Fiorentina i Juventus – Fudbalski zemljotres…

"Kada Robi Bađo igra, iz njegovih nogu čuješ kao pevaju anđeli", rekao je svojevremeno novinar Aldo Agropi. I nije bio daleko, Bađo je svakako najveći italijanski igrač poslednje decenije prošlog veka, ali i dokaz u kom se pravcu kretao "Kalćo". Naime, sve je manje mesta bilo za "fantaziste", njegova građa, problemi sa povredama i više trenerima na kraju su ga primorali da završi kao simbol provincije.

Dobio je "Zlatnu loptu" godinu pre nego što je Italiju sa jednom nogom doveo do finala i promašio penal u Pasadeni kada je posle 120 minuta sve otišlo na lutriju i titula završila u rukama Brazilaca. Samo, niko mu nije zamerio, da nije bilo "Malog Bude" ta Italija verovatno ne bi otišla dalje od druge faze.

Prvih pet Bađovih godina u Firenci su mu pribavili već status kulta, ostavio ih je u ligi onim čuvenim golom iz slobodnog udarca protiv Maradoninog Napolija. Iako je iz svoje Vićence stigao u Fiorentinu tiho, i lečio se u prvoj sezoni od povrede kolena on je kupio srca najlepšeg grada renesansne Italije sa 52 pogotka u tri sezone. U tandemu je igrao sa Stefanom Borgonovom koji će umreti od teške bolesti 2013. i ostaviti gubitak u secu Robija Bađa.

Kada igraju Juventus i Fiorentina uvek se priča o mržnji koju osećaju "Ljubičasti" prema "Bjankonerima" i to je mnogo više od fudbala, od kulturološkog rivalstva preko pozivanja na linč, napada na fudbalere Juventusa. Deo toga su nerazjašnjene završnice šampionata u kojima je Fiorentina, kao i u evropskom finalu kupa UEFA ostajala praznih ruku protiv velikog tima severa, ali veći deo je Robi Bađo.



Njemu nikada nisu zamerili jer nije  ni želeo da ide. Prodat je u leto 1990. i to za svetski rekord. Predsednik Pontelo je prihvatio ponudu Anjelijevih od 16 milijardi lira, u današnjem novcu to je iznosilo 10 miliona evra. Nije mogao da pretpostavi da će takav bes pokuljati ulicama Toskane. Sve je gorelo na obalama Arna, a bilop je toliko opasno da je prvi čovek kluba bio pod ključem na samom stadionu, štitila ga je i policija, ali i privatno obezbeđenje.

Nikada u Italiji nije viđeno fudbalsko nasilje takvih razmera. Paljeni su automobile, letele su kamenice i Molotovljevi kokteli ka policiji, navijači su želeli da uđu na “Franki” i dokopaju se predsednika.

Bađo je odmah rekao da što se njega tiče, bio je savršeno spreman da ostane, a lojalnost je dokazao na prvom gostovanju Juventusa. Nad njim je napravljen penal koji je odbio da izvede tvrdeći da golman Đanmateo Maređini dobro poznaje njegove navike. Kada su ga zamenili, prihvatio je šal Fiorentine i mahao Kurvi Fiesole ispod koje je četiri godine slavio svoje golove. Jasno, u Juventusu su bili ljuti, oko 300 navijača je došlo na trening i obećalo mu da izdaju neće zaboraviti.

Uz sve što je postigao sa Juventusom, vratio titulu, kup UEFA, postao najbolji na svetu, igrao finale Mundijala sa Italijom, on nikada nije bio prihvaćen u Torinu, makar od većine. Kada je stigao Lipi, kako su sezone prolazile izgledalo je kao da Juve traži zamenu i ona je usledila u Aleksu Del Pjeru. Lipi je okrestrirao odlazak iz kluba Bađa, a posle neuspele episode u Milanu zbog povreda, Bađa je ponovo dočekao Marćelo u Interu. I jednostavno nisu mogli zajedno, danas je selektor koji je Italiju doveo do svetske krune jedan od retkih ljudi iz sveta fudbala o kojima Bađo ima baš lose mišljenje i ne suzdržava se da ga iznese.

Na kraju, njegova senka je uvek negde između Juventusa i Fiorentine iako odlazak nije bio poslednji, Juve je dobio aukciju za Kjelinija i Mikolija, u poslednjih nekoliko sezona doveo Bernadeskija i prošlog leta Kjezu, ali, to ne može da se poredi sa zemljotresom iz 1990. godine.