Dve nijanse crvene i ista mržnja bez roka trajanja

U nedelju je dan za derbije. Fudbalski ljubitelji će moći da biraju, da li PSŽ i Marsej, Inter i Juve, El klasiko ili Junajted i Liverpul. Izbor je veliki, a svi sa nestrpljenjem čekaju da se podigne zavesa.

Jedna od ponuđenih nedeljnih predstava je najveći engleski derbi. Rivalstvo, titule, komšije, antagonizam, mržnja, navijači… sve su to ključne reči koje bi mogle opisati odnos dva velikomoćnika, Mančester junajteda i Liverpula. Verovatno svaki ostrvski derbi, pa i “Old firm”, iščezne kada se uporedi sa susretom “đavola” i “redsa”.

Nije to samo fudbalsko rivalstvo, iako je ono do današnjih dana jedino u fokusu i verovatno svima već skoro dve decenije odzvanjaju reči Aleksa Fergusona još iz 2002. godine: “Moj najveći izazov nije ono što se trenutno dešava, moj najveći izazov je baciti Liverpul sa jebenog trona. I to možete odštampati".

Međutim, vrativši se unazad videćemo da je ova mržnja zapravo toliko “duboka”. Naime, još 1894. kada je iskopan brodski kanal između Mančestera i Liverpula, dugačak 58 kilometara. Izgrdnja ovog kanala ugrozila je Liverpulu trgovinu pamukom, od koje je grad praktično živeo. Prestao je da postoji “drugi grad Britanske imperije”. Tih godina Mančester je postao tekstilni i industrijski centar, po kom je i danas poznat. Nikada posle nisu uspeli da nadomeste uspeh u Liverpulu.

Vratimo se na fudbal. Liverpul je dugo bio trofejniji od Junajteda, uzeli su titulu 1901. i 1906. kada su se “đavoli” i vratili u Prvu divizuju, da bi dve sezone kasnije postali šampioni. Posle Prvog svetskog rata Liverpul je vezao dve titule, dok je Junajted ponovo ispao u drugi rang takmičenja Posle Drugog svetskog rata i dolaska Mata Bezbija, situacija na “Old trafordu” se stabilizovala, dok se Liverpul borio u drugom rangu.

Dolazak Bila Šenklija promenio je stvari na “Enfildu”. Anegdota koja možda najbolje prikazuje rivalstvo ova dva kluba još iz tog vremena, jeste kada je predsednik Liverpula Tom Vilijams pitao Šenklija: „Da li biste želeli da vodite najbolji klub u zemlji?“ na šta mu je Šenkli odgovorio: „Zašto? Da se to Mat Bezbi možda ne sprema da ode?“ Ipak, prihvatio je ponudu i otpustio 24 igrača i počeo da gradi sasvim novi tim. Posle dve sezone vratio je “redse” u Prvu diviziju i počelo je ono što se nikada posle nije ponovilo. Liverpul je bio prvak 1964, Mančester 1965, Liverpul 1966, Mančester 1967, da bi naredne godine uzeo i prvi Kup šampiona. Ovoliko intenzivno rivalstvo dva velikana nije se više dogodilo.

Posle ovoga nastavio se uspon Liverpula pod Šenklijevim naslednikom Pejzlijem, koji će dovesti do četiri titule evropskog i 11 engleskog prvaka, tri Kupa UEFA, tri Superkupa Evrope i 19 domaćih kupova. Za Junajted je krenulo ponovo sve nizbrdo, krunisano padom u niži rang takmičenja. Verovatno svi simpatizeri ovog kluba pamte kroz sećanje ili istoriju 6. novembar 1986. kada se dogodilo ono što će od Junajteda izgraditi krovni deo onoga što danas poznajemo kao veliki Mančester junajted, dolazak Sir Aleksa Fergusona, a suvišno je govoriti o svemu što je uradio za klub.

U međuvremenu, Junajted se okrenuo marketingu i medijima, stvarajući od kluba veliku mašinu za pravljenje novca i fudbalskih zvezda. Ovo je dodatno pospešilo mržnju kod Liverpula smatrajući ovo eksponiranje usiljenim, bespotrebnim i nefudbalskim. Na “Enfildu” su često bili takvog utiska da su fudbaleri Liverpula u senci zvezda iz Mančestera, nazivajući ih “glamovi” ne bi li ih unizili.

Ofanziva Junajteda kreće devedesetih godina kada je došlo 13 najvažnijih trofeja, kojima su između ostalog i prestigli Liverpul. Od odlaska Fergusona 2013. godine, počinje mančesterski post, a Liverpul je do sada uspeo da osvoji 19. titulu u Premijer ligi i šesti trofej u Ligi šampiona 2018/19.

Rivalstvo se ne meri po broju novca, kog Junajted ima mnogo više, ni po broju titula koje su na strani Liverpula, rivalstvo se meri po istrajnosti, ljubavi, mržnji, vremenu koliko neki klubovi traju, broju navijača koji ih kroz decenije fudbalske istorije bodre. U nedelju će se crvene komšije ponovo mrzeti najviše na svetu, ali svi će na isti način jedva čekati da se zavesa podigne, da uživaju u predstavi, koja je kroz godine sa različitim mizanscenom, ali bodriće se i pevati na isti način sa obe strane, jer krv je i jednima i drugima ista, samo su nijanse crvene u pitanju.