Isti film, skuplje karte: Matematika neuspeha u kojoj je "više" opet dalo "isto"

Sezona velikih očekivanja, najvećih ulaganja u istoriji kluba i na kraju - sezona još većih razočaranja. Da li je ovo preoštra dijagnoza? Teško. To je surova činjenica koju tabela ne može da sakrije, ma koliko se pokušavalo maskiranje "milionskim klikovima" i brojem gledalaca u hali. Crvena zvezda je dobila bukvalno isti rezultat kao lane. Pravi, mučni déjà vu, s tom razlikom što je ova repriza koštala znatno više.

Sada, po običaju, kreće potraga za krivcem. Čija glava treba da završi na "panju" ispred vremešne "Palau Blaugrane" u utorak kasno uveče? Odgovornost u sistemu sa Malog Kalemegdana često deluje kao fluidna kategorija, raspoređena tako da niko nije direktno odgovoran, a svi su tu. Ipak, sportski gledano – zakazali su svi. Od uprave, preko stručnog štaba, do samog parketa.

Rano krpljenje i promašene vizije

Kada su prošlog leta Janisu Sferopulosu date "odrešena ruke" da sprovede potpunu rekonstrukciju tima, malo ko je mogao da nasluti da će taj tim, paradoksalno, praviti da bi ga vodio neko drugi, u ovom slučaju Saša Obradović. Grk je sklapao ekipu, a Obradović je došao da "leči" pacijenta koji je počeo da kašlje već u uvodna dva kola Evrolige protiv Milana i Bajerna, da bi potpuno kolabirao protiv Zadra usred Beograda. Bio je to trenutak kada je postalo jasno da Sferopulosu više ne veruje ni svlačionica, ni sportski sektor.

Nakon što je Toma Tomović na spektakularan način odveo "prežaljeni" tim do pobede na Bosforu protiv aktuelnog prvka Evrope, dolazak Saše Obradovića bio je klasičan "elektrošok". Šest uzastopnih pobeda koje su usledile podgrejalo je priče o plej-ofu, čak i o Fajnal-foru, a ekipa je, uprkos brojnim povredama, jahala na neobjašnjivoj hemiji i inatu. Litvanac Motiejunas je doneo smisao dezorijentisanoj grupi, ali se ispostavilo da je to bila samo kratkotrajna fasada.

Čim su se "ranjenici" vratili u stroj, umesto iskoraka, dogodio se pad. Nastupio je paradoks: više je bilo manje. Što je trener imao više opcija na raspolaganju, to je igra izgledala siromašnije. Individualizam je pojeo sistem. 

Svojom stalnom prisutnošću na parketu, Kodi Miler-Mekintajer je 'zaradio' ključeve tima i postao njegov nesumnjivi lider, krunišući sezonu istorijskom statistikom i izjednačavanjem rekorda Nika Kalatesa od 286 asistencija. Ipak, iza te impresivne brojke vešto se skrivao košarkaški egoizam. Amerikanac je često igrao za sopstvene kolone, kamuflirajući to pod plaštom timske organizacije, što je Zvezdu na duže staze verovatno i koštalo većeg uspeha. U takvoj konstelaciji snaga ni neretko u napadu spektakularni Džordan Nvora, a naročito supertalentovani i elegantni Džered Batler, nikada nisu dobili pravu priliku da budu 'totalni rukovodioci' ovog tima punog talenta, ali i ogromnog ega i odsustva jasne hijerarhije.

Barselona kao ogledalo nemoći

Sinoćni meč u Barseloni bio je samo sumorni epilog i realan prikaz trenutnog stanja. "Blaugrana" nikada nije bila mesto za vađenje (crveno-beli su tamo slavili tek jednom u istoriji!), ali način na koji je Zvezda ušla u plej-in duel je nedopustiv za nivo na koji klub pretenduje. Vil Klajburn je sa šest trojki u prvoj četvrtini ugasio svaku nadu gostiju pre nego što je utakmica uopšte dobila takmičarski ritam. Bio je to poraz skoro bez otpora, demonstracija sile nad ekipom koja nema "plan B" kada individualna rešenja zakažu. Mekintajerovih 19 i Batlerovih 16 poena na kraju su poslužili samo kao kozmetička korekcija rezultata meča koji je bio rešen u prvih deset minuta (80:72).

Zvezda je ove sezone bila "superheroj" protiv favorita, a "laka meta" protiv autsajdera. Porazi od Makabija i otpisanog Bajerna u ključnim momentima, kao i dva izgubljena večita derbija – od kojih je posebno bolan onaj nakon 16 poena prednosti protiv tima koji je malo pre toga ostao bez prvog trenera koji ga je godinama držao – jasno govore o odsustvu pobedničkog identiteta. Skor 21-17 mnogo toga je verovatno i zamaskirao.

Šta ostaje i kako dalje?

Iza ove evroligaške sezone ostaje puna hala, status najgledanije ekipe u ligi i milioni share-ova na društvenim mrežama. Marketinški - uspeh. Sportski - još jedna propuštena prilika.

Prošlog leta se menjao igrački kadar, u ranu jesen je promenjen i trener. Ove godine, prst se mora uperiti u sportski sektor i način na koji se donose ključne odluke. Ukoliko se titula ABA lige ne vrati na Mali Kalemegdan i ukoliko se sezona ne završi trofejem u domaćem okviru na fajnal-foru KLS-a u niškom "Čairu" krajem maja, ovo će ostati upamćeno kao najskuplji neuspeh u istoriji kluba. Vrelo leto na Kališu je počelo već 22. aprila, a glavno pitanje je da li će isti ljudi sledeće godine ponovo birati isti profil igrača za isti, "deseti rezultat"?

Jer, ovaj film je Zvezdina košarkaška publika već gledala. I repriza je bila jednako loša, slično bolna ali daleko skuplja.