ALBA - Stub nemačke košarke 21. veka

Kada se pomene Nemačka i sport, logična asocijacija je fudbal. Nekoliko titula prvaka sveta i Evrope na reprezentativnom nivou, dok su na klubskom nivou predvođenim Bajernom, veoma važni “igrači” u najjačem takmičenju u Evropi. Čak i kada bi smo od oduželi fudbal koji je realno sport broj jedan u 95% zemalja, ispred košarke bi bio čak i rukomet.

Košarka u Nemačkoj se naravno povezuje sa imenom Dirka Novickog, koji je najbolji igrač u istoriji ove zemlje i jedan od najboljih evropskih igrača. Ipak kada se pogleda rast i razvoj ovog sporta, izgleda kao da košarka preti da postane jako ispraćena, dok nemački predstavnici igraju sve važnije uloge u Evroligi.

Veliku zaslugu za sve ovo imaju ulaganja, ali bilo bi glupo misliti da su samo pare zaslužne za ovakav rast i razvoj lige, koja je već sada u Top 5 u Evropi po svim parametrima. Počeli su naravno od dve najbitnije stvari, infrastrukture i struke. Svaka ekipa ima maksimalne uslove, najmodernije hale, oporavke, ali i najvažnije, pun ugođaj za svakog ko dođe na utakmicu. Što se tiče struke vidimo da su svesni nedostataka i zbog toga još od starta imaju veliki broj stranih trenera. Naravno tu nisu mogli zaobići naše trenere pa su tu Saša Obradović i pogotovo Svetislav Pešić ostavili jako dubok trag.

Meteorski uspon Bajerna, nekoliko veoma simpatičnih sezona Bamberga gurnuli su Nemačku košarku u žižu javnosti, ali se prečesto zaboravlja klub koji je konstanta u 21. Veku, ALBA iz Berlina. Ekipa koja je od ulaska u novi vek osvojila 8 titula u nacionalnom prvenstvu i tome pridodala 10 kupova željno isčekuje neki iskorak u Evropi i samim tim i priznanje za sve što je učinila za košarku u glavnom gradu i Nemačkoj.

Pre nego što počnemo o sadašnjim igrama i budućim koracima, ne bi bilo loše osvrnuti se na sve prethodno. Pored već pomenutih titula na domaćem tlu, najveće uspehe Albe vezujemo za drugo po snazi takmičenje u Evropi, Eurokup. Ekipa iz Berlina je čak dva puta uspela da se domogne samog finala, ali ni jednom nije uspela da se domogne trofeja. Oba puta se na tom putu isprečila Valensija (ekipa pretplaćena na Eurokup, nešto slično Sevilji u fudbalu). Prvi put 2010 u jednoj veoma tvrdoj i za oko ne preterano lepoj utakmici, Valensija je rutinski savladala Albu i ostavila ih na samo 44 poena. Alba je i pored sjajne igra Blagote Sekulića i njegove sjane sezone ostala kratka za prvo mesto. U reprizi finala samo 9 godina kasnije, predvođeni Sikmom koji je izabran za MVP-ja te sezone, te sjajnim Gidraitisom, nisu uspeli da osvete poraz. U seriji 2-1, ali realno gledano dosta rutinski, gde su kući isčupali pobedu, a u Španiju išli sa belom zastavom.

Još jedan važan trenutak za Berlince jeste pobeda protiv San Antonija na svom terenu. Pod vođstvom našeg Saše Obradovića uspeli su da nadigraju Sparse predvođene velikom trojkom Dankan-Parker-Đinobili, kada je to još predstavljalo veliko iznenađenje.

Trenutno pod vođstvom Aita Garsije, igraju atipičnu košarku pogotovo za Evropu. Ne žive od pik n rol igre već od velikog broja utrčavanja sa strane pomoći, kretnji bez lopte i igre jedan na jedan. Naravno kao svaki španski trener Aito dozvoljava veliki broj šuteva za tri poena, ali i zahteva puno trčanja i igre u tranziciji. Ove sezone u Evroligi nastupaju u skladu sa rosterom koji imaju i igraju u granicama očekivanja. Ukoliko žele da naprave iskorak moraće da porade pre svega na kvalitetu domaćih igrača. Platežno nisu moćni koliko Bajern i sa ovoliko intenacinalaca srednjeg kvaliteta neće moći da se nadaju boljem rezultatu makar kada je u pitanju najjače evropsko takmičenje. Sada dočekuju Zvezdu što i jednima i drugima može predstavljati pripremu za završnicu domaćih prvenstava, kao i određeni kasting za sledeću sezonu, za to na koga se može, a na koga ne može računati. Kao i uvek trk na instagram admiralbet_kladionica i nađite sebi specijal!