Zvezdin paradoks: Kad je više zapravo manje

Nakon prvog evroligaškog derbija i prosutih 16 poena prednosti, moj osvrt na taj duel nosio je naslov „E moj Saša“. Potpuno isti naslov osvanuo je jutros i kod kolega iz drugih redakcija. Ipak, i pored nesumnjive odgovornosti trenera Obradovića za sinoćni poraz, neophodno je otvoriti pitanje odgovornosti samog tima za izdanje u prelomnom trenutku sezone.

Naravno, i sinoć je važilo ono večno pravilo da „igraš onoliko koliko ti protivnik dozvoli“. Partizan je, predvođen Đoanom Penjarojom, kolegi sa suprotne klupe dozvolio daleko manje nego u nedavnom abaligaškom duelu. Crno-beli su Zvezdi oduzeli kontrolu skoka, poene iz tranzicije i gotovo potpuno neutralisali igru iz takozvanog „španskog pik-en-rola“. Međutim, Zvezdi je pored taktičkih rešenja sinoć najviše nedostajala – timska košarka.

Za razliku od perioda kada su se nizale pobede i pravila zaliha za plej-of, u igri Crvene zvezde već neko vreme nema prepoznatljivog timskog duha. Utisak je da se više ne „gine“ za saigrača, nema one energije koja je krasila ekipu u ranoj fazi sezone, niti onog prepoznatljivog zajedničkog pulsa kada nekom krene ili podrške kada neko potone.

Paradoksalno, Zvezda ove sezone deluje najdezorijentisanije u momentima kada ima kompletan roster na raspolaganju. Osim Kodija Miler-Mekintajera, niko nije u pravoj formi u najbitnijem delu godine, napadačka kriza Džordana Nvore i Džereda Batlera dolazi u najgorem mogućem trenutku. Čini se da su uloge i komfor koji su igrači imali ranije negde isparili, a da je „više postalo manje“. Više opcija donelo je manje raspoloženih igrača, pa se igra svela na jalova individualna rešenja. To je nekada, kao u Vitoriji, bilo dovoljno da se pobegne „sa lopate“, ali u duelima sa Barselonom, a naročito u sinoćnjem derbiju, takav pristup vodi u poraz.

Vremena za popravni skoro da nema. Do kraja regularnog dela ostala su tri meča: Pariz kod kuće, te gostovanja Asvelu i Realu. Igrači u crveno-belom moraće da se pogledaju u oči, ostave ego po strani i pokušaju da se ponovo nađu na istoj strani ove evroligaške knjige. Da li će ona na kraju biti drama, fantastika ili tragedija, zavisi isključivo od svlačionice. Trener nosi svoj deo odgovornosti, ali bez pravog pristupa i fokusa onih koji njegove ideje treba da sporvedu na terenu, taj teret postaje pretežak.