Zvezda i Partizan su stabilni evroligaški klubovi, ali da li bi bili da nema ulaganja države?

Generalni direktor Evrolige Paulijus Motiejunas govorio je za "Atletik" o rastu ovog takmičenja i pojedinim odlukama koje je upravljačko telo donelo prethodnih godina.

Evroliga je neprofitno takmičenje za klubove koji učestvuju. Nemerljiva je razlika u novcu koji timovi utroše ne bi li bili kompetetivni u odnosu na ono što im se kroz nagradni fond vrati. 

Priča se o ulasku NBA lige na evropsko tržište i formiranju novog takmičenja u kolaboraciji sa FIBA, a u razgovore je uključena i Evroliga. Upravo su čelnici sve tri organizacije nedavno zajedno sastančile u Ženevi.

"Bio je to pozitivan sastanak. Po prvi put posle mnogo godina svi su bili za istim stolom i moramo da se zahvalimo FIBA što su bili na sredini pokušavajući da stave svakoga na istu stranicu. Ono što smo mi čuli je ono što i javnost zna - da se istražuje model i da se vidi kako bi to izgledalo. Mi (Evroliga) ne verujemo da bi nova liga bila nešto što bi nam svima pomoglo na tržištu. Spremni smo za saradnju, dok nastavljamo da napreujemo i rastemo. Radimo naš domaći i uvećavamo igru u Evropi", smatra Motiejunas.

Između ostalog, govorio je aktuelnom stanju u Evroligi, proširenju i zbog čega su timovi poput Crvene zvezde i Partizana dobili višegodišnje licence.

"Mislim da je proširenje i sve - poput Fajnal fora u Abu Dabiju - bio veliki novi korak. Sada ćemo imati 20 timova, ali zadržavamo kalendar. Stoga, sada smo 25 godina mlađi i tek počinjemo. Ovo kažem zato što, prema brojkama u areni, izvan arene, sponzorskim brojevima i svemu - rastemo u pravom smeru.

Vidimo mnogo timova koji su spremni, sa mnogo potencijala i vidimo da će nivo takmičenja biti isti ili čak porasti. Mislim da je to glavni razlog, kada vidite da timovi postaju iskusniji dovoljno da igraju i pridruže vam se. Zato smo učinili dva koraka. Jedan je da dođe do proširenja, a drugi je da damo višegodišnje pozivnice klubovima za koje znamo da su stabilni", naveo je.

BUDŽETI ZVEZDE I PARTIZANA

Budžeti Crvene zvezde i Partizana nesumnjivo rastu iz godine u godinu, ali gotovo četvrtinu novca dobijaju od strane države, a zatim i od spoznrostava sa državnim preduzećima.

"Budžet Crvene zvezde za novu sezonu će biti negde oko 22.000.000 evra. Prvi tim, sa stručnim štabom je negde na nepunih 15 miliona evra. Mi punimo taj budžet. Država nam pomaže između 33 i 36 odsto. Sa tim, kada pričamo o pomoći, jedno je direktna pomoć kada vam država da donaciju, a drugo je kada mi sa državnim preduzežem sklopimo sponzorski ugovor

Ako od državnog preduzeća dobijete milion evra po sezoni, a onda vidite u analizi da je kroz takvu reklamu državno preduzeće steklo benefit od 2.700.000 ili 3.000.000, to je već posao. Zahvalni smo državi- Oko 60 odsto budžeta mi obezbeđujemo samostalno iz naših aktivnosti i prihoda. Ali, 100 odsto da obezbedite, to je nemoguće. košarka nije fudbal. Nije komercijalna. BVi osvojite Evroligu i dobijete 2.000.000 evra, a ozbiljan igrač vas košta tri, čitiri, možda i pet miliona evra", pričao je Nebojša Čović prošle godine dok je još obavljao funkciju predsednika Crvene zvezde.

I Ostoja Mijailović je otkrio koliko novca se dobija od strane državnih finansija.

"Ono što treba da znate da je državna pomoć sada četiri puta veća u odnosu na 2019. godinu. Država je prepoznala naš projekat i sve što radimo i važno je napomenuti da pomažu iako deo naših navijača ne voli kada se mi zahvaljujemo državi, ali ja želim svima da se zahvalim koji pomažu Partizanu. Nekada je pomoć države bila preko 50 posto našeg budžeta, a sada je nešto preko 20 posto", kazao je prvi čovek Parizana krajem prošle godine.

Sve to direktno utiče na stabilnost, pa je pitanje da li bi licence bile ostvarive da nije bilo državnog ulaganja.