Grojter – Priča o nemačkoj „detelini“

Kad kažeš „detelina“ u fudbalskoj Nemačkoj, misliš na Grojter Firt. Ovaj potpuno neobični klub iz Nirnberga je 15 godina, od 1997. bio poznat kao večiti pretendent na Bundesligu i gotovo uvek se sa sigurnošću ste se mogli kladiti da će završiti negde pri vrhu, razočarani u drugom delu prvenstva.

Jer, od početka veka, oni su bili uglavnom među prvih pet ili u najgorem slučaju sedam ekipa „Cvajte“, Bundesliga im je izmicala deceniju i po. Onda su konačno u leto 2012. kao prvaci druge lige, ostvarili san, ali na žalost „pevali“ su samo jedno leto. Odmah su se vratili u niži rang, sledeće godine su izborili baraž za elitu, ali su se suočili sa uspavanim divom Hamburgom. Iako je na severu bilo 0:0, revanš u Bavarskoj je završen sa 1:1, pa nisu uspeli. A onda više nisu bili ni blizu...

Die Kleeblatter, odnosno „Deteline“ su grb i nadimak dobili po bojama i simbolu grada. Verovatno znate da je njihov najveći navijač, Henri Kisindžer nekadašnji ministar inostranih poslova predsednika Niksona. On je odrastao u gradu, izbegao kako bi se spasio Mathauzena, s obzirom da je Jevrejin. Kao klinac, odrastao je na mitskom „Ronhofu“ koji se nalazi preko puta centralnog gradskog groblja.

Grojter Firt je četiri puta bio šampion Nemačke pre dolaska nacista na vlast. Oni su bili prvaci Bavarske, a onda kroz plej of stizali do nacionalne krune. Taj sistem takmičenja u Nemačkoj je bio na snazi sve dok nije osnovana jedinstvena Bundesliga, 1963. godine.

Oni tada nisu uspeli da se domognu elite pa su veči deo svog postojanja proveli kao drugoligaši, izuzev nekih 15 godina do polovine devedesetih kada su pali u amaterski rang takmičenja.

Posle ulaganja i sa novim vlasnicima su se vratili u „Cvajtu“, a kada su se dočepali elite, oni su 34 kola proglasili za isto toliko gradskih praznika. Doduše, ferije su trajale svega sezonu, dobili su četiri utakmice u Bundesligi i ispali kao iz voza.

Zanimljivo da su do promocije mnogi smatrali Firt najvećim nemačkim klubom koji je ostao bez Bundeslige. Ako se vratimo nešto više od veka unazad, začudiće vas da je sportsko društvo iz ovog grada bilo najveće u Nemačkoj, naime, imali su 3000 članova, a fudbalski klub je bio deo čitave priče.

Kada su osvojili prvu titulu protiv Lajpciga su morali da igraju 153 minuta. Takva su bla pravila, ako posle 120 minuta nema pobednika, onda se igraju produžeci od po deset minuta dok neko ne da gol. U četvrtom je lokalni momak Karl Franc doneo titulu. Meć viner je poginuo samo dva meseca kasnije u Prvom Svetskom Ratu, u Francuskoj.

Dvadesete su rodile veliko rivalstvo u Bavarskoj između Grojter Firta i Nirnberga, za deset godina je samo jednom titula napuštala pokrajinu. Pomenuti Kisindžer se zvao Hand Alfred i pre nego što je morao da pobegne od nacista, igrao je za omladince Grojtera. Legenda kluba je Karl Maj, jedan od svetskih prvaka iz Berna 1954. on je četiri godine kasnije otišao u Bajern koji je tek počinjao veliku istoriju. I dok je novi div u Bavarskoj nastajao „detelina“ je uvenula, bili su oko dva miliona maraka u minusu već sedamdesetih, posle su povećali dug da su morali da prodaju „Ronhof“ lokalnom biznismenu koji ga je nazvao „Plejmobil“ po svojoj kompaniji. Klub je bio izvor neiscrpnih šala rivala iz Nirnberga koji su se slatko smejali i kada je Firt pao u četvrtu ligu i igrao sa rezervama najvećeg rivala. Stadion je onda dobio ime „Troli“ po sponzoru gumenim bombonama i mada ga i dalje zovu „Ronhof“, da nije bilo sponzora da postave reflektore krajem veka ne bii ni igrali u „Cvajti“.

Tamo su i sada, ali u vrhu tabele, pa je jasno da su apetiti navijača porasli...