Bolonja - Sindrom prosečnosti

Danas je neverovatno očekivati Bolonju u glavnim ulogama u italijanskom fudbalu. Osuđeni na prosečnost, oni su poslednji put uspevali da se domognu Evrope krajem prošlog veka posle one fantastične sezone Roberta Bađa, a 1998. su igrali i polufinale UEFA Kupa i zbog gola u gostima ispali od Marseja.

Dolazak kanadskog biznismena Džoija Saputa u zemlju dedova i najava ulaganja pre nekoliko godina su podigli temperaturu u jednom od najlepših gradova na Apeninima, ali je to kratko trajalo. I dalje prodaju najbolje, Siniša Mihajlović ih drži u sredini tabele, ali danas u Emiliji niko više ne veruje da su "Felsinei" sposobni makar da se dokopaju Lige Konferencije i izađu van granica Italije prvi put u 20 godina (tada su igrali u Intertoto kupu).

Bolonja je osvojila sedam titula prvaka, čak četiri od osnivanja profesionalne lige 1929. do izbijanja rata. I ovo je lako objasniti, kako bi smirila tradicionalno levičarski grad, fašistička diktatura je izgradila stadion prigodno nazvan "Benito Musolini". Jedan od njegovih najbližih saradnika Arpinati je sa svojim crnim košuljama vodio fudbalski klub, i upravo je njegovo maslo iscenirani atentat na "Dućea" za koji su optuženi anarhisti i koji je poslužio kao razlog da se ukinu partije, slobodna štampa i 1926. zavede diktatura koja će osam godina kasnije poslužiti kao recept Adolfu Hitleru.

Bolonja je poslednji prvak Serije A pre ulaska Italije u rat, a posle njega ima samo jedan "Skudeto", onaj kontroverzni iz 1964. godine. Ipak, ostaju jedan od tri provincijska tima, uz Veronu i Kaljari koji je uspeo da osvoji krunu u posleratnoj Italiji.

Ta generacija je slavljena mesecima mada je ostala pod sumnjom koju će navijači Bolonje žestoko negirati. Tim je vodio prvih dvadesetak kola, ali male su im šanse davane protiv verovatno najboljeg tima u Evropi tog vremena, Ererinog Intera.

Slavili su na "San Siru" u prvom delu šampionata, ali se "Grande Inter" osvetio u Emiliji na proleće. Bolonja je bila optužena za doping pa je službenim rezultatom izgubila meč od Torina (dobili su sa 4:1) i na sve to oduzet im je jedan bod. Ali na Apeninima nije gotovo dok sud ne kaže, odluka je poništena, "Bolonjezima" su bodovi vraćeni i na kraju prvenstva, za zelenim stolom, pata-karte 54:54. 

Prvi i jedini put u istoriji italijanskog fudbala titula je odlučena u baražu.

Inter je u Rim stigao iscrpljen i srećan od pobede u finalu KEŠ, kao da im nije bilo ni dovoljno stalo, pa je tim Fulvija Bernardinija na mestu njegovih uspeha sa Romom stigao do pobede od 2:0 i sedme titule.

Ona je posvećena čoveku po kome danas nosi ime stadion u Bolonji, predsedniku kluba Renatu Dal’Ari koji je umro od srčanog udara četiri dana pre finala. Igrači nisu mogli da prisustvuju sahrani jer je federacija odbila od odloži meč. Na ovaj način, na terenu, pobedom mu je odata počast, nije doživeo da podigne pehar. 

Njemu je Fulvio Bernardini obećao da će doneti za tri godine titulu u Bolonju, kada je postavljen na mesto trenera 1961. Obećanje je ispunio, ali je ostala senka. Inače, Bolonja je kupila odlične strance, Danac Harald Nilsen je postigao 19 golova u drugoj sezoni, priključio mu se ekscentrični Nemac Helmut Haler iz Augsburga, ali se verovalo da tim nema golmana za titulu. Našli su ga u Vilijemu Negriju u Mantovi, on je u prvih pet mečeva šampionata tri puta sačuvao svoju mrežu. Za Bolonju čija je odbrana bila rak-rana prethodnih godina to je bilo pravo čudo. 

Serija od devet pobeda ih je računajući i meč protiv Torina dovela na čelnu poziciju, ali je kako smo rekli pet igrača bilo pozitivno na amfetamin. Među njima su bili Folji i kapiten Pavinato. Iz Bolonje su tvrdili da su testovi falsifikovani, da je u pitanju zavera moćnih kako bi ih sprečili da osvoje titulu.

U aprilu je odigran pomenuti meč kandidata za titulu u Italiji zauvek poznat kao „Krvavi Uskrs“. Veliki broj navijača doputovao je iz Milana, atmosfera je bila naelektrisana, gledali smo pravi rat, mnogo startova za „zatvor“, ali je Inter vodio sa 2:0, a Sarto je odbranio penal. Bolonja je ipak postigla gol, ali su pali na treće mesto, ispred njih su bili i Inter i Milan.

Ludnica je sledila, „Rosoblu“ su dobili četiri naredna meča, disali za vrat Interu, ali su posle 0:0 na „Marteliju“ u Mantovi po mnogima izgubili sve šanse. Ali, onda je usledilo otkriće da je novi test pokazao da je amfetamin dodat kasnije, jedni su tvrdili da federacija hoće baraž, drugi da su milanski timovi zaista probali sa prevarom. „Gazeta delo Sport“ je bila na strani Bolonje, oni su navodno dobili informaciju da je količina amfetamina u doping testovima bila takva da bi ubila konja i da je nemoguće da su testovi bili stvarni.

Kada su Bolonji vraćena tri boda, skinuta je suspenzija treneru Bernardiniju mada se pričalo da on toki-vokijem sa tribina već par meseci upravlja timom, odnosno daje instrukcije pomoćnom treneru. Ostalo je tri kola do kraja, Bolonja je remiirala sa Juventusom, Inter u Rimu protiv Lacija, oba tima su dobila poslednja dva meča, i došlo je do napred opisanog plej ofa. Bulgareli je tim povukao u Fregene u izolaciju. Predsednik Dal’Ara ih je posetio, otišao u Milano, na sastanak sa predsednikom Inter, Anđelom Moratijem, srušio se i doktori su konstatovali smrt. Bolonjini navijači su u očaju tvrdili da je ubijen ili otrovan na sastanku. Postoji verzija po kojoj je federacija nudila da odloži meč, ali Bolonja je tvrdila suprotno. Iako je Bernardini ubeđivao igrače da budu mirni, nije pomoglo što je na sastanak došao u jednoj cipeli, na drugu nogu je u rasejanosti obuo patiku.

Kako smo rekli, Inter nije ličio na sebe, desetak dana ranije dobili su Real u Beču, osvojili evropsku titulu, nekako je motiv Bolonje bio veći. Na kraju Harald Nilsen je završio sezonu sa 21 golom.

Usledila je evropska odiseja koja je završena bacanjem novčića. Prvi rival je bio odlični Anderleht, Pol Van Himst je na „Buduenu“ doneo pobedu Belgijancima, u revanšu pred 40 000 ljudi, italijanski šampion je vodio sa 2:0, imao šansu da dotuče „Ljubičaste“, umesto toga primili su gol. Nije važilo pravilo gola u gostima, pa je baraž odigran u Barseloni. Posle produžetaka je bilo 0:0, „Felsinei“ su pogodili prečku, pravila su bila jasna. Novčić je odlučio putnika na duel sa Liverpulom. Sudija Zarikiegti je pred kapitenima Pavinatom i Lipensom bacio pet pezeta, kovanica je pala na zemlju i zarila se u travu. U ponovljenom bacanju završila je na strani koju su izabrali Belgijanci, a igrači Bolonje su u suzama napustili teren. 

Sada su te velike evropske noći samo sećanje, Inter stiže u Bolonju bori se za titulu, Mihajlović je u bolnici (nadamo se skorom oporavku i novoj pobedi nad opakom bolešću) a Bolonja će teško u ovom zaostalom meču zaustaviti prvaka.