Kasa Pia - “Patke” iz sirotišta

Kada se spomene Casa Pia, oni koji su manje upućeni na portugalski fudbal prvo pomisle na strašna otkrića o zlostavljanju dece u sirotištu koje je osnovano još u 18. veku.

Ali, to nije za ove stranice, mada klub ima istorijske veze i tradicionalno je angažovao mlade fudbalere iz sirotišta, dosta njih je igralo za prvi tim "Patki" kako ih zovu.

Ovaj klub je valjda jedini koji je vezan za sirotište, a nije ni čudo sa su Kasapianosi, štićenici bili među najvećim entuzijastima za novu igru koju su Britanci doneli na krajnji zapad Evrope kraje 19. veka.

Fudbaleri iz sirotišta su i prvi portugalski tim koji je 1989. pobedio britanske radnike okupljenje u klubu Karkavelos. Ali, to nije bilo zvanična utakmica, jer Casa Pia sve do 1920. nije osnovala klub.

Razlog je Benfika.

Naime, dosta studenata iz škole pri sirotištu su bili među pionirima portugalskog fudbala i osnivačima Benfike, 1904. godine. I ne samo njih, učestvovali su u osnivanju Vitorije Setubal i niza manjih klubova. Ima još jedna zanimljivost, siroče iz Casa Pie (to znači "Pijeva kuća" nazvana po aktuelnom Papi u vreme osnivanja) izvesni Francisko dos Santoš je bio prvi profesionalni portugalski fudbaler, zaigrao je u Italiji i čak postao kapiten Lacija.

Kada je konačno institucija odlučila da osnuje svoj klub, početkom dvadesetih, mnogi manji klubovi koji su zavisili od igrača iz sirotišta su se raspali, a Benfika, da velika Benfika je jedva preživela. Kasa Pia nije osvojila ništa u sledećih 20 godina postojanja, ali je bila jedan od najbitnijih klubova, simbol Portugala i katoličanstva, recimo oni su igrali na otvaranju stadiona u Sevilji 1021. a postali su i prvi portugalski klub koji je nastupao u Parizu.

No, krajem tridesetih kada je osnovana profesionalna liga, "Patke" su ispale u prvoj sezoni i nikada više nisu igrale u eliti. Zalazarova fašistička vlast je rekvirirala stadion "Restelo" koji je bio blizu sirotišta, morali su u drugi deo grada, izgubila se masovnost, a sa njom i mogućnost velikih rezultata.

Inače, pre samo četiri godine Kasa Pia je igrala u trećoj ligi, ali su se 2019. vratili u drugu i bili na putu ispadanja, da se nije sedila korona. Sezona je prekinuta i ostali su među drugoligašima, dve godine kasnije su se posle više od osamdeset sezona našli u eliti.

Posebna simbolika je trebalo da bude prvi meč protiv Benfike, ali nisu mogli i neće u skoroj budućnost moći da igraju na svom malom stadionu Pinja Maniš, on je stešnjen na jednom putu koji povezuje stadione Sportinga i Benfike. Ima samo 2500 mesta, ne ispunjava uslove za igranje prvoligaških utakmica.

Ali, cilj je bio da igraju prvi meč sa "Orlovima" na nacionalnom stadionu "Žamor", ali su Iron Maiden imali koncert par dana ranije, podloga je uništena, pa je na kraju meč odigran u Leiriji. Kasa Pia ga je izgubila, ali su posle toga usledili iznenađujuće dobri rezultati. U top pet su, izgubili su samo četiri utakmoce ove sezone, niko nije očekivao sedam pobeda u 13 mečeva, ali ako ovako nastave, imaće prilično bezbrižno sezonu.

Na klupi je Filipe Martins, nije bio neki poznat igrač, kao trener se kalio u nižim rangovima, a u Lisabon je stigao iz Feirensea koji je trenirao u eliti, ali pri kraju sezone u kojoj su ispali, ovo mu je treća godina među Casapianosima, ide mu odlično. Klub je prošle godine izborio direktan plasman, odmah iza neprikosnovenog Rio Avea.

Kao i svi timovi u Portugalu, oni su kombinacija domaćih igrača, Brazilaca i fudbalera iz bivših afričkih kolonija. Imali su vrlo jasnu politiku dovođenja iskusnijih fudbalera, bivši igrač PAOK-a, Varela se vratio u Portugal, ima 35 godina, mnogo iskustva, nastupao je i za Zelenortska Ostrva. U timu je još nekoliko njegovih zemljaka, a od domaćih igrača par ih nije prošlo jaku konkurenciju u velikim klubovima. Takvi su Diogo i Žoao Nunješ koji su nastupali za drugi tim Benfike, ali i van granica Portugala (ovaj drugi je igrao i za Panatinaikos), Romario je pozajmljen od Portoa. Od Afrikanaca, Kamerunac Eteki je najveće ime, prošao je školu Sevilje, igrao za Granadu do prošlog leta.

Sve u svemu, vrlo poletan tim, na pauzu su otišli porazom od Šaveša, pa im je Mundijal dobro došao da se odmore. U prvom kolu nakon pauze, u četvrtak će gostovati Portimomenseu. U pitanju je tim sa juga iz poznatog letovališta Algarve koji takođe dobro igra ove sezone. Ovo su timovi koji igraju baš tvrd fudbal, teško primaju golove, u situaciji u kojoj jesu, neće biti čudo ako se meč završi bez pobednika...

U drugom meču iste večeri, u četvrtak, Porto je veliki favorit protiv Aruke. Šampion nema nikakvo pravo na kiks, već dosta kasne za Benfikom, iako nije ni polovina sezone. Osam bodova u ovakvoj ligi gde su velike razlike između par vodećih timova i ostatka može da bude nedostižno, tim pre što su "Zmajevi" izgubili od lidera kod kuće, zaustavljeni su na Azorima od Santa Klare, na obali Atlantika protiv Estorila, previše kikseva.

O Aruki smo svojevremeno pisali. Čeka ih kratak put, oni se nalaze u okolini Portoa, tokom ovog veka su sa četiri promocije u sedam godina stigli do elite, i to pre desett sezona. Čitav gradić je stao iza njih, izgradili su stadion, a 2016. kada ih je vodio čuveni Lito Vidigal, nekada strašni igrač Sportinga su čak bili pet i stigli nadomak EL. Izbacili su Herakles, a onda nakon produžetaka u plej-ofu pali protiv Olimpijakosa. Od tada rolerkoster, ponovo pad u treću ligu, a onda onda nove dve promocije za dve godine i povratak u elitu. Prošlu godinu su prećiveli, dva boda iznad pozicije koja znači plej-aut, ali je opstanak ipak obezbeđen par kola ranije.

Ove godine solidni, deset bodova iznad crte, još je rano za radovanje, ali svejedno čini se da će biti dobra sezona, pa mogu da budu rasterećeni na gostovanju u četvrtak uveče. Aruka je u istoriji, za pet prvoligaških sezona, jednom uspela da pobedi na Dragau, to smatraju za najveći uspeh ikada. Slavili su 2016. u toj fantastčnoj godini, heroj je bio Valter Gonzales, Paragvajac koji je oko 18 meseci proveo na severu Portugala i koji će ostati zapamćen upravo po toj večeri. To je bila jedna od najlošijih sezona za Porto u poslednjih 20-tak godina, mesec pre toga je smenjen Đulen Lopetegi, sezone je završio Žoze Pezeiro, nisu osvojili ništa, ni te ni sledeće godine kada je Nunjo Ešpirito Santo bio na klupi i to su u stvari poslednje godine pre dolaska Konseisaoa na klupu i serije titula.