, izgleda, nepodnošljiv. Dok je dotična agencija vodila računa o travi, teren je bio jedan od boljih u Srbiji posle dugo godina, da bi nakon toga podloga ponovo postala teška i prilično nereprezentativna.
Sa druge strane, imamo primer TSC-a koji za svoju podlogu izdvaja 50.000 evra, što teško da je i deseti deo budžeta kluba, naročito otkako je na snagu stupio novi sponzorski ugovor Super lige sa Arenom sport. Prema nekim informacijama, on godišnje garantuje svim klubovima osim Crvene zvezde i Partizana po najmanje 250.000 evra.
“Teren je bio toliko loš, da slobodno mogu da kažem da smo igrali sve osim fudbala. To je bila plaža, a ne fudbalski teren za igru. Mislim da je ovo bio najgori teren na kojem sam ikada igrao u karijeri, a igrao sam nekada i na minus 15 i 20 stepeni Celzijusa. Ovo je bio stvarno najgori teren na kojem sam ikad igrao, koliko se sećam”, nedavno je govorio fudbaler Partizana Bibras Natho o terenu na stadionu Radničkog iz Niša.
Super ligu Srbije sami etiketiramo kao “razvojnu ligu”, takmičenje u kojem je primarni cilj svakog igrača da napravi korak napred u svojoj karijeri.
Možda je vreme da konačno napravimo i odgovarajuće terene za igru?
⚽ "Da je Bog hteo da se fudbal igra u vazduhu, posadio bi travu umesto neba", reči su legendarnog Brajana Klafa.
— Ivan Cvetković (@avant_garde11) May 16, 2023
✍️ O tome kolika je bitna dobra travnata podloga za kvalitet fudbala i zašto ponovo preskačemo suštinu, u novoj kolumni 🔽 https://t.co/2NnFwASrjU
0 Komentara