Lion - "Dečaci" i "Devojke", fudbal stanuje na Roni!

Na lokalnom dijalektu dovoljno je reći „Les Gones“, mada se klub zvanični zove Olimpik Lion, ranije je i reka Rona bila deo zvaničnog imena. Pisali smo o njihovim zakletim neprijateljima „Les Verts“, odnosno „Zelenima“ iz Sent Etjena koje su prerasli, iako su prvih 40 godina, više od polovine postojanja gutali prašinu u ovom lokalnom duelu.

„Les Gones“ ili „Dečaci“ su 1950. osnovani kao naslednici svojevremenog univerzitetskog loptanja u ovom delu grada, a sem par kupova, dvadesetak godina su bili jo-jo tim koji je osamdesetih skliznuo u niži rang, nije da se neko zabrinuo.
Prava istorija počinje kada je Žan Miše Ola kupio klub krajem osamdesetih. Lokalni biznismen, vizionar, informatički revolucionar, pomalo uvrnut, ali i ludački vezan za fudbal i lokalnu zajednicu je jedan od „Dečaka“.

Rođen je na obalama Rone, na istoku Francuske stekao je veliki novac, ali i naučio se strpljenju. Lion je godinama čistio dugove, lagano izbegavao zamku brzog uspeha. Lion su „bele kragne“ rivalstva sa Sent Etjenom za koji navijaju radnici. Nasuprot tome buržoaska predgrađa su prigrabila Lion, pogotovo nakon uspeha.

Žan Mišel Ola je velikim novcem uspeo da istovremeno kontruiše sjajnu školu fudbala, kombinovano sa kupovinom najboljih francuskih igrača iz drugih klubova, ono što je radio i Marsej početkom devedesetih.

Ali, Tapijeve afere su pomerile epicentar fudbalskih zbivanja na sever Francuske. Ola je zgrabio šansu, prvi je klub poslao na berzu, a onda krajem veka ušao u kombinaciju, to jest partnerstvo sa lancem bioskopa i komunikacijskim gigantom Pathe. To je unelo 100 miliona francuskih franaka u kasu i počela je kupovina.

Stigli su Soni Anderson, Malbrank, strpljivo je tim građen oko Vikaša Dorasoa, Brazilci su dolazili u kolonama, Edmilson, Kakapa i onda Žuninjo, sa čijim se dolaskom pogodila prva titula.

Bila je 2002. i tada je počela strašna dominacija. Brazilac je cepao mreže iz slobodnjaka, Soniju su priključeni, Pegi Luindula i Govu, proradila je afrička veza sećate se Mamadu Dijare koji je kasnije završio u Realu.

Kasnije je stigao i Esijen, Đovani Elber je trošio reputaciju zarađenu u Minhenu, prolazile su godine, niko nije uspevao da se približi Lionu. Oni su od 2002. do 2009. zaista terorisali Francusku, sedam titula u nizu. Simbolično najveći uspeh u Ligi šampiona je polufinale baš te poslednje godine kada je uzeta titula, na kraju dominacije koja se poklopila sa odlaskom Karima Benzeme u Real. Od tada, uzeli su tek jedan kup i jedan liga kup, poslednji trofej 2014.

Sve to vreme, poput alhemičara, Ola je mešao galsku krv sa brazilskim talentom, prisetite se Krisa koji je igrao za Čelsi, pa onda napadača Freda koji je nastavio lozu južnoameričkih golgetera.

U jednom trenutku Lion je sredino prošle decenije u timu imao Mendeša, Žuninja, Kerjua, Freda, Benzemu, Govua, Silvajna Viltora, napadački potencijal za bogove. To su sezone u kojima je Žerar Ulije znalački uklapao miks veterana sa igračima koji su izlazili iz škole i držao konkurenciju na distanci.

Sve te godine Ola je nervirao okolinu svojim izjavama, teorijama zavere, napadima na medije kojima je Lion dosadio, ali i na velike evropske klubove. Koncentrisao se na ženski fudbal, pa su „Devojke“ za razliku od „Dečaka“ osvojile rekordnih šest liga
šampiona, i 14 titula francuskog prvaka gde nemaju konkurenciju. Ovaj drim-tim je potukao sve rekorde, dovoljno je reći da su sve velike zvezde američke soker reprezentacije, Aleks Morgan, Houp Solo, Megan Rapino, Morgan Brajan ali i Šveđanka Karolin Zeger, Nemica Simon, Brazilka Katja, da ne nabrajamo nosile i nose dres Liona.

Ola se svađao i mirio sa igračicama, posebno Amerikankama na Tviteru, on je jednostavno takav, impulsivan, ne može da izdrži da oćuti bilo kome i bilo šta.

Uspeo je da 2016. napravi i novi stadion, da pacifikuje nimalo naivne navijače Liona, novinari često rezignirano kažu da je predsednik veći huligan od navijača, da je to isti mentalni sklop.

Ovaj 600 miliona evra „teški“ poslovni čovek je optužio francuski savez za ubistvo kada su prekinuli sezonu, treba da igraju protiv Juventusa u revanšu osmine finala, a nisu izborili Evropu. To će ih teško pogoditi jer sada će morati da prodaju, kako bi pokrili gubitke.

Ola je pretio da će otići, pričalo se da će Toni Parker postati predsednik Liona, na kraju krajeva, fudbalski „otac“ Lion je suvlasnik i Asvela sa slavnim košarkašem.

Iz Monaka su ga napadali da pritiska sudije, nazvao ih je ljubomornim, podsetio ih je da su uložili pola milijardi evra u razvoj kluba i da nisu osvojili ništa. Uporedio ih je sa ovcama i dodao da glupost ide u ljubomoru. Razvio je kako rekosmo teorije zavere, doduše neke odluke sudija u Ligi šampiona su zaista bile protiv Liona.

Postoje mišljenja da je Evropa postala opsesija Liona, da ih je to koštalo mnogo puta u prvenstvu u ovoj deceniji. Izbacivali su i Real u Ligi šampiona, ali nikada nisu stigli do samog kraja. Žan Mišel Ola želi da ih dovede na vrh kao neku vrstu životnog dela, prešao je sedamdesetu, u domovini ne može da se trka sa katarskim novcem.

Ali, kada se nije nadao, živi san, Lion je u polufinalu LŠ, nokautirali su Juventus i Mančester Siti, sledi Bajern, više ništa nije nemoguće.