Od ''Praje'' do Pantera - Partizanove najbolje godine u evropskoj eliti!

Osam i po godina je Partizan čekao na povratak u Evroligu, ali vratio se u velikom stilu. I rezultatski, i uz zadivljujuću podršku navijača, a sve pod dirigentskom palicom najvećeg trenerskog imena u Evropi - Željka Obradovića. Njegova ekipa predvođena kapitenom Kevinom Panterom je ligaški deo sezone završila sa 20 pobeda i 14 poraza, što joj je bilo dovoljno za odlično šesto mesto i plasman u plej-of.

Tu crno-beli ne žele da se zaustave, priželjkuje se repriza 1992. ili bar 2010. godine, bez obzira što će im u četvrtfinalu prepreka biti desetostruki šampion Evrope, madridski Real. Našu analizu i očekivanja od te četvrtfinalne serije možete da čitate u posebnom tekstu, a ovde ćemo se posvetiti Partizanovim najboljim rezultatima u evropskoj eliti, što u nekadašnjem Kupu evropskih šampiona, što u Evroligi kakvu danas poznajemo, sa posebnim akcentom na rezultate u aktuelnim četvrtfinalnim, ali i nekadašnjim ''Top 6'' fazama takmičenja.

Najpre ćemo o onim najsvežijim sećanjima, pa se vraćamo dalje u prošlost do Partizanovih prvih uspeha u elitnom evropskom takmičenju.

Za početak, nezaboravna sezona 2009/10.

Dugih 13 godina nismo gledali Partizan među osam najboljih ekipa Evrolige, a to proleće 2010. godine ostalo je upamćeno i po plasmanu crno-belih na fajnal-for u Parizu, pod vođstvom Duška Vujoševića.

Partizan je u toj četvrtfinalnoj seriji bio bolji od Makabija sa 3:1 u pobedama, a sve je počelo velikim preokretom crno-belih u Tel Avivu posle ''minus 21'' iz druge četvrtine, uz čudesnu šutersku partiju Dušana Kecmana koji je u nastavku utišao ''Nokia Arenu'' i završio meč sa 29 poena (trojke 7/9). Na kraju, pobeda Partizana rezultatom 85:77 i ''brejk'' koji je kasnije u Beogradu maksimalno iskorišćen.

Makabi je dva dana kasnije na istom mestu uzvratio ubedljivim trijumfom od 98:78, predvođen Viznevskim i Blutentalom, ali taj poraz nije previše zaboleo Vujoševićeve pulene, jer se serija zatim preselila u ''Beogradsku arenu''. U fantastičnoj atmosferi koja neodoljivo podseća i na aktuelnu ovosezonsku, Partizan je pred dvadesetak hiljada svojih navijača dobio treći meč sa 81:73, a plasman na fajnal-for je potvrdio odlučujućim trijumfom od 76:67 dva dana kasnije. U oba ova beogradska duela ekipu Partizana je poenterski predvodio sjajni plejmejker Lester Bo Mekejleb.

EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Crno-beli su kasnije na fajnal-foru zauzeli četvrto mesto, ali je ostao utisak da je Partizan tada i mogao i zaslužio više, pogotovo imajući u vidu nesrećni poraz od Olimpijakosa u polufinalu.

U to vreme je Partizan bio redovni učesnik Top 8 faze Evrolige, jer je taj plasman ostvarivao i 2008. i 2009. godine, ali tada nije uspevao da napravi i korak dalje.

U proleće 2009. godine crno-beli su u četvrtfinalu imali nepremostivu prepreku u vidu sjajne ekipe CSKA koja je tu seriju dobila sa 3:0 u pobedama, a Partizan je u sva tri meča bio potpuno nemoćan u napadu, s obzirom da je u prva dva meča u Moskvi postizao samo 47, pa 50 poena, a nije mnogo efikasniji bio ni u Beogradu, kada je CSKA slavio sa 67:56 i zasluženo se plasirao na završni turnir, uz odlične partije Erazema Lorbeka. Tada je, objektivno, plasman u Top 8 bio Partizanov maksimum.

Godinu dana ranije postojala je znatno veća šansa za plasman na završni turnir, ali je i tada Vujoševićev tim zaustavljen u Top 8 fazi. Četvrtfinalna serija Evrolige se tada igrala na dve dobijene utakmice, a Partizanov protivnik bila je španska Taukeramika (današnja Baskonija), predvođena tadašnjim zvezdama Igorom Rakočevićem, Tijagom Spliterom, Pitom Mikelom, Džejmsom Singltonom i drugima, a pod vođstvom hrvatskog trenera Nevena Spahije.

Ekipa iz Vitorije je imala prednost domaćeg terena i to se ispostavilo kao presudno. Taukeramika je u prvom meču u Vitoriji slavila sa 74:66. Revanš je odigran u prepunom ''Pioniru'', gde je Partizan bio ubedljiv, dobio je taj meč sa 21 poenom razlike (76:55) uz dominantne partije Nikole Pekovića i Novice Veličkovića, a sa druge strane je najviše problema odbrani crno-belih pravio Igor Rakočević. Ali, u majstorici  Partizan nije uspeo da ponovi nešto slično, pa je Taukeramika ubedljivo dobila odlučujući meč sa 85:68, uz 19 poena Pita Mikela.

EPA/TANJA VALIC

To su sva Partizanova evroligaška četvrtfinala u ovom veku, ali bilo ih je i u prethodnim decenijama.

Veoma značajna je i sezona 1997/98, generacija Drobnjaka, Tomaševića, Brkića, Radoševića, Lukovskog... Bilo je tokom sezone velikih oscilacija, usledila je i promena trenera kada je Miroslava ''Mutu'' Nikolića nasledio Milovan ''Kime'' Bogojević, ali kada se ušlo u nokaut fazu Evrolige, Partizan se preporodio.

Najpre su crno-beli u dva meča osmine finala eliminisali favorizovani Olimpijakos, a onda odigrali i sjajnu četvrtfinalnu seriju protiv moskovskog CSKA, dobili je sa 2:1 u pobedama. Majstorica je odigrana u krcatom ''Pioniru'', gde Moskovljani nisu imali rešenja za sjajne Predraga Drobnjaka sa 21, Harisa Brkića sa 16, Dragana Lukovskog sa 14 poena... Parirali su im Sergej Panov, Tihonenko, Veb, Dajneko... ali na kraju 89:77 za crno-bele, za još jedan plasman na fajnal-for na kom je Partizan zauzeo četvrto mesto.

EPA PHOTO EPA/SRDJAN SUKI

Naravno, sezona 1991/92. godina, čudesni početak trenerske karijere Željka Obradovića i Partizanova titula prvaka Evrope u Istanbulu zlatnim slovima su upisane u klupsku istoriju.

O tome se gotovo sve već zna, a crno-beli su na taj završni turnir stigli posle uzbudljive četvrtfinalne serije protiv Knora iz Bolonje koju su dobili sa 2:1 u pobedama, predvođeni legendarnim tandemom Danilović-Đorđević. Sve se dešavalo u vreme raspada Jugoslavije, rata i sankcija prema našoj zemlji, zbog čega je Partizan kompletnu grupnu fazu morao da igra van zemlje kao domaćin, pa je novi dom crno-belima postala španska Fuenlabrada, što se na kraju pretvorilo u jednu prelepu priču i rađanje velikog prijateljstva koje i danas traje.

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto©

Jedini evropski meč koji je Partizan te sezone igrao u Beogradu, bio je četvrtfinalni protiv Knora, kada su crno-beli trijumfovali sa 78:65 uz 26 poena Đorđevića i 20 Danilovića. Ali, italijanski tim je tada imao prednost domaćeg terena, pa je trebalo dobiti i jedan meč u Bolonji.

Knor je uzvratio u drugom meču, slavio je sa 61:60, ali je Partizan video da može favorizovanom italijanskom timu da parira i na njegovom terenu, što se potvrdilo u majstorici koju su crno-beli dobili sa 69:65 (Danilović 23 poena), otišli u Istanbul i ostvarili istorijski uspeh.

Legendarna je bila i generacija iz sezone 1987/88 pod vođstvom tada 28-godišnjeg trenera Duška Vujoševića, a koju su na terenu predvodili Željko Obradović, Goran Grbović i nešto mlađi Đorđević, Divac, Paspalj...

Ta ekipa je 1988. godine uspela da osvoji prvo mesto u četvrtfinalnoj grupi od osam timova i sa učinkom od 10 pobeda i 4 poraza plasira se na fajnal-for u belgijskom Ganu. Iz te četvrtfinalne grupe pamte se i 43 poena Paspalja protiv Den Boša, Grbovićeve bravure protiv Barselone, Arisa, Trejsera, Den Boša (41 poen)... Na fajnal-foru, Partizan je u polufinalu poražen od Makabija, pa pobedom nad Arisom osvojio treće mesto. Titulu je osvojio Trejser iz Milana, pobedom u finalu nad Makabijem (90:84).

Pedja Milosavljevic/Starsport

Ono što mnogi danas ne pamte, Partizan je treći u Evropi bio i 1982. godine, s tim da se tada igrao znatno drugačiji sistem takmičenja.

Najpre je bilo formirano šest grupa od po četiri ekipe, a pobednici su izborili plasman u ''Top 6'' fazu, među njima i Partizan. Crno-beli su tada imali fantastičnog Dražena Dalipagića, pa Zorana ''Moku'' Slavnića, Arsenija Pešića... Ostvarili su učinak od šest pobeda i četiri poraza u 10 odigranih kola i završili na trećem mestu ispred Barselone, holandskog Den Boša i atinskog Panatinaikosa, a iza Makabija i Skviba iz Kantua koji su se zatim sastali u finalu.

Titulu je na kraju osvojila italijanska ekipa predvođena trenerom Valerijom Bjankinijem, ali crno-beli su se mogli pohvaliti ubedljivom pobedom nad budućim šampionom (104:89) u sedmom kolu pred oko 6.000 gledalaca u Hali sportova rezultatom, kada je Dalipagić postigao čak 55 poena! Kako je popularni ''Praja'' tada igrao najbolje svedoči podatak da u tih 10 kola nijednom nije imao manje od 20 poena, a na primer Barseloni je ubacio 38 poena u još jednoj spektakularnoj beogradskoj pobedi, kada je Partizan slavio sa 117:98.

Nije ni to sve, jer je Partizan i u sezoni 1979/80 igrao u toj ''Top 6'' grupnoj fazi, ali je tada završio na šestom mestu sa samo jednom pobedom u grupi, i to ostvarenu u prvom kolu nad tadašnjim braniocem trofeja, sarajevskom Bosnom (96:93). Bosna je te sezone završila na trećem mestu, a titulu je osvojio Real.

Nadamo se da ove sezone Real neće stići dalje od četvrtfinala...