Kako je nastao Trofej prijateljstva, najneobičnije rivalstvo u Engleskoj?

Osamdesete godine 20. veka u Velikoj Britaniji obeležili su i masovni neredi fudbalskih navijača, nažalost neretko i sa smrtnim ishodom. Gotovo po pravilu, to su bila lokalna rivalstva kojih je Engleska prepuna zbog veoma izraženog lokal-patriotizma. I u središtu čitavog tog ludila nastalo je jedno prilično specifično rivalstvo između dva kluba udaljena pet sati vožnje automobilom.

Nastao je famozni Trofej prijateljstva.

Bila je to 1985. godina i čuveno finale Liga kupa Engleske između Noriča i Sanderlenda koji su u svojim redovima imali i igrače koji su nastupali za nacionalni tim. Najpoznatiji među “kanarincima” su svakako bili Kris Vuds, Mik Kenon, kao i kasnije as Mančester junajteda i trener mnogih premijerligaških klubova Stiv Brus. Sa druge strane, “crne mačke” predvodili su kapiten Beri Venison i Klajv Voker, a finale je tog 24. marta 1985. godine na Vembliju ispratilo čak 100.000 ljudi. Sama utakmica nije bila naročito atraktivna za gledanje, osim navijačima dva kluba koji su čekali toliko željeni trofej u svojim vitrinama.

Na kraju, presudio je detalj s početka drugog poluvremena kada je fudbaler Sanderlenda Gordon Kisholm postigao autogol, Norič je sačuvao prednost i tako osvojio trofej na koji su čekali 23 godine. Na kultnom stadionu je usledilo pravo veselje navijača “kanarinaca” koji su se ubrzo sprijateljili sa simpatizerima Sanderlenda. Oni su zajedno išli i pevali u isti glas, navijači Sanderlenda nisu bili preterano razočarani zbog poraza, pa je tako i nastala čuvena scena u kojoj navijači Noriča pevaju “osvojili smo kup”, a “crne mačke” šeretski odgovaraju sa “postigli smo gol”, aludirajući na autogol Kisholma.

Nakon finala usledilo je bolno otrežnjenje sa oba kluba pošto su ispala iz Prve divizije. Od sredine devedesetih godina, Norič je više vremena proveo u drugom, nego u prvom rangu, dok je Sanderlend u tom razdoblju počeo da se razvija kao stabilan premijerligaš. Bolan pad dogodio se 2017. godine kada je klub ispao u Čempionšip, pa u Ligu 1, da bi se proteklog leta vratili u drugoligaško društvo.

Norič i Sanderlend praktično su ustanovili Trofej prijateljstva koji se dodeljuje pobedniku u međusobnom duelu u okviru ligaškog ili kup takmičenja. Za sada je odigrano 29 utakmica, najviše pobeda ima Norič sa 15 i aktuelni je branilac trofeja, Sanderlend je upisao devet pobeda, dok je pet puta bilo nerešeno. Poslednji duel dve ekipe dogodio se 27. avgusta prošle godine u okviru Čempionšipa kada je Norič slavio na Stadionu svetlosti minimalnim rezultatom.

Kako im ide sada?

Norič je već godinama “jo-jo” tim koji čas ulazi, čas izlazi iz Premijer lige, pa u Čempionšipu praktično uvek imaju najviše ambicije. Izabranici Dejvida Vagnera, inače kuma Jirgena Klopa, se u trenutku pisanja ovih redova nalaze na šestoj, poslednjoj poziciji koja vodi u plej-of sa 55 bodova na svom kontu, čak 12 manje od mesta koje vodi direktno u elitu. Norič je vezao niz od pet utakmica bez poraza od kojih su četiri pobede, pa sa velikim optimizmom ulaze u okršaj sa “crnim mačkama”.

Sanderlend, sa druge strane, može biti itekako zadovoljan trenutnim 11. mestom u Čempionšipu, Toni Maubrej konsolidovao je svoju ekipu koja predstavlja jedno od prijatnijih iznenađenja uzevši u obzir da su se tek vratili u ligu. 49 bodova matematički ne garantuje opstanak, ali moralo bi da se dogodi pravo čudo pa da Sanderlend ispadne iz lige. Ono što brine navijače jeste loša forma, u poslednje četiri utakmice izgubili su tri, a posebno je bolan bio poraz u prošlom kolu od Stouka na domaćem terenu 5:1.

Norič je u ovom trenutku kvalitetnija ekipa na papiru i ne bi smeo da dozvoli neprijatno iznenađenje na domaćem terenu, naročito zbog uzbudljive trke za mesta koja vode u baraž za Premijer ligu.