Askoli - Neumorni “Detlići”

Autor: Mladen Heleta
utorak 27.02.2024.
09:30
Izvor: Sportske.net

Provincijalci koji su obeležili jednu eru u italijanskom fudbalu…

Povezane vesti

Stariji će se setiti, mlađi sigurno ne znaju.

Turiste retko kada put nanese u Marke, italijansku pokrajinu sa istočne strane Apenina. Nema se šta mnogo videti, pogotovo u ovom delu gde su šume i na žalost trusno područje. Gradić Askoli Pićeno ima 50 000 duša, a pamti vreme kada se na lokalnom stadionu "Duka" skupljalo oko 70% stanovništa.

Fudbal je verovatno stvar po kojoj je kišno "zaleđe" Jadrana najpoznatije. Sa tri strane Askoli je okružen šumama, pa i ne čudi nadimak lokalnog kluba, "Detlići".

Svojevremeno, bio je to ubedljivo najmanji grad koji je dao prvoligaša, i to u doba kada je Serija A bila verovatno najjača evropska liga. I ne može se govoriti o čudu, jer svakog je čuda tri dana dosta. Askoli je sakupio čak 16 sezona u Seriji A, i čak izašao u Evropu. Doduše, ovo uzmite uslovno, u pitanju je bio počivši Anglo-Italijanski kup, gde su crno-beli igrali finale sredinom devedesetih i to protiv najstarijeg kluba na svetu, Nots Kauntija.

Sreća ovog kluba se promenila posle dekada u nižim ligama kada su se pred bankrotom sredinom pedesetih setili da je čuveni sineasta Paćifiko del Duka, poznatiji kao Ćino, iz Montedinove, lokalne varošice. Kontaktirali su ga i nisu pogrešili. Šezdesete su im poklonile novi stadion, on se i danas zove po finansijerima Ćinu i Lilu del Duki. Ćino je umro 1967. njegova udovica je bila predsednik dok nisu ušli u Seriju B. Tada je klub preuzeo lokalni preduzetnik Konstantino Rozi, bajka je nastavljena. Nakon godina u vrhu Serije B, na kraju su "Bjankoneri" uspeli 1972. da izbore promociju. Na klupi poznato lice, pokojni Karleto Macone, koji je desetak sezona šezdesetih nosio dres kluba. Rimljanin je verovatno najznačajniji trener u istoriji pokrajine Marke, Askoli mu je bio prvi posao, ostao je sedam sezona.Ovo je bio prvi mandat, drugi je trajao četiri sezone, početkom osamdesetih.

Sujeverni tvrde da je Askoli umilostivio fudbalske bogove kada je početkom sedamdesetih promenio ime u Askoli Kalćo 1898. To je godina osnivanja lokalnog kluba, ali je on bio biciklistički, fudbal su prvi put igrali 1907.

Preživeli su prve sezone u eliti, bilo je dosta lokalnih igrača, podsetimo i tada je na snazi bila zabrana angažovanja stranaca, uvedena nakon blamaže "Azura" na Mundijalu 1966. protiv Severne Koreje. Kada su ispali poslednjeg dana šampionata 1976. svi su očekivali da priča bude završena.

Ali, pogodila se fantastična generacija koja je dve godine kasnije dobila 26 od 38 mečeva u Seriji B, osvojila rekordnih 61 bod (dva boda za pobedu) i postigla 73 gola.

Ovo je "belle epoque" kluba iz Marke. U proleće 1980. su završili kao četvrti na tabeli! Najveće ime je bio "Turčin" Anastazi, koji je psle Juventusa i Intera stigao u provinciju, ali su kičmu tima činili igrači ponikli u klubu. Samo četvrto mesto tada nije donosilo Kup UEFA. Federacija ih je za nagradu poslala na kup u Kanadu, gde su pokušavali da popularizuju fudbal. Askoli je tukao Nansi, Rendžerse i Botafogo, eto koliko je bila jaka ta ekipa.

Ali sledeće godine nije bilo tako lako, trener Fabri je smenjen, vratio se Macone i uspeo da dovede klub do zone spasa. Već sledeće godine bili su šesti, tada je postavljen i rekord, 36 000 ljudi je gledalo na "Duki" pobedu protiv Juventusa od 1:0, "Bjankoneri" su u to vreme bili jedan od najjačih timova u Evropi.

Askoli je osamdesetih bio tim za poštovanje, stigli su i stranci, Žuari, Brazilac koji će nekoliko godina kasnije dati gol za Porto u finalu KEŠ, u trijumfu protiv Bajerna. Stigao je i prvi Srbin, iz Partizana, tadašnji reprezentativac Jugoslavije, Aleksandar Trifunović.

Onda je sredinom osamdesetih Vujke Boškov postao direktor, ali su ispali u Seriju B. Odmah su se vratili, grad je ulagao u fudbal, a igrači su iz škole izlazili kao sa trake. Pred kraj karijere je u Askoliju zaigrao legendarni vezista Arsenala i Juventusa Irac Lajam Brejdi, a voleli su tih godina Jugoslovene. U timu su u drugoj polovini osamdesetih bili i Mustafa Arslanović i Bora Cvetković koji je stigao iz Zvezde. Igrao je i Maradona, doduše Ugo, Dijegov brat, nije da se proslavio.

Na prelazu decenija Askoli je ulazio i ispadao, tih godina su neka poznata lica poput Birofa i Argentinca Trolja nosili crno-belo, ali je na kraju klub 1995. ispao u treću ligu. Tako je posle četvrt veka, Askolijeva bajka završena.

Morali su da ćekaju sedam godina na povratak u drugu ligu, promenio se i vlasnik, ali je tim u kome je igrao budući svetski prvak Andrea Barzalji pod iskusnom rukom trenera Bepea Pilona uspeo da se domogne u Serije B. Niko nije očekivao da se posle par prosečnih godina plasiraju u Seriju A, ali pomogla im je sportska pravda. Iako su bili šesti i izgubili od Torina, prvo je Đenova izbačena zbog nameštanja mečeva, Torino i Peruđa nisu mogli da ponude garancije za Seriju A. U toj ludoj sezoni, Trevizo, Empoli i Askoli su ušli u Seriju A. Jedino je Empoli izborio plasman na terenu.

Pošto se sve dešavalo u avgustu, nije baš da su imali vremena da spakuju tim, ali su napravili podvig. Naime, Askoli je sa tandemom trenera Masimom Silvom i poznatijim Markom Đampaolom uspeo sa skrpljenom ekipom da završi u sredini tabele. Matematički opstanak su izborili nekoliko kola pre kraja.

Dosta je igrača tu steklo afirmaciju, Napolitanac Fabio Kvaljarela, pa Hrvati Budan i Bjelanovič, čileanski majstor slobodnjaka Nikolas Kordova...

Sledeće godine sa našim Lukovićem u ekipi, Kameruncem Džobom, Paljukom na golu, Di Bjađom, Del Vekiom su ispali kao iz voza.

Od tada bez prve lige, sredinom prošle decenije su čak ispali u treću, naravno tu je i bankrot i novo ime, kaasnije je vraćeno ono "srećno" sa početka sedamdesetih.

Pre dve godine deo akcija je završio u američkim rukama, ali nema pomaka, tačnije bili su pre dve sezne šesti i ispali odmah u baražu. Menjaju se treneri, Delio Rosi, Sotil, ranije Kozmi, su radili u Seriji A, ali nisu ostavili neki trag u planinama Marke.

Ali, recimo i to da i pored toga, Askoli predstavlja "kraljicu Pićena", jer je bolji od regionalnih rivala, ne samo Sambenedetesea i Fermane, već i od Ankone koja je svojevremeno bila u Seriji A.

Askoli se i ove sezone bori za opstanak. Dobili su na severu novajliju Feralpi Salo, ali su i dalje na poziciji koja znači plej-aut za opstanak. Sada će na "Duku" Breša, koja je tvrda u gostima, pa je malo golova najbolja opcija.

Od tipova na konačan ishod svakako izdvajamo pobedu Parme nad Kosencom, a i Venecija bi na "Penzu" trebalo da dobije Ćitadelu, gosti su tim u najgoroj formi od početka nove kalendarske godine. Golove eventualno potražite u sudaru fenjeraša Leka koji će probati da oživi nadu u spas i Koma. GOstujući "Larijani" će takođe igrati na pobedu.

Ne propustite

Preporuka za vas

Obavezno pročitati

WEB preporuke