Juventus - Pobeda podvučena krvlju…

Taj tim Juventusa građen je godinama, osvojili su tri titule u četiri sezone u Italiji i mnogi ga smatraju najboljim ikada. Uostalom, u generaciji koja je prvi put posle Drugog Svetskog Rata donela "Boginju" na Apenine igrala su šestorica igrača Juventusa, plus Kauzio koji je prodat par godina ranije Udinezeu. Nije bilo Boninija, sjajnog štopera koji bi sigurno igrao sa Šireom u tandemu, kao u klubu, jer je odbijao da igra za "Azure".

Razlog je pomalo bizaran.

Ovaj defanzivac, poznat po zavrnutim rukavima i ljutitom izrazu lica je tvrdoglavo čekao da njegova "zemlja" bude primljena u UEFA. Bonini je rođen u San Marinu, i njegovo čekanje se produžilo do 1990. Tada je konačno debitovao protiv Švajcarske i do poznih godina, 1995. (klupsku karijeru je završio 1992. u Bolonji), nastupao je za zemlju u kojoj se rodio.

Ali, vratimo se toj generaciji Juventusa, uz svu dominaciju u Italiji sedamdesetih godina, Juve nije uspeo da se potvrdi u Evropi. Od 1973. u Beogradu i poraza od Ajaksa, Trapatonijev tim je tokom te decenije uspeo da ispadne od drezdenskog Dinama, strašne Borusije iz Menhengladbaha, Briža u polufinalu i Rendžersa 1978. na startu.

Ta tuga je ublažena osvajanjem prvog međunarodnog trofeja, naime klub se 1976. dokopao Kupa UEFA posle drame u Bilbaou kada su u revanšu odoleli sa igračem manje i zahvaljujući golu Betege u gostima, porazom stigli do pehara. 

No, tim je iz godine u godinu bivao sve jači, Trapatoni je od 1976, osvojio šest titula, dva kupa, UEFA kup i Superkup, a Juventus je 1984. uspeo da osvoji i KPK pobedom protiv Porta. 

"Ta godina, to finale protiv Liverpula trebalo je da bude kruna decenijskog rada i pobeđivanja, ali ostaće zauvek zapamćena po Hejselu", gorko je pričao Trap o najvećem uspehu karijere koji je bačen u drugi plan desetinama mrtvih u tom finalu.

Juventus je pobedio golom Platinija iz penala, on se radovao i navukao bes mnogih, ali pre nekih 15-tak godina, sada osramoćeni bivši predsednik UEFA je rekao da je on voleo igru, da je to bila katarza, ali i da fudbaleri nisu znali da ima toliko stradalih.

U to vreme Platini je bio osvajač titule prvaka Evrope, gotovo sam je doveo Francusku do krune, niko nikada nije postigao toliko golova u završnici, ređao je "Zlatne" lopte, a od dolaska u Italiju tri sezone u nizu bio i najbolji strelac Serije A.

Drugi stranac je bio Zbignjev Bonjek, ili kako ga je Anjeli zvalo "LepotA noći", Poljak je davao golove uglavnom pod reflektorima u evropskim noćima, u Seriji A ni izbliza nije bio tako motivisan i efikasan.

Dve godine pre Hejsela, Juventus je izgubio drugo svoje finale i tada je "Klempavko" definitivno postao opsesija. Iako favoriti, oni su 1983. izgubili atinsko finale od HSV. Pre toga su eliminisali Vilu, a onda i Viđev Lođ jednu od najjačih ekipa tog vremena (Poljaci su u četvrtfinalu bili bolj i od Liverpula).

Finale protiv Hamburga je rešio Magat posle greške golmana Zofa, a Mani Kalc je stavio u džep Platinija. Posle tog meča, bilo je jasno da legendarni Zof koji je osvojio sve sem klupske titule prvaka Evrope mora u penziju, a gol je preuzeo Stefano Takoni jedan od najpotcenjenijih i najkvalitetnijih golmana Evrope tog vremena.

Ali, vratimo se na šampionsku godinu. Juventus je bio očajan u prvenstvu, pobedili su samo tri od dvanaest prvih utakmca i već praktično do novembra bili van trke za "Skudeto". Završili su kao šest, sa isto bodova poput petoplasiranog Milana, a za iznenađujućim šampionom Veronom na kraju su kasnili sedam bodova. Tada se za pobedu dobijalo dva poena, Juventus je dobio samo 11 od 30 mečeva i čak imao 14 remija. Ali, nikoga nije bilo briga, Kup Šampiona je bio opsesija. Osvojen je, ali je klub jednostavno bio zavijen u crno, kao i Italija posle svega što se desilo.

Naredne godine su svi verovali da će Juventus odbraniti titulu u Evropi, pogotovo kada su nakon prvih 15 kola sezone porušili sve rekorde Serije A. Juventus je imao samo poraz od Maradoninog Napolija i dva remija, sa milanskim klubovima na strani. Prethodnog leta je prodat Tardeli, otišao je i Bonjek, stigao mladi Mihael Laudrup, kao i Aldo Serena. Sadašnji kouč Milana, Pioli je bio deo ekipe. To je usjedno bila i poslednja Platinijeva sezona.

Klub je osvojio i svetsku titulu na užasnom terenu u Tokiju, bilo je 2:2 u uzbudljivom meču protiv Argentinos Juniorsa, Italijani su promašili penal manje i prigrabili Interkontinentalni kup.

Ali, i dalje nisu skidali oko sa odbrane evropske titule. No, pošto su lako dobili Ženes Eš iz Luksemburga, i šampiona svoje zemlje Veronu (posle remija u Venetu, Platini i Serena su presudili vlasniku Skudeta, Juventus je početkom marta igrao protiv Barselone. 

Juve je bio favorit, tu ekipu Katalonaca vodio je Teri Venejbls i ona će ući u istoriju iz pogrešnih razloga. Od poznatijih igrača imali su Aleksanka, Bernda Šustera, Pićija Alonsa, oca Fernanda Alonsa, Markosa, igrao je i Škot Stiv Arčibald. U prvenstvu su gledali u leđa Realu koji se prošetao do titule, ali je takva Barselona tukla Juve. Još jednom se pokazalo da živci "Bjankonera" popuštaju kada je najvažnije. Izgubili su na "Kamp Nou" čudnu utakmicu, Trapatoni je bio veoma kritikovan zbog defanzivne igre, gotovo slučajno je Barsa dala gol i dobila sa 1:0. Dve nedelje kasnije, Arčibald je posle pola sata zaledio "Komunale", Platini izjednačio do poluvremena. U drugom poluvremenu Juventusu su bila potrebna dva gola, nije dao nijedan i objektivno slabiji tim je otišao dalje. 

U Juventusu su sa tugom gledali kako Barselona gubi od Geteborga u Švedskoj sa 3:0, a onda posle pobede istim rezultatom u revanšu i penala odlazi u finale u Sevilju. I onda, takođe posle penala, i tužnih 0:0 gubi meč protiv Steaue. Danas se o toj Steaui pričaju bajke, samo oni su u produžetku uveli pomoćnog trenera u igru (Jenei je pružio priliku "Pukovniku" Jordaneskuu" koji nije igrao fudbal dve godine. 

Ali, vratimo se crno-belima. Oni jesu osvojili titulu, pali su u drugom delu sezone, već se znalo da Trapatoni odlazi, ali im je Roma udahnula život porazom protiv otpisanog Lećea. Juve je zgrabio šansu dobio Inter, uspeo da odoli protiv odlične Sampdorije i na kraju pobedama protiv Milana i Lećea stigao do "Skudeta". To je bio oproštaj za Trapatonija posle velike dekade, nasledio ga je Rino Markezi, Juve je sledeće godine završio kao drugi iza Maradone i Napolija. Posle je krenuo slom, promene trenera, vratio se i Trapatoni, ali je tek Lipi vratio Juventus posle titule iz 1995. u Ligu šampiona koja je osvojena već sledeće sezone. Ali i ta generacija je ostala nedorečena, Juventus je nakon trijumfa u Rimu protiv Ajaksa na penale, izgubio dva finala u nizu, od Dortmunda i Reala.