Atletiko i Atletik - priča o “dva oka u glavi”

Gledajući tabelu španske Primere mora da ste se barem jednom zapitali, imaju li Atletiko Madrid i Atletik Bilbao ikakve međusobne povezanosti? Jedno slovo u imenu pravi razliku jer su Madriđani u jednom trenutku svog postojanja dodali “O” na kraju što je jasno napravilo distancu u odnosu na “Ponos Baskije”. Ovo je priča o tome kako se mlađi brat “otuđio” od starijeg.

Atletik Bilbao zvanično je osnovan 1898. godine nakon velikog uticaja dve odvojene grupe koje su imale veze sa Velikom Britanijom. Prva je grupa radnika iz Britanije koja je nastanila Bilbao u velikom broju kada je grad postajao pravi industrijski centar tog dela Evrope, a koja se sastojala od lučkih radnika i rudnika sa severoistoka Engleske. Radi se o gradovima poput Sautemptona, Portsmauta i Sanderlenda, ali istovremeno je i druga grupa ljudi bila aktivna u popularizaciji fudbala u Baskiji - lokalni momci koji su studije proveli upravo u Engleskoj. Zvanično, “Lavove” je osnovao Huan Astorkija zajedno sa šestoricom baskijskih studenata koji su počeli da treniraju u Lamijaku, da bi tri godine kasnije u kafeu Garsija i zvanično oformljen “Athletic Club” sa engleskim narečjem. Novosnovani Atletik je nastupao u fuziji sa lokalnim Bilbaom u preteči Kupa kralja 1902. godine, ali je godinu dana kasnije preimenovan u Atletik Bilbao.

Upravo je godina 1903. i ključna u ovoj priči.

Atletik je praktično od samog svog osnivanja važio za jedan od najjačih timova u čitavoj Španiji, što je i potvrdio osvajanjem turnira 1902. godine. Već naredne, Baski su kao veliki favoriti stigli do finala gde ih je u Madridu čekao istoimeni klub kasnije poznato kao Real. Meč je odigran 8. aprila, a od samog početka imao je neverovatan tok. Naime, fudbaleri Madrida su posle prvih 45 minuta već vodili sa 2:0 golovima kapitena Federika Revuelta, Gvatemalca sa veoma živopisnim životom, te Antonija Nejre neposredno pred odlazak na odmor. Predsednik Atletika Astorkija bio je ujedno i kapiten ekipe, a svedoci toga vremena tvrde da je njegov motivacioni govor na poluvremenu bio toliko ubedljiv, da se na terenu Hipodrom pred 5.000 ljudi činilo kao da je izašla potpuno drugi tim.

Madrid je odlučio da pokuša da odbrani vođstvo i povuče se u defanzivu, međutim klub iz Bilbaoa je odigrao neverovatno poluvreme. Domaćin je izdržao svega deset minuta, koliko je bilo potrebno Englezu Rejmou Kazu da zatrese mrežu Artura Džonsona. Irac se u nastavku meča istakao lepim odbranama, ali spasa nije bilo u 70. minutu kada je Eduardo Monteho poravnao rezultat. Baski nisu stali ni nakon toga, te su na krilima glasne podrške baskijskih studenata u Madridu u potpunosti preokrenuli rezultat pogotkom Alehandra de la Sote, čime je Atletik zvanično postao prvi šampion Španije. Klub iz Bilbaoa smatra da je to već učinio godinu dana ranije trijumfom nad Barselonom, međutim Fudbalski savez Španije tu im titulu ne priznaje.

“Klasiko vijeho” (Stari Klasiko) naziv je za prvi veliki derbi španskog fudbala između Madrida i Atletika Bilbaoa, a ovaj iz 1903. bio je katalizator za nešto što će kasnije postati i zvanično treći najuspešniji klub u ovoj kraljevini.

Kada bismo dublje zašli u netrpeljivost Baska i Kastiljanaca (ono što se danas smatra centralnom Španijom), otkrili bismo seriju sukoba i pravih malih ratova, često sa tragičnim ishodima. Potrebno je shvatiti duh vremena u kojem baskijski studenti nisu bili naročito popularni u Madridu, pa su sa velikim oduševljenjem dočekali dolazak njihovih zemljaka koji su bili najbolji fudbaleri u zemlji. Ostatak publike sa tribina je sa gnušanjem gledao pomahnitale Baske u euforiji, a pojedini spisi govore i o verbalnom, čak i fizičkom sukobu dve suprotstavljenje strane. Opijeni ovim uspehom i nostalgijom, trojica baskijskih studenata tražili su i dobili dozvolu da osnuju sopstveni fudbalski klub pod nazivom Atletik koji bio podružnica originalnom Atletiku. Samo godina dana nakon što je tim i oformljen, madridskom Atletiku su se 1904. pridružili i pojedini članovi Reala koji su bili nezadovoljni u klubu.

Interesantna je i istorija boja Atletika iz Madrida - “Jorgandžije” su prvo počele da nastupaju u plavo-belim dresovima po uzoru na tada baskijski Atletik, ali promena je usledila 1911. godine. Postoji više verzija kako je madridski Atletik dobio svoje crveno-bele boje. Jedna je da je najjeftiniji kroj bio crvene i bele boje, te da je to bila kombinacija kojom su se šili jorgani u to vreme, pa otuda i nadimak Jorgandžije. Postoji i druga varijanta, a to je da su i Atletik Bilbao i Atletik Madrid svoje dresove nabavljali od Blekburna koji su nosili plavo-bele boje. Član uprave Madriđana Huanito Elorduj otišao je u Englesku kako bi kupio dresove, ali kako nije našao Blekburnove, nabavio je dresove Sautemptona koji su bili crveno-beli sa crnim šorcem. 

Obavljena je i prava istraga prošle godine koja kaže, pak, da su dresovi nabavljeni u Sanderlendu. Sve u svemu, madridski Atletik je usvojio crveno-bele boje sa plavim šorcem, dok je Bilbao prešao na crne šorceve, pa su razlike iako male počele da se pojavljuju na svakom koraku.

Ono što je posebno razdvojilo dva bratska kluba jeste odluka uprave Madriđana da poklekne pred pritiskom vlasti Fransiska Franka, te se spoji sa fudbalskim timom vojne avijacije Frankove Španije. Ideološke razlike postajale su sve veće, naročito kada se ima u vidu da je Baskija kao oblast pretrpela ogromne gubitke tokom Građanskog rata. Franko je tokom 40-ih godina zabranio strane nazive klubovima, pa je Atletik Madrid postao Atletiko. Taj su naziv “Jorgandžije” zadržale i nakon odlaska Franka sa vlasti, ali su time i izgubile poveznicu sa matičnim Atletikom iz Bilbaoa kojem je dugo trebalo da izađe iz zapećka nakon godina represije.

Dva su kluba imala prilično različite uspešne epohe. Atletiko Madrid je ređao u periodu nakon Drugog svetskog rata, dok su Baski obeležili 80-te godine 20. veka u španskom fudbalu. Sada će se nekadašnja “dva oka u glavi” sastati u polufinalu Kupa kralja, turnira koji je i obeležio čitave njihove istorije.

Puleni Dijega Simeonea imaju prilično haotičnu sezonu, u Ligi šampiona stigli su do osmine finala gde ih čeka Inter, ali u Primeri imaju poteškoća da se priključe vodećem dvojcu u vidu Reala i Đirone. Argentinski stručnjak kao da je promenio svoju fudbalsku filozofiju, pa nisu retke utakmice Atletika sa mnogo golova. Sa druge strane, upravo Bilbao diše za vratom kada je u pitanju poslednje mesto koje vodi u evropsku elitu. 

Izabranici Ernestea Valverdea igraju veoma atraktivan i dopadljiv fudbal, pa mnogi očekuju kišu golova u susretima ove dve ekipe. U prvom duelu u Bilbau bilo je 2:0 za domaćina koji je mogao i do ubedljivijeg trijumfa da Sanket nije promašio penal u prvom poluvremenu.

Nekada “dva oka u glavi”, danas samo daleki rođaci, ali izvorište je isto, baskijsko…