„Čarobnjak“ koji je promašio najskuplji penal u istoriji Udinezea!

U Udine je stigao sa nadimkom „Čarobnjak“, tamo na severu Italije vole Brazilce, ili tačnije Brazilca. U pitanju je naravno Ziko koji je verovatno, uz neizbežnog Tota di Natale najveći igrač u istoriji „Zebreta“. O toj istoriji ćemo drugom prilikom, Udineze nema veliki broj navijača, čak ni u samom gradu, pa nova „Dačija Arena“ zvrji prazna, osim kada igraju protiv velikih timova, ali tada su kao gosti na sopstvenom stadionu. Čitav taj kraj navija uglavnom za Milan, zbog velikog Nerea Roka, oca i sina Maldinija, ali i Fabija Kapela, svi oni rođeni su tu negde, oko granice, Maldinijevi su Slovenci koji su pred Titovim partizanima pobegli da druge strane granice.

No, da se vratimo Južnoamerikancima. Porodica Poco koja već dugo ima u vlasništvu tim iz Udina je dugo pecala uspešno u Južnoj Americi. I to ne Brazilce, mada ima izuzetaka. Međutim, oni su uspevali da dovedu najbolje igrače iz drugih zemalja, setimo se Isle, Mjuriela, ranije Balba, Sensinija, Sose...

Sa velikim nadanjima u klub je stigao Maikosuel Ređinaldo de Matos, ili „Čarobnjak“ kako su pisale italijanske novine. Potpisao je petogodišnji ugovor, na debiju protiv Fiorentine 2012. Postigao gol. Te prve godine je dva puta pogodio mrežu, u timu su bili Mjuriel, Di Natale, Pereira.

Izboren je plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona, pa su apetiti kluba porasli.

Naime, sezonu su završili sa sedam pobeda, dokopali se Lige šampiona, prethodne sezone ih je na putu ka grupnoj fazi zaustavio Arsenal, nisu imali sreće u žrebu. Naredne su dobili Bragu, svakako da su crno-beli sebe već videli među najboljim evropskim klubovima. Pogotovo su očekivanja porasla nakon remija u prvom meču. Bilo je 1:1 u Minju, Udineze je dugo vodio golom našeg Baste, ali su Portugalci stigli do remija.

Ponovo je Udineze poveo i u revanšu, Pablo Armero je savladao Beta, ali je dvadesetak minuta pre kraja, Ruben, jedna od promašenih investicija Atletika iz Madrida poravnao. I tu se strah uvukao u domaće, nisu smeli da prime gol, kao da su obe ekipe čekale penale.

A onda je  na scenu stupio Maikosuel, pošto su Domici i Pinci dali golove za domaćine, on je u nastupu ludila, jer kako drugačije objasniti, probao „panenjku“, Beto se nije pomerio, ostao je na golu. To je bio jedini promašeni penal na obe strane, a Maikosuel je postao neprijatelj broj 1 u Udinama. Nikome nije bilo jasno, otkuda mu ideja da u tako važnij utakmici šutne na taj način. Gvidolin mu nikada nije oprostio, kao i klub.

„Čarobnjak“ je eliminisan sa liste igrača koji su prijavljeni za LE, pet mečeva nije bio ni na klupi, pojavio se protiv Napolija, ali je do kraja sezone retko dobijao priliku. Te godine tim je bio peti, i posle toga je usledio crni period, „Zebrete“ su se par godina spašavale u finišu, a nijednom nisu bili bolji od 12. Mesta.

Šta se desilo sa Maikosuelom?

Klub ga se  nekako otarasio 2014. prodali su ga Atletiko Mineiru gde je potpisao ugovor na pet godina. Obeštećenje je bilo oko tri miliona, dva manje nego što je plaćen. Ali, nikada nije postao to što se od njega očekivalo. Pozajmljivan je u Emirate, pa se vratio u domovinu, ali je posle samo sedam meseci otpisan u Sao Paulu. Probao je u Gremiju i Parani, ali nigde nije više odigrao ni minut. I dalje je na platnom spisku Gremija, ali igra za rezervni tim.

Ostalo je sećanje, i ime koje je bolje da ne pominjete u Udinama...