Argentinske “Bube” - Maradona, pa najveći uspeh!

Kada kažete "Bube" odnosno "El Bicho" u Argentini će znati da mislite na Argentinos Juniors. Ovaj stari klub je osnovan još početkom prošlog veka, nosio je ime "Mučenici Čikaga", želeći da istaknu radnički i levičarki duh. Uzeli su ime po grupi od 12 američkih radnika koji su optuženi, iako bez dokaza, i osuđeni na smrt vešanjem posle nereda na tržnici u Čikagu 1886. Prema nekim teorijama, praznik rada 1. maj počinje da se slavi posle njihovog žrtvovanja.

Kako bi stekli veći broj navijača i postali deo mejnstrima, u klubu iz Vilja Krespo, jednog od najsiromašnijih "barija" Buenos Aires, nazvali su se Argentinos Juniors. Kasnije su se dosta selili, završili u La Paternalu, "crvene bube" su po uvođenju profesionalizma imali problem sa novcem, 1936. završili u nižem rangu, punih 20 godina su čekali povratak.

Ali, već tada su postali poznati po fudbalskoj školi, kao odskočno mesto za mlade igrače. Te talentovane generacije nisu nikada ostajale na okupu baš dugo, jer su zbog nedostatka novca bili prinuđeni da prodaju, ali i njima je bilo jasno kada su doveli sa ulice Dijega Maradonu da imaju nešto posebno. Pre nego što je u 15. godini debitovao za tim, "El Pibe" je već bio poznat kao sledeća velika stvar u argentinskom fudbalu, neumorno zabavljajući publiku na poluvremenu utakmica. Jednom su navijači tražili da klinac ostane na terenu i zaigra u drugom poluvremeu. Iz blata Dijegovog barija u klub ga je doveo Fransisko Korneho. Mali je bio toliko dobar da su tražili da vide papire sa rođenja, tvrdeći da laže i da je stariji od osam godina. Pre Maradone, Juniorsi su završili kao treći 1960. godine, držali se do pred kraj šampionata, ali ih je River oduvao pobedom 5:1 u finišu.

Već početkom sedamdesetih, iako je bio dete, nacionalni mediji poput "Klarina" su počeli da mu posvećuju pažnju, gostovao je subotom na televiziji, žonglirao pomorandžu, to će kasnije postati njegov zaštitni znak.

Genijalni fudbaler je igrao za starije timove, sve mu je bilo oprošteno, nije umeo da se suoči sa porazom, ali tada je već naučio da za njega važe neka druga pravila. Klub mu je dao veliku kuću u Vila Parku, elitnom delu prestonice, kada je imao samo 15 godina. Njegov otac je prestao da radi u fabrici mesa, pa je na kraju praktično klub izdržavao celu porodicu. Deset dana pre 16. rođendana, Maradona je debitovao za Juniorse, protiv Taljereša, nije promenio rezultat, bilo je 0:1 kada je ušao, ali taj datum je jedan od najznačajnijih u istoriji argentinskog fudbala. Nije sve bilo med i mleko, ali klub je napredovao. Predsednik "Buba" u to vreme je bio Prospero Konsoli koji je imao rang pukovnika a bio je frizer. U vreme hunte, generali su bili najjači, Konsoli je ubedio jednog od najmoćnijih ljudi armije generala Giljerma Suareza Masona da preuzme čelo kluba. Ovaj komandant je bio u upravnom odboru državne naftne kompanije, koristio je sve pogodnosti položaja, ali je pomogao Argentinos Juniorsima.

Naime, on je prinudio avio kompaniju Austral da isplati 250 000 evra kako bi zadržali Maradonu koji se slikao pored aviona. Ali ni sa njim Argentinosi neće uzeti prvenstvo, završili su 1979. kao drugi, izgubili polufinale plej-ofa od Veleza. I naredne godine završili su kao drugi, ali su bili prinuđeni da ga prodaju Boki. Odmah naredne godine su se borilu za opstanak, poslednje kolo su igrali protiv San Lorenca ("Sveci" su zbog rušenja stadiona bili domaćini na terenu Karil Fero Oestea). San Lorenco je promašio penal, tačnije golman Juniorsa Mario Alješ je odbranio penal, a onda je na drugoj strani Salinas, fudbaler koji je stigao iz Boke kao deo sporazuma za Maradonu pogodio penal. "Bube" su se održale, San Lorenco je postao prvi klub u istoriji od takozvane velike petorke argentinskog fudbala koji je ispao. Da bi se to sprečilo, u prvoj polovini osamdesetih je uvedeno bodovanje na osnovu dve, pa tri sezone, kako bi federacija sprečila da se velikani presele u niži rang.

Ono što nisu uspeli sa Maradonom, Argentinosi su napravili sredinom osamdesetih. Ekipa je dobila oko šest miliona dolara kada Boka nije mogla da isplati Maradonu i preprodala ga Barsi, ali Juniorsi nisu uložili novac u igrače, već u insfraktruru. I sledeće godine umalo nisu ispali, ali bod protiv Nueva Čikaga, remi bez golova na La Paternalu ih je ostavio u ligi. Svi su mislili da kreće preživljavanje, ali dogodilo se čudo. Na klupu je stigao jedan od velikana Riverove La Makine (pisali smo o tom napadu koji je definisao argentinsko shvatanje fudbala četrdesetih) Anhel Labrunja. Uprava se "otvorila" stigli su reprezentativni golman Filjol i odlični napadač Rivera JJ Lopez. Ipak, iako je išlo dobro, Labrunja je završio u bolnici, operisao je bešiku, a onda umro od srčanog udara. Klub se okrenuo Saporitiju koji je imao uspehe sa Taljerešom i Estudijantesom. Pod njih je tim nastavio da se razvija, jurili su se celo prvenstvo sa Ferom i onda pobedom protiv Temperlija stigli di prve titule prvaka. Saporitija je nasledio Hoze Hudika koji je šokirao Argentinu osvojivši titulu sa Kilmesom u drugoj polovini sedamdesetih. On je ispisao najfinije stranice istorije "Buba". Naime, tukli su Velez osvetivši se za 1979. i ponovili uspeh, odnosno odbranili titulu. Usledio je Kopa Libertadores. Ponovo je odlučila odbrana penala. Trebalo je da savladaju zemljake iz Independientea kako bi se plasirali u finale. Rival je imao penal, ali je golman Vidale odbranio, ostalo je 2:1 i Argentinosi su igrali za titulu prvaka Južne Amerike. Ponovo je harizmatični čuvar mreže bio junak, posle penal serije, Argentinosi su slavili protiv Amerike Kali i postali prvaci Južne Amerike. Ali, nije bilo sreće da se dokopaju svetske titule u Tokiju. Vodili su sa 2:1 protiv Juventusa, dopustili da se Evropljani vrate i dobiju na penale. Hudika je je otišao, sukobio se sa reprezentativcima Borgijem i Batistom, i nikada više "Bube" nisu bile toliko jake.

Osvojili su još jednu titulu doduše, 2010. kada su u odlučujućem meču na "Duki" pobedili Uragan. Ali, samo četiri godine kasnije opet su ispali. Sada je na klupi Gabi Milito, Argentinosi su bili osmi prošle sezone, izborili plasman u Kopa Libertadores. Tu igraju bolje nego u šampionatu gde plaćaju ceh nedovoljnom broju igrača. Kako sezona odmiče, imaju sve više problema i pali su u sredinu. Teško da mogu da ponove prošlogodišnji plasman. Za vikend ugostiće Platense, još jedan tim iz sredine koji nikada nisu pobedili. Malo golova je najbolja opcija. Od drugih mečeva iz Argentine, izdvajamo eventualno pobedu lidera Rivera bez primljenog gola protiv Defense, kao i trijumf Rosarija nad Institutom koji je počeo da pada. San Lorenco takođe ne bi trebalo da primi gol od slabog Kolona.

U Brazilu je sredinom nedelje igran kup, pa treba biti oprezan. Po nama, osim jedinice na Palmeiras protiv Koritibe, probali bismo sa duplom šansom i malo golova na Flamengo na gostovanju Vasku koji se muči po povratku u ligu.

U Urugvaju bi Penjarol trebalo da slavi na gostovanju La Luzu. "Svetlost" iz Montevidea je mali klub, bez iskustva u eliti, više navijača na njihovom stadionu će biti uz gostujućeg diva na premijeri, pa treba probati dvojku na staru urugvajskog šampionata.