Kup Francuske - Istorija za Nicu i Nant!

Kada su najbogatijeg Britanca, Ser Džima Ratklifa pitali zbog čega ne želi da kupi Čelsi, odgovor je bio jednostavan, ne postoji dobar odnos cene i kvaliteta.

Iz ugla ovog poslovnog čoveka, njegov neočekivani potez, kupovina fudbalskog kluba iz Nice je mnogo bolja investicija. Klub sa Azurne Obale živi u senci Monaka koji je uspeo zahvaljujući velikim ulaganjima kneževine i kasnije ruskog tajkuna Ribolovljeva da preuzme mediteransku fudbalsku zastavu, u vreme posrtanja Olimpika.

Ipak i Marsej i Nica vide Monako kao veštački klub, hir bogatih i kada se kaže mediteranski derbi postoje samo dva kluba, i Monako sa tim nema ništa.

Nica je osvajala titule pedesetih kada su bili, makar u prvoj polovini te decenije najbolji francuski klub, tu je debitovao i legendarni Žist Fonten. Veliki broj francuskih reprezentativaca kao Domingo, Bonifaći, Ben Tifur su tada igrali za "Orlove", a uvozili su strance, argentince Panča Gonzalesa i Luisa Kamilju, kao i Šveđanina Pera Bergtsona. Tako su pokušavali da drže korak sa klubovima iz okruženja, pre svega Špancima. Ipak dominacija Nice nije nagrađena jer je KEŠ kasno počeo, kada su bili u opadanju, dok je Rems plaćao više i stvarao bolju ekipu. I takav, klub sa Azurne Obale je igrao da četvrtfinala, 1957. i 1959. ali su oba puta naleteli na najbolji tim tog vremena i ekipu koja je uzela prvih pet titula evropskog prvaka, Real Madrid.

Kasnije, Nica je potonula osuđena na prosečnost, Francusku su šokirali 1997. kada su osvojili kup, u premijernoj sezoni nakon povratka među prvoligaše. Zanimljivo da su na tom putu do prvog trofeja nakon gotovo četiri decenije eliminisali timove iz druge lige i onda Gengamp. Mnogi su to pripisali sreći u žrebu, tim pre što je Nica par dana nakon trofeja ispala iz lige.

Bilo je uspona i padova u ovom veku, ali je Ratklif rešio da promeni stvari. Privukla ga je atraktivnost kluba, odnosno geografija, činjenica da u blizini nema drugih sportova koji bi odvraćali pažnju stanovnika i da niko iz Nice neće otići na "Luj Drugi" da gleda Monako. Zatim sračunao je troškove, mnogo su manji u Engleskoj, lakše je dovesti igrače iz Južne Amerike, ali i talentovane klince. Dodajte tome da se ovaj kralj hemijske industrije preselio sam u Monte Karlo, razlog, pogađate porezi. Njegova kompanija Ineos je već bila vlasnik fudbalskog kluba, slabašne švajcarske Lozane. Takođe, kompanija je imala jak biciklistički klub, ali je i sponzor najpoznatijeg maratonca na svetu, Elijuda Kipčogea.

Ratklif je inače navijač Junajteda, odrastao je u Oldamu, kaže da pati kao i svi navijači "Đavola", ali nije poslao ponudu Glejzerima, iako se pisalo da je spreman da plati 4 milijarde evra. Sada se njegovi sapatnici sa "Old Traforda" plaše da će poslati ponudu za Čelsi, ali za sada nema potvrde da o tome razmišlja.

No, da se vratimo Nici. Šansa je pružena Patriku Vieiri koga su zatekli u klubu nakon akvizicije, ali je otpušten prošle godine. Podsetimo, Nica je imala velike ambicije, zadržali su tim, doveli Guirija iz Liona, jedino je Malang Sar odlučio da ne produži ugovor. Ali, u timu su bili Saliba iz Arsenala, Dolberg, kapiten Dante, još nekoliko Brazilaca, kao i Todibo iz Barselone.

Ono što se očekivalo je napad na drugo ili treće mesto, ali je klub sa "Alijanc Rivijere" igrao očajno, Vieira je smenjen u decembru, iako klub nije imao rešenje, pa je do kraja pomoćni trener Ursea vodio klub. Vieira je otišao posle poraza od Dižona, u trenutku kada su imali po četiri pobede i poraza, uz dva remija. Ništa se nije promenilo, proveli su čitav šampionat u sredini tabele. Nisu ni prošli grupu u EL, jasno da su braća Ratklif koji su teški oko 25 milijardi dolara bili nezadovoljni.

I onda je usledila, na neki način,  mini revolucija. Jer, ambicije su jasne kada dovedete trenera koji je prethodne sezone pobedio Pari Sen Žermen. Na jug je stigao Kristof Galtije, trener šampionskog Lila.

Otkupljeni su Todibo, Klajvert, Stengs iz AZ je plaćen 15 miliona evra, Lemina 5.5, Delort koji je i najbolji strelac tima 10, on je stigao iz Monpeljea. I to nije sve, ali da ne nabrajamo, tek Nica je silno pojačana ušla u sezonu.

Cilj je Liga šampiona i iako su veći deo šampionata proveli na drugom mestu, kasne za Marsejom, ali i trećeplasirani Ren i četvrti Monako su ih pretekli za dva boda. Kako stoje stvari, sačekaće na Ligu šampiona, ali u klubu ne kriju da misle na finale kupa. Naime, za vikend Nica traži prvi trofej u četvrt veka.

Do završnice su stigli na najteži mogući način, eliminisali su u osmini finala PSŽ na penale u gostima, a onda rasturili Marsej, najvećeg rivala, kod kuće. U polufinalu ih je poslužila sreća, amaterski Versaj je napravio mini-čudo, ali Nica nije dozvolila iznenađenje.

Kristof Galtije je kao igrač izgubio finale kupa sa Marsejom, kao trener uzeo je sa Sent Etjenom Liga kup, kako rekosmo bio je prvak sa Lilom u prošloj sezoni. Sada bi mogao da kompletira trofeje.

Sa druge strane u subotu na "Stadionu Francuska" biće Nant.

"Kanarinci" su mnogo trofejniji klub od Nice, ali su poslednjih godina bili negde između prve i druge lige, poslednji trofej osvojen je pre više od dve decenije, u pitanju je bila titula, godinu dana pre toga su stigli do trećeg kupa.

No, Nant je ove godine igrao iznad svih očekivanja. Kontroverznog Domeneka (pre njega su na klupi bili Gurkuf i vd, Patrik Kolo) je zamenio Antoan Kumbuare koga se sećate i kao igrača i kao trenera iz PSŽ. Nant je morao u baraž za opstanak kao 18. na tabeli, uspeli su da zbog dva gola u gostima (izgubili su revanš na svom Atlantiku) ipak zadrže prvoligaški status.

No, sada je situacija mnogo bolja, klub je čitavu sezonu proveo u gornjoj polovini tabele, između sedmog i devetog mesta, a finale kupa je nagrada.

Nant je na putu do finala već na startu mogao da ispadne od Sošoa, posle 0:0, prošli su na penale. A onda su odigrali četiri meča kod kuće. Nisu primili gol u prva tri (sve pobede od 2:0) protiv Vitrea, Bresta i Bastije, a derbi su odigrali protiv Monaka. Nakon velike bitke, 2:2 u 120 minuta odlučili su penali, Kumbuareovi igrači su bili nepogrešivi iz svih 10 penala izvedenih u kupu ove sezone.

U ligi, Nica je oba puta tukla Nant, ali je kup sasvim drugačije takmičenje, Kumbuare ume da pripremi tim za jedan meč. On je sa PSŽ osvojio pre 12 godina kup (to je era pre dolaska Arapa), posle odlaska iz Pariza, radio je u nizu klubova, Al.Hilalu, Lensu, Gengampu po tri godine, Dižinu, Tuluzu i sada Nantu za koji je igrao sedam godina. Kao igrač je takođe dva puta sa Parižanima devedesetih osvajao kup, a isti trofej je prigrabio u Švajcarskoj sa Sionom. Na neki način ovaj pasionirani igrač golfa, poreklom sa Nove Kaledonije je talisman.

Čeka nas zaista velika borba, Nica je bolji tim, ali je Nant baš čvrst, pa je zaista teško očekivati golove, a ne bi nas čudilo da odluče penali.