Kadiz – Mahiko i originalna "Žuta podmornica"

Navijači Kadiza ne mogu da veruju svojim očima. Za njih važi tvrdnja da su među najvernijima u Španiji, uostalom kada je klub renovirao svoju „Karancu“ igrali su u Sevilji, svakog drugog vikenda njih desetak hiljada je autobusima i kolima bodrilo svoj tim.

Za istoriju "Kanarinaca" vezano je ime "Mahika" Gonzalesa koga smatraju za najvećeg igrača ikada, radi se o čoveku iz Salvadora, koji je 18 godina igrao za zemlju, a od 24 profesionalne karijere, ovaj napadač je trećinu u dva navrata proveo u Kadizu gde ga doživljavaju kao božanstvo. Na početku veka su mu organizovali počasni meč, mnogo ljudi je ostalo ispred stadiona, a svi su platili kartu, jer je prihod išao postradali u strašnom zemljotresu u El Salvadoru.

I pored silne podrške, Kadiz nije baš zastava Andaluzije kada je fudbal u pitanju, osim velikih seviljskih klubova, svoje trenutke imali su i imaju Malaga i Granada. „Žuti“ su prvi put posle dve decenije u Segundi, tamo krajem sedamdesetih uspeli da se dokopaju elite, ali nisu preživeli ni prvu godinu, pa su vežbali 13 sezona da bi se ponovo domogli Primere.

Upravo je magični Gonzales svojim golovima 1991. obezbedio opstanak u ligi, iako su bili otpisani. Njega je nasledio Kiko, a zanimljivo da je pre Viljareala, ovaj klub sa juga Španije dobio nadimak "Žuta podmornica". Ali, on je aludirao na neverovatnu sposobnost da budu viđeni u Segundi tokom čitave sezone i onda se na kraju izvuku.

Preživljavali su osam godina, ali kasnije su čak pali u treću ligu, pa se za dve godine, istorijskom pobedom protiv Hereza vratili 2005. tada čarolije nisu bile dovoljne pa su kao kofer izleteli u Segundu.

U Kadizu tvrde da su najstariji grad na zapadnoj hemisferi, za to su dokazi sumnjivi, ali da imaju najstarijeg igrača u istoriji španske prve lige, e to je tačno. U pitanju je Alberto Ćifuentes koji je u septembru debitovao protiv Ueske na „El Alkorazu“ sa 41 godinom i nešto više od tri meseca, pravi „omladinac“.

Nije loše prošao, sačuvao je mrežu, Andalužani su iz Aragona odneli pobedu, bilo je 2:0. Ali, svakako, ma kako završi ova obećavajuća sezona, „Kanarinci“ će pamtiti gol Lozana u Madridu, na malom stadionu Reala koji nosi ime po Di Stefanu, u oktobru su posle gotovo 30 godina dobili najveći klub na svetu.

Sadašnja ekipa kao da postoji da bi rušila rekorde. Prošle godine je trener Alvaro Ćervera sa momcima napravio najbolji start u prvih deset mečeva, još od 1940. Na kraju su završili kao drugi iza Ueske, ali nisu se žalili.

Klub ima svetlu budućnost, prošlog proleća je američki kapital ušao u klub, već se radi infrastruktura, a predsednik Viskaino je otvorio i akademiju u Indiji, još 2019. Trojica igrača su stigla u klub, cilj je da se iškoluju i u dogledno vreme postanu fudbaleri za prvi tim.

Ova povratnička sezona posle 14 godina u Primeri ide kao po loju, peti su na tabeli, ali što se njih tiče, mirna sezona u sredini je više nego dovoljna. Za vikend pred pauzu idu ponovo u Madridu, čeka ih Atletiko, Kadiz je tvrd iskusan ume da igra na rezultat i nemaju šta da izgube...