Milan Tomić za Sportske o svemu - kako Zvezda dovodi igrače, Čoviću, pritisku, minuloj sezoni i planovima za sledeću

Posle 10 godina na mestu pomoćnog trenera Olimpijakosa, Milan Tomić je u Crvenoj zvezdi postao prvi trener i odmah osvojio tri trofeja - Superkup ABA, ABA ligu i KLS.

Iako nije imao najbolji početak u odnosu sa medijima (kratki, rutinski odgovori na pitanja i ponekad konfrontacijski stav), pa i pojedinim navijačima, Tomić je kraj sezone dočekao kao pobednik, ne samo na terenu, već i ukupno gledano, jer svoje stavove nije menjao i na kraju je ispalo da je sa razlogom govorio sve što je ponavljao tokom sezone.

To i ne čudi, pošto je u razgovoru za Sportske, u kome je pričao bukvalno o svemu, priznao da ga mišljenje javnosti i kritike ne dotiču previše, već samo rezultat.

Tema je bilo mnogo, a vreme je bilo ograničeno, a od nekud se moralo početi. Neka bude za to proces skautinga, jer je Zvezda počela sezonu sa 10 novih igrača, pravom "legijom stranaca", za koje se ispostavilo da su potpuno timski igrači koji nisu skloni ekscesima.

"Ima tu dva dela. Velika pomoć je što postoji Synergy (sistem za detaljni video-skauting). Tu kad gledam igrača, u zavisnosti koja pozicija mi treba, ali evo, neka bude bek – Beron: gledam kad izađe iz pik en rola da šutne loptu, početak njegove kretnje, kako dribla loptu, kako izlazi, kako se postavlja…Ne gledam samo taj zadnji deo da li će dati koš. Gledam, dakle, da li u sebi ima košarku, ima talenat.

To je jedan deo, a drugi deo je sigurno i raspitivanje kod drugih trenera gde je bio, da li je pravio probleme, kakav je karakter i tako dalje…Baš tog Berona sam igrača pratio još dok je bio u Mursiji (2016/17). Pre jedno tri godine sam dao predlog da ga dovedemo u Olimpijakos, ali se to nije desilo. Sa jedne strane se gleda košarkaški talenat, a najbitnije od svega je kako se ponašaju igrači, da li su dobri karakteri, da li se dobro ponašaju, da li rade za sebe ili za ekipu", odgovara Tomić.

Kao trener Zvezde, od početka ste bili zatrpavani pitanjima zašto neko igra, a neko ne, pogotovo za domaće igrače na početku sezone. Vi ste opet pričali sve vreme da verujete svim svojim igračima i na kraju se to potvrdilo, jer su domaći igrači iskočili i bili jedni od junaka serija za trofeje.

"Ako hoćeš da budeš tim, moraš da veruješ u sve svoje igrače. Drugo, igrači moraju da imaju i malo strpljenja, jer je nemoguće da od 15 igrača svih 15 igraju. Duga je sezona, mi smo odigrali 70 utakmica i nemoguće je da u rotaciji imaš osam-devet, pa i 10 igrača u današnjoj košarci i da imaš rezultat.

Dosta se postavljalo to pitanje. Ja sam došao sa filozofijom da hoću da Crvena zvezda napravi uspeh i da osvoji sve što je zacrtanu u avgustu. Ni u jednom trenutku nisam odvajao igrače na domaće i strane – pokušao sam da napravim tim. Na kraju se pokazalo da smo bili najbolji tim, a ne skup pojedinaca koji bi mogli da pobede neke utakmice. To je moja filozofija da samo timovi dobijaju i osvajaju trofeje", kaže trener.

A da li ste osetili neku ličnu satisfakciju jer ste rezultatima odgovorili kritičarima?

"Nisam. To je deo ovog našeg posla. Ako hoćeš da se baviš trenerskim poslom, prvi deo je na terenu, da stvoriš dobar tim, dobru hemiju, da postoji dobra atmosfera, pa onda posle toga je taktika i kako će se igrati. Drugi deo je deo gde uvek moraš da budeš spreman i na kritiku. Kad se izgubi, biće kritika, kad se pobedi, najbolji si.

Ne samo od novinara, nego od navijača. Ne samo kod nas, tako je svuda, i u Grčkoj i u Italiji i Španiji...Nisam imao satisfakciju, uvek sam gledao samo da Zvezda mora da bude tim. Ja se slažem sa time da svi mogu da kažu svoje mišljenje, a ja imam svoje. Na kraju treba da se vidi da li smo uradili nešto ili ne. Ostalo je deo posla", jasno kaže Tomić.

Ali, psihološki pritisak nije bio mali, čak i od Zvezdinih navijača. Nije bilo malo onih koji su govorili da morate Filipa Čovića da držite u timu jer je predsednikov sin, ali niste se obazirali na to. Posle ste i sklonili Cirbesa iz tima, a sve vreme je bilo mnogo kritika - koliko je vama bilo to teško podneti?

"Opet se vraćamo na istu priču: ako hoćeš da budeš trener, tu postoji veliki pritisak. Ako veruješ u ono što radiš i ako pratiš taj plan i radiš dobro svakog dana na svakom treningu…Ja ne dajem toliko značaja tom pritisku, ja samom sebi pravim veći pritisak. Mnogo puta analiziram šta sam i kako sam uradio na utakmici. Analiza utakmice je prvo moja analiza, pa onda krećem na igrače.

Nije mi bio veliki pritisak i nisam se obazirao mnogo na te stvari. Znam kako je u Grčkoj i iz primera nekih drugih trenera koji su se bavili dosta time, ako počneš da se baviš time šta je ko rekao, šta ko misli ko treba da igra, zašto si uradio ovo, zašto si uradio ono…istog časa si izgubio samog sebe i nećeš moći da uradiš ništa. Treba da sprovedeš sve ideje koje imaš u glavi.

Sad, na svetu ima 10 miliona trenera, koji se uglavnom ne bave ovim poslom i uvek su svi pametni, naročito posle utakmice, jer posle bitke su svi generali", priča Tomić.

Dakle, sažeto - orijentisani ste na rezultat i ne zanima vas šta se priča?

"Tačno tako. Znam iz mog iskustva i drugih trenera, znam ako počnem da se bavim time, da će neuspeh biti zagarantovan. Ako kreneš da čitaš šta je ko rekao - to je kao što ova naša deca igraju ceo dan igrice, pa kao jedan dan hoću, sutra neću. Ali ne, to ode i drugi dan, treći dan i onda svaki dan mesec dana igraš igre po pet sati. Ulaziš u negativu samom sebi i praviš problem. Tako da mi to nije bio problem i nisam se bavio time", kaže Tomić.

A kakva je bila saradnja sa Nebojšom Čovićem?

"Naša saradnja je bila fenomenalna. Naravno, u toku sezone ne može nikad da bude sve savršeno…To je čovek koji se košarkom bavi 24 sata dnevno, koji pokušava da pomogne timu u svakom trenutku, i trenerima i igračima i svim zaposlenima u Crvenoj zvezdi. Mislim da bi sve ekipe poželele predsednika kao što je Nebojša. Ja u toku sezone nisam video ništa negativno. I ovo ne govorim zato što govorim javno, već iskreno. Da nije takav, ne bi bio uspešan u životu", odgovara Tomić.

Da se vratimo na minulu sezonu - šta je za vas bio ključni trenutak u njoj?

"Mislim da je ključni trenutak su bile polufinalne utakmice protiv Partizana, koje su usledile posle povrede Reglanda i Perperoglua. Prva utakmica je bila na produžetke, drugu smo izgubili, a treća je bila stvarno fenomenalna. Do polufinala ABA imali smo kontinuitet, ali ta utakmica u produžecima nam je dala neki osećaj, snagu da i posle loše utakmice znamo da smo dosta jaki kao tim i da nema šanse da izgubimo. Posle je došla Budućnost i mislim da je to bilo mnogo lakše nego protiv Partizana", odgovara Tomić.

U obe te serije igrali ste majstorice i u obe majstorice je vaš tim bio više nego ubedljiv. Pokušavali smo da se setimo kad je Zvezda imala tim koji je toliko "željan krvi", šta ste im to namestili u glavama da tako igraju kad je najvažnije?

"Ne bih da pominjem krv, neka bude da su željni pobede. Taj pobednički duh se stvara tokom sezone. Od priprema, prijateljskih, pa do zvaničnih utakmica. Sigurno da je vrlo bitan i moj deo, gde treba da igračima daš do znanja da nikada ne igramo samo da bismo igrali, nego moramo da pobedimo. Da li protiv Real Madrida ili OKK Beograda, mora da se ima isti pristup. To znači da moraju da budu spremni na utakmicu i da idu na pobedu.

U sportu, naravno, ne može uvek da se pobeđuje, ali, to sam rekao i igračima: ako naučiš da gubiš, ako napraviš analizu posle utakmice, znaćeš i da pobediš. Pobednički duh se ne stvara pobedom, već i posle nekih izgubljenih utakmica. Sećate se kad smo imali seriju pobeda? Tada je mnogo teže zadržati ekipu, jer svi lebde, svi misle da smo najbolji, pojavljivalo se da smo nepobedivi…Nekad je i poraz dobar jer moraju da znaju da nema nepobedivih na ovom svetu", odgovara trener.

Ove sezone je bilo teško pratiti ritam, a sledeće je opet tu Evroliga sa svojim zgusnutim rasporedom.

"Sigurno da je kvalitet u Evroligi ogroman i utakmice su mnogo jače, pogotovo kad se igraju dve nedeljno, što znači da ćemo mi igrati tri utakmice nedeljno. Trebaće nam roster od 15-16 igrača, gde treba praviti rotacije, možda odmarati neke igrače u zavisnosti od ABA lige.

Treba izdržati tu Evroligu, jer nigde ne treba da učestvuješ samo da bi učestvovao. To je pobednički duh koji imam: gde god igram, idemo da pobedimo. Rekao sam i na početku, utakmicu po utakmicu, pa dokle doguramo. Biće dosta teže, igraćemo nekih 85 utakmica. Potreban je veći roster, više rada i potrebno je da verujemo u ono što radimo i da pokušamo da uradimo nešto", kaže Tomić.

Stručni štab je odradio fenomenalan posao i neće se menjati ni u sledećoj sezoni, ali moramo da pitamo za neke igrače. Pa da počnemo od Davidovca - odigrao je odličan finiš sezone i doprineo tituli, da li je zaslužio mesto bar na širem spisku reprezentacije?

"Ne bih stvarno želeo da ulazim u tu temu, to je Saletov posao i nije dobro da ja pričam ko bi trebalo da bude na njegovom spisku. Dejan je odigrao posle povrede koju je imao na početku sezone, bilo mu je zaista teško. Trebalo je mnogo vremena da se vrati. Vratio se i radio je kao što nikad nije radio do sada i taj rad i trud su se isplatili i odigrao je na kraju fenomenalno i jedan je od igrača koji je pomogao Zvezdi da osvoji titulu", priča šef stručnog štaba crveno-belih.

Dobrić je pokazao da ima srce i sve što treba da ima...

"Šegi je jedan igrač koji ima i hrabrost i košarkaški bezobrazluk na terenu, ne plaši se nikad da šutne, ni da prodre. Jedan igrač koji nikad ne pravi nikakav problem na terenu, jedno mnogo dobro dete koga bi svaki trener poželeo u timu. Pitali su me mnogo na početku sezone što ne igra, pa da ponovim.

Da ne bi postojale dileme zašto ko igra ili ne, treba da imamo roster od 12 igrača. Ali ko imamo toliko igrača, a neko se povredi, onda…Svako treba da bude deo tima, da pruži maksimum. Zvezda nije tim koji će samo da pravi igrače, niti je cilj da se naprave tri-četiri igrača, već je tim koji uvek ide na trofeje", kaže Tomić.

Za Filipa se već mnogo pisalo, a na kraju sezone je pokazao i kvalitet i karakter i odlike vođe.

"On je imao veliki pritisak. Da, predsednikov sin. Ali, ja kada sam njega video na Synergyju, rekao sam da je to izvanredan plejmejker, koji zna da čita iz pik en rola, može da menja ritam igre…Postavio sam pitanje: ko je bolji igrač u Srbiji od Filipa? Dovedite mi boljeg.

On je stvarno odigrao deo kada nije bilo lako, jer smo dva meseca igrali samo sa jednim plejmejkerom posle Reglandove povrede. I bio je vođa, ali smo napravili tako da bude vođa kao šesti igrač. Trebalo je i to iskontrolisati, jer su svi očekivali da treba da počne u petorci", priča trener.

Odžo je pokazao da je jako zahvalan i uspešno je napravio iskorak iz FMP-a ka Zvezdi. Može li sada ponovo da iskorači u Evroligi?

"Ja mislim da kod svih igrača nema kraja u tom nadograđivanju talenta. Ako su spremni da rade i da slušaju, mislim da uvek ima prostora da budu bolji, svake godine. Odžo je stvarno jedan igrač koji je radan i sluša na treninzima i spreman je da radi ekstra da bi bio bolji. Bila je to velika promena, ali postoji prostor da napreduje. Ja govorim svima, treninzi su za igrače, ne za trenere. Za njih je trening da mogu da napreduju kao igrači, a naš posao je da im pomognemo i ukažemo na neke stvari da bi bili još bolji", kaže Tomić.

Uradili ste veliki posao do sada u prelaznom roku - produžili su Lazić, Čović, Faje i Simanić, došao je Derik Braun. Znamo da nećete o imenima, ali nam recite koliko još otprilike irgača očekujete da dođe?

"Ne mogu u ovom trenutku to da kažem. Moja ideja je bila da zadržim kostur ekipe od prošle sezone, jer nije dobro svake godine menjati ekipu. Prošle godine smo imali 10 novih igrača i nov trener. Bilo je vrlo teško da se sve iskontroliše, jer je tada vrlo teško osvojiti trofeje. Potrebno je vremena. Moj plan je da se za sledeću sezonu zadrži kostur ekipe i da se naprave dve-tri dopune i mislim da bi moglo to da izgleda dobro i što se tiče hemije i rezultata", kaže Tomić.

Braun?

"Pratio sam ga dok je bio u Lokomotivi Kubanj i tad sam predlagao da se dovede u Olimpijakos. Tada mi je ostavio odličan utisak i kao karakter, jer sam se raspitao o njemu. Igrač na poziciji četiri, koji ne samo da ima kvalitet da postigne poene, već ima raznovrsnu igru, može licem da odigra, ima odličan prodor i kreaciju, igrač koji može lako da prevede loptu posle skoka u odbrani...On će nam dati određeni kvalitet, ne samo kod njega, već i kod ostalih, da svi budu bolji", kaže Tomić.

Hoće li vama biti lakše u drugoj sezoni?

"Ne. Nikad neće biti ni lako ni lakše, jer ja košarku gledam tako da uvek idem na uspeh. Ali, kad potpisuješ ugovor sa klubom, nikad ne potpisuješ sa uspehom, već da odradiš kao profesionalac i daš sve od sebe, jer igraju dve ekipe i nikad ne možeš da kažeš da ćeš sigurno pobediti. Apetiti rastu posle uspešne sezone i svi će tražiti da opet osvajamo trofeje i da svuda budemo prvi, a to će biti malo teže iskontrolisati, a to nikako neće biti lakše.

Evo, u Olimpijakosu smo osvojili 2012. Evroligu sa Dudom, ’13. sa Barcokasom. Dakle, 'back to back', počelo je da se priča 'idemo i treći put uzastopno' – nije lako. Nije lako doći ni do plej-ofa. Mi smo ove sezone osvojili tri trofeja, rastu očekivanja da opet osvojimo tri, pa i da uradimo nešto više u Evroligi...", kaže Tomić.

Nismo pričali, a ne možemo da prećutimo finale ABA lige, odnosno sve što se dešavalo oko terena. Onome nije mesto u sportu. Svakako da vi niste odgovorni za to, ali da li vi kao ekipa možete nešto da uradite da ne gledamo više takve scene?

"Sigurno da takve scene ne treba da postoje u sportu, jer - to je sport. Tu postoji pobeda, postoji poraz. Takvih scena ne treba da bude, ali ja sam u toj finalnoj seriji od početka govorio igračima da treba da budu sportisti i džentlmeni na terenu i van njega. Da ne provociraju, da ne odgovaraju na provokacije, da ne reaguju ako padne nešto na teren, ako bude pljuvanja…Mislim da su svi to poštovali i mislim da je bilo korektno sa naše strane.

Možemo da poredimo i ta neka grčka finala – tu je najbitnije da se ne upali taj fitilj. Ako krene, tu nema zaustavljanja. Ali, nije dovoljno samo s jedne strane da postoji ta direktiva da se bavimo samo sportom. Pošto igraju dva tima, potrebna je lična odgovornost sa obe strane. Ako se to sprovede, biće bolje", kaže Tomić.

Za kraj, Zvezda je poslednju "dinastiju" imala u onih 10 sezona od 1946. do 1955. Sada je osvojila pet prvenstava Srbije uzastopno i četiri ABA titule u pet sezona. Mogu li se navijači nadati novoj "dinastiji"?

"Svi treba da se nadamo, jer ako se nadaš tome i ako imaš pozitivnu energiju svih u klubu, od stručnog štaba, preko igrača, do uprave, predsednika, plus navijači, dok god se nadaš i ako hoćeš da osvojiš nešto, treba pozitivne energije. Ako ima pozitivne energije, mislim da to čini 30 odsto svih uspeha", rekao je Milan Tomić.