Deset razloga zbog kojih je umro Pirlov san

Italijanski trener Andrea Pirlo od danas više ne sedi na klupi Juventusa, samo godinu dana nakon što je imenovan.

Sa mnogo optimizma stigla je informacija od strane "stare dame" da će Pirlo preuzeti ovaj tim po odlasku Mauricija Sarija. 

"Od maestra, do trenera...", pisalo je na njihovom sajtu 30. jula prošle godine.

"Novi izazov čeka. Ovo je povratak koji navijače Juventusa može da učini samo srećnima", stajalo je u nastavku. Nije im mnogo sreće doneo...

Pirlu je pripao nezahvalan zadatak. Brdo zvezda u timu, a on pritom uopšte nije iskusan trener. Zapravo, doveden je prevashodno da uči zanat u mlađim kategorijama, pa da u budućnosti sedne na klupu prvog tima. To se ipak dogodilo nešto brže.

Zato ćemo se pozabaviti razlozima njegovog neuspeha, za koji je on najmanje kriv.

Iskustvo.

Kako smo već naveli, Pirlo je veoma brzo dobio priliku na klupi Juventusa sa minimalno trenerskog iskustva. Brojni bivši igrači koji su se odučili na to da postanu treneri kretali su iz manjih sredina, gde imaju slobodu da sprovedu sve svoje zamisli. S druge strane, od Pirla se očekivao instant uspeh, teška sredina i to nije moglo da funkcioniše. Imao je neke impresivne pobede kada su njegove taktičke zamisli uspevale da se sprovedu u delo, ali uprkos osvojenom Kupu Italije i Superkupu, ova sezona Juventusa pamtiće se kao neuspešna.

Starosna dob ekipe.

Ovo je još jedna od krucijalnih stavki. Podatak da je protiv Porta u osmini finala Lige šampiona čak šest igrača Juventusa iz startnih 11 imalo više od 30 godina je zaprepašćujuć. Iskustvo jeste prednost, ali ne uvek i nije bilo za očekivati da će moći da izgradi nešto svoje sa igračima koji su na zalascima karijera.

Nerešeni rezultati.

Svakako da je bolje odigrati nerešeno nego izgubiti, ali Juventus je naprosto navikao na pobede u poslednjoj deceniji. Bili su bledi čitave sezone, u mnogim trenucima nije delovalo kao da dovoljno žele pobedu. Izgubili su 18 bodova na remije ove sezone. Kiksirali su protiv ekipa poput Beneventa ili Krotonea, novopečenih članova Serije B.

Pojačanja.

Odlasci Miralema Pjanića, Emrea Džana, Samija Kedire i Bleza Matuidija jesu nadoknađeni mlađim fudbalerima, ali je njima bilo potrebno vremena da se pokažu, neki još nisu. Potrebno im je strpljenje, koje klub poput Juventusa ne može uvek da im ponudi.

Federiko Kjeza je zaista pokazao da će biti budućnost ovog kluba. On se, deluje, i najbolje uklopio posle nešto slabijeg starta i dva gola na prvih 12 mečeva. Veston Mekeni je takođe izuzetan igrač i imao je svoj doprinos, ali mladi Amerikanc je često povređen. Svega četiri puta u 2021. godini je kompletirao meč i njegova sprema će morati da bude prioritet za fudbalera i ljude unutar kluba. Otkupljen mu je ugovor i od njega imaju velika očekivanja. Dejan Kuluševski je na momente sijao i pokazao je potencijal. Onaj koji nije jeste Artur, koji je stigao kao zamena za Miralema Pjanića koji je otišao u suprotnom smeru. Brazilac ne deluje kao igrač sa velikim samopouzdanjem, što neophodno u veznom redu svakog tima. Podbacio je.

Intenzitet.

I sam Pirlo je nekoliko puta minule sezone isticao da je njegovom timu nedostajao intenzitet i želja u porazima koje su doživeli.

Recimo, nakon duela protiv Intera istakao je da je falilo "gladi, želje i borbe".

Juventus ima izrazit napadački potencijal, ali to nisu uspevali da akumuliraju u svoju igru, posebno kada je nasprman njih nešto teži rival i posebno kada se nađu u situaciji da gube. Falilo je konkretnosti. Mnogo igrača je gubilo individuelne duele u utakmicama, tek su Kjeza i Kuluševski unosili nešto energije. Nedovoljno za bolje rezultate.

Dilema Morata-Ronaldo.

Sa 29 ligaških golova teško je uperiti prstom u Portugalca. Bio je ubedljivo najbolji strelac tima, ali je isto tako zadavao probleme ekipi koja je morala da radi za njega. Među "žrtvama" je Alvaro Morata, čija uloga se promenila i od skorera, on je radio prljav posao sa strane, nakon čega je Ronaldo sve to "pakovao" ili pokušavao to da uradi. Nekolicinu puta su dobro funkcionisali, ali u mnogim trenucima i nisu i delovali su kao dva individualca, koje zanima samo sopstveni učinak.

Odbačeni Dibala.

Uzdanica ekipe prethodnih godina bio je definitivno Paulo Dibala. Magija Argentinca je nebrojeno puta bila ruka spasa za Juventus. Bio je miljenik Masimilijana Alegrija, pad se uvideo kod Sarija, a potpuno sivilo usledilo je kod Pirla. Imao je i problema sa povredama, ruku na srce, učestvovao je i na žurkama koje su ga takođe u periodu koronavirusa odvojile od terena... Nije igrao na svojoj prirodnoj poziciji "desetke" i nije mogao da se pronađe. Njemu ističe ugovor 2022. godine i ovog leta bi mogao da bude iskorišćen u razmeni igrača ili slično. Argentinac ne krije da bi želeo da ostane, ali...

Bonićijeve godine.

Bez obzira na to što je bio jedan od najiskusnijih u ekipi, Bonući je uz Kvadrada odigrao najviše mečeva u tek zavšrenoj sezoni. Imao je kikseva, istina, ali je poput vojnika bio tu za svog dojučerašnjeg saigrača. Pirlo nije imao previše poverenja u Meriha Demirala, De Lihta je češće koristio, kao i Kjelinija, kada je ovaj bio zdrav. Bonući je svojevremeno bio jedan od najboljih defanzivaca sveta, sada ga već stižu godine i Juve će morati da se oslanja na mlađe momke.

Navijači.

Juventus definitivno nikada ne bi ispunio svoj stadion. Koja god da je utakmica, arena u Torinu nikada nije bila krcata. Međutim, njihovi tifozi koji su bili na mečevima donosili su energiju ekipi, bili su im vetar u leđa, uostalom kao i bilo kom drugom klubu. Falilo je vatre da rasplamsa ekipu. 

Liga šampiona.

Anjeli je jasan sa svakim trenerom koji dođe u Juve. Liga šampiona je prioritet, a sada su ostali kratkih rukava u dva ključna pravca. Porto je ovog puta bio dželat za Juve i očigledno je to bio udarac koji nije mogao da nastavi rast ekipe do kraja sezone. Srećom po njih, imaće priliku i naredne sezone da donesu prvi "ušati peha" još od 1996. godine, ali to će pokušati ponovo sa Maksom Alegrijem, koji ih je dva puta dovodio do finala. Međutim, Barsa i Real su rekli "ne".