Željko: ''Ja sam filantrop, volim ljude i verujem ljudima''

Tokom razgovora u prvoj epizodi nove sezone emisije (Ne)uspjeh prvaka sa Slavenom Bilićem, treneru Partizana Željku Obradoviću je postavljeno i pitanje o odnosu sa igračima, uz podsećanje na stav Nemanje Vidića da je ''profesionalizam na prvom mestu'' i da članovi tima ne moraju da budu prijatelji.

''Kada se završi utakmica u Evroligi, ja sam verovatno poslednji koji izlazi iz kancelarije, uvek. Postoji hiljadu i jedan razlog, porazgovaram sa svima, imam konferenciju za štampu. Nikada se nije desilo da smo izgubili neku bitnu utakmicu, a da nismo ostali svi zajedno, mi treneri. Ostajemo i pričamo, to su ti trenuci kada smo svi zajedno, znaju da mi je teško, ja znam da je njima isto. Pomažemo jedni drugima, i bez toga ne možemo.

U surovi profesionalizam ne verujem. Vidića mnogo volim, mislim da je imao fantastičnu karijeru, ima iskustvo i neke razloge zbog kojih je to pričao, ali ja ne verujem u to. Ja mislim da smo mi pre svega ljudi, pa onda profesionalci, i da je to poverenje između nas nešto što je preduslov da bi se napravila hemija u timu i da bismo svi mogli da funkcionišemo.

Vrlo često tokom utakmice se naljutim na igrače i pomoćne trenere, to je taj trenutak, posle znaju da je završeno, ćao, ali ako ti ja ponovim dvadeset puta jednu stvar, a ti 21. put radiš opet isto, onda moram da odreagujem, ili oni na mene. Slobodno mi recite, pogrešio si, ili naravno da si u pravu, šta je problem. Ko je čovek koji ne greši, je l' ima takav, ja ga ne znam''.

Naglasio je da privatno nije onakav kakvog ga često vidimo tokom utakmica, kada deluje prilično strogo prema igračima.

''Ja sam filantrop, ja volim ljude i verujem ljudima. Ako je tako verujem i njima. Naravno da poverenje dovodi ponekad do toga da se razočaraš, ne samo u trenerskom poslu, nego u životu. Ne mogu ja tebe da promenim jer sam možda tri puta udario glavom u zid, ne mogu, nastavljam da volim ljude i voleću. To iskustvo nekada pomogne da uzmeš ručnu kočnicu, ili da ti ta situacija da za pravo da razgovaraš. 'Izvini ja sam tebi verovao, a ti mi vraćaš ovako, hajde malo da vidimo da li ti ili ja grešim'. Razgovor je najbitniji da bi se ljudi razumeli, reći izvini kad pogrešiš, to je toliko lako, a ljudi ne koriste baš često'', poručio je Obradović.