El klasiko - Više od utakmice, više od fudbala, više od sporta

Tokom ranih tridesetih godina prošlog veka, Barselona je razvila ugled, koji je bio simbol katalonskog identiteta, nasuprot Madridu koji je imao centralizovane težnje, tačnije, bio je praktično klub diktatora Fransiska Franka, koji je za cilj imao da cela zemlja bude španska, a Katalonci su mu bili najveći trn u oku, svojom nenormalnom tvrdoglavošću da imaju svoj jezik, kulturu, identitet i da se ni po čemu ne poistovećuju sa Španijom.

Koliko su tih tridesetih godina, kada je i vođen veliki španski građanski rat, stvari otišle predaleko, da je predsednik Barselone, Hosep Suniol član republike koja je bila "levo krilo" Katalonije, bio uhapšen i pogubljen bez suđenja od strane Franciskovih trupa. Od tog trenutka, mržnja Barselone i Real Madrida prevazilazi sve granice sporta i fudbala. To je možda i najbolje opisao autor knjige "Morbo: Priča o španskom fudbalu", Fil Bol, koji je opisao: "mrze jedni druge sa intenzitetom koji šokira gledaoce".

Tokom Frankove diktature, svi ostali jezici, lokalne kulture, zastave, identiteti, jednostavno su - ukinuti. U ovom periodu je fudbalski klub Barselona osnovao svoj moto “Més que un club” (Više od kluba), baš zbog njegove povezanosti sa katalonskim nacionalizmom, identitetom svih građana Katalonije i činjenice da oni predstavljaju sve, samo ne - jedan fudbalski klub.

Do danas, Real Madrid je klub povezivan sa Frankom i svakom kasnijom vladom Španije, dok Barselona i danas za mnoge predstavlja pravi pobunjenički klub.  

Mržnju između dva kluba možda je i najviše podgrejao slučaj iz pedesetih godina, kada je Real Madrid "preoteo" Alfreda Di Stefana i sa njim osvojio prvih pet trofeja u Kupu šampiona od 1955. do 1959. godine. No, da se vratimo na početak.

Nakon štrajka fudbalera u Argentini 1949. godine, veliki broj fudbalera iz ove zemlje odlazi u kolumbijsku piratsku "Di Mejdžor" ligu, zbog toga što kolumbijski Savez nije priznavao FIFA i gde se nisu oporezivali transferi igrača. Klubovi su zbog toga mogli da ponude veće novčane iznose fudbalerima. Di Stefano odlazi u Milionarios iz Bogote, ali je i dalje zvanično bio član River Plejta. 

Mesi je "fiks" dana, razloga je 26!

Nakon što je pokorio Južnu Ameriku i postao najbolji igrač, 1953. godine Di Stefanov Milionarios gostovao je u prijateljskoj utakmici Realu na madridskom "Šamartinu". Predsednik Reala Santjago Bernabeu oduševljen Alfredovom igrom momentalno je rešio da ga dovede.Problem je bio u tome što je Barselona već kontaktirala sa River Platom i praktično postigla dogovor oko njegovog transfera. Bernabeu ne odustaje i šalje sekretara kluba Rajmonda Saportu da pregovara direktno sa Milionariosima o prelasku Di Stefana u madridski klub, i kako "fudbalski propisi" FIFA još nisu bili precizirani, bio je dogovor da Di Stefano igra sezonu u Realu, zatim sezonu u Barseloni.

Međutim, tu nastaju dva nastavka ove priče, Madriđani pričaju da je Barselona pristala da proda svoje "deo" Di Stefana Juventusu, a Katalonci da su zbog Reala promenjena pravila oko transfera igrača i da je "kraljevski" klub ukrao Argentinca za samo 70.000 dolara. Di Stefano je ušao u istoriju Reala, a mržnja ova dva kluba zbog njega je otišla nekoliko stepenica više.

Kasnije, na ugled oba kluba uticalo je stvaranje navijačkih "ultras grupa", od kojih su većina bili huligani. Tokom 1980. godine, vodeća navijačka grupa Real Madrida postaje "Ultras Sur", paralelno sa njom, nastaje i navijačka grupa Barselone po imenu "Boixos Nois" što u prevodu znači "Ludi momci". Obe grupe su postale poznate po svojim nasilničkim delima takođe korišćenim u političke svrhe.

Rivalitet ova dva kluba spao je, hvala bogu, mnogo više u granice fudbala, ali se istorija u nekom blažem i “modernijem” smislu, ponovila i jesenas, uoči prve utakmice na Kamp Nou. Kao što je poznato, Katalonija se, opet, možda i više nego ranije, bori za svoju državu, a protesti tokom oktobra meseca odložili su prvi "El klasiko" za 18. decembar, koji je protekao bez pogodaka.

U međusobnim duelima, Barselona od prvog "El klasika" 13. maja 1902. godine, ima jednu pobedu više 96-95.

U nedelju od 21.00 na "Santjago Bernabeu" neće biti onakvih huligana iz "Ultras Sur" niti "Boixos Noisa", nema više onolike mržnje i ratova kao tridesetih, nema više FIFA pravila po kom jedan klub drugom može da ukrade igrača… ali tu će zauvek ostati totalna razdvojenost u svim nivoima identiteta. I to, verujte, ni nema toliko veze sa politikom.

Ovo je više od utakmice. Jedva čekamo da počne najveći sportski okršaj između bilo koja dva kluba, ikada.