Marselo – Kada ti tvoj životni idol kaže “on je najbolji, veći je od mene”

"Ja ću biti Pele", rekao je jedan dečak na Botafogo plaži, dok su se okupljeni bosonogi dečaci delili u dve ekipe i birali svoje uloge po svojim idolima. "Ja sam onda Rivaldo", rekao je drugi, a treći da je on "Ronaldo", dok je četvrti izabrao "Ronalda". Onda se pojavio najmlađi i uzviknuo "ja ću biti Roberto Karlos".

To je bio dečak kome su znatno veći momci dopustili da ipak igra sa njima zbog starijeg brata, a zvao se - Marselo Vieira da Silva.

Jedna od onih priča koje potvrđuju da je fudbal najdivnija stvar na svetu dogodila se upravo ovom dečaku sa ulica Rija, koji je maštao da jednog dana postane poput njegovog idola Roberta Karlosa. Ni sanjao nije da će samo nekoliko godina kasnije, 14. novembra 2006. godine, predsednik Real Madrida Ramon Kalderon predstaviti omalenog Brazilca kao "zamenu za Roberta Karlosa u godinama koje dolaze", nakon što je Fluminenseu plaćen 6,5 miliona evra.

Mlađani Marselo priznao je da je sve vreme mislio da ide u Madrid na probu, drhtao je od treme po sletanju u Španiju, a onda je saznao da će zapravo potpisati odmah ugovor i da će postati prvotimac, uz svog idola Roberta Karlosa.

"Roberto Karlos ostaje sa nama i naredne sezone, što je nešto što svi ovde želimo. Ali, kada odluči da ode, mi ćemo imati spremnog Marsela", rekao je Kalderon na njegovom predstavljanju u jesen 2006. godine.

Za sve dečake Brazila, transferi u Real Madrid i Barselonu su ostvarenje sna, a zamislite kako se tada osećao Marselo koji je stigao u Madrid da trenira svakodnevno sa svojim najvećim idolom? Realov plan je bio jasan - Marselo će prvu sezonu provesti u Kastilji, drugoj ekipi Madriđana. Ipak, Fabio Kapelo je u njemu namirisao nešto posebno i ostavio ga u prvom timu. Početkom marta 2007. godine, Roberto Karlos je bio starter, a kada je u 88. minutu Marselo zamenio Iguaina, Brazilci su zaigrali jedinih nekoliko minuta zajedno na terenu. Marselo je rekao da su mu to veličanstveni trenuci koje će pamtiti zauvek.

Nakon čuvene sezone 2006/07 u kojoj je Real nadoknadio zaostatak od 10 bodova i osvojio titulu ispred Barselone, Karlos je odlučio da ode u Fenerbahče kao slobodan igrač. Marselo je bio još "zelen", a klub je tog leta kupio Gabrijela Hajncea iz Mančester Junajteda i Rojstona Drentea, koji je eksplodirao na tek završenom Evropskom prvenstvu. Konkurencija je bila paklena, a pritisak još veći, jer kako zameniti čoveka koji je osvojio četiri titule prvaka Španije, tri Lige šampiona, dve Kopa Amerike, Svetsko prvenstvo  bio čak drugi u izboru za "Zlatnu loptu", iza Ronalda 2002. godine?!

Prva sezona bila je teška, ekipu je preuzeo Bernd Šuster, a Marselo je tek u finišu uspeo da se nametne, bio je starter na 11 od poslednjih 16 mečeva u sezoni u kojoj je Real odbranio titulu.

"Bilo mi je jako teško, lopta me je uvek vukla napred i ja sam tako odlazio i odlazio u napad i zaboravio da treba i da se vraćam. Srećom, Hajnce i Kanavaro su me držali u pripravnosti da ne budem mnogo van pozicije", prisetio se Marselo.

Velika promena usledila je u sezoni 2008/09. Huande Ramos nije verovao njegovim defanzivnim sposobnostima, pa je igrao više kao levi vezni u formaciji 4-4-2, sa Hajnceom koji mu je čuvao leđa kao bek. Marselo je tu sezonu završio sa četiri data gola i polako je postajao nezamenjiv.

Leto 2009. donelo je "galaktičke" promene, stigli su Ronaldo, Kaka, Benzema, Ćabi Alonso i Arbeloa, a Marselo je dobio svog već četvrtog trenera, Manuela Pelegrinija. Brazilac je nastavio da igra redovno, vratio se na poziciju levog beka, zbog Ronalda koji je igrao levo krilo, postigao je četiri gola, odigrao 43 utakmice, ali opet nije osvojio trofej.

Leta 2010. došao je Žoze Murinjo, kod koga je Marselo postao još bolji. Bio je starter u svim ligaškim mečevima, odigrao je ukupno 50, osvojio je "samo" Kup kralja. Potom su usledile sezone u kojima je morao da deli minutažu sa Fabijo Koentraom. Murinjo je odlučio da ima jaču konkurenciju na levom boku i doveo je Fabija Koentraa. U naredne dve sezone, dok je Murinjo bio na klupi, Marselo je i dalje imao veću minutažu, ali je u sezoni 2012/23 doživeo prvu tešku povredu, zbog koje je odigrao samo 19 utakmica u sezoni.

I onda, sve je promenio dolazak Karla Anćelotija. Marselo je dobio dodatni vetar u leđa, bio je nezamenjiv, ali je u finišu sezone doživeo povredu, zbog koje nije počeo finale Lige šampiona protiv Atletiko Madrida, ali je onda zamenio Koentraa i postigao gol za 3:1 i potvrdu pobede. Gol u finalu Lige šampiona nije uspeo da postigne ni njegov idol Roberto Karlos, a Marselo je od tada počeo da piše istoriju do poslednjeg dana u "kraljevskom" klubu.

Od tada, do danas, osvojio je pet trofeja u Ligi šampiona, i u svakoj je imao ključnu ulogu. Od 2016. do 2018. igrao je u sva tri finala i bio jedan od najboljih i protiv Atletika u Milanu, protiv Juventusa u Kardifu i protiv Liverpula u Kijevu. Ipak, da je čovek od krvi i mesa, otkrio je baš u priči o tom finalu kada je morao da čuva Mohameda Salaha.

"Nisam mogao da dišem, trudio sam se da ne paničim. To mi se desilo u svlačionici pred duel sa Liverpulom u finalu 2018. Nešto me je stezalo u grudima. Ogroman pritisak. Počelo je noć pre finala. Nisam mogao da jedem, ni da spavam. Mislio sam samo na utakmicu. Nikada nisam osetio takav pritisak, iako smo osvojili pre toga dve Lige šampiona, svi su želeli da Liverpul pobedi, u čemu je onda bio problem? Pa, kada imaš šansu da ispišeš istoriju, osetiš težinu svega toga. Ali, iz nekog razloga, tada mi  je bilo najgore. Razmišljao sam čak da pozovem lekara da mu kažem da se ne osećam dobro i da ne mogu da igram. Ali, morao sam da igram i da dokažem nešto. Nekoliko dana pre finala, jedan bivši igrač Reala uživo na TV rekao je "Marselo treba da kupi poster Mohameda Salaha, da ga stavi na zid i da se moli svako veče". Nakon 12 godina u Realu, tri osvojene Lige šampiona, tako da me ne poštuje uživo na televiziji? Taj komentar me je ubio, ali me je na kraju i motivisao. Želeo sam treću Ligu šampiona u nizu. Želeo sam da dečaci u Brazilu gledaju u mene onim očima kojima sam ja gledao Roberta Karlosa. Poželeo sam čak da počnu da puštuju loknice zbog Marsela. Pomislio sam na sve one dečake u Brazilu koji maštaju da igraju za Real, pa potom i u Ligi šampiona, pa potom da je osvoje... čoveče, ja sam u svom snu. Nisam mogao da dišem ni na zagrevanju. A onda je utakmica počela i za mene je postojala samo lopta i želja da igram. Pomislio sam "Salahov poster i molitva"? Hvala ti za tu motivaciju", prisetio se Marselo i ispričao mesecima posle finala u Kijevu.

Danas, Marselo više nije član Reala. Otišao je kao najtrofeniji u istoriji najtrfejnijeg kluba sa 25 pehara, među kojima i pet Ligi šampiona. Nadmašio je svog idola Roberta Karlosa, koji je jednom rečenicom dodelio najvažniji trofej onom dečaku sa Botafogo plaže...

"Marselo? Taj je u svemu bolji od mene. Ima bolju kontrolu lopte kada je u trku. Ma ima sve. Imao je bolju karijeru od mene. Spektakularan je. On je pravi primer i na terenu i van njega, lider. Srećan sam jer sam gledao Marsela na početku kada je počeo da raste. Ono što je učinio je veličanstveno. Svi vole Marsela, on je najveći", rekao je Roberto Karlos.

I u pravu je Roberto Karlos. Marselo je nadmašio i njega, ne samo po brojkama, već i po svojoj veličini.

Za Real je odigrao 545 utakmica, dao je 38 golova, dodao 103 asistencije, osvojio 25 trofeja. Bio je omiljeni saigrač Kristijana Ronalda, koji ga je nazvao "fudbalskim bratom".

Sada je trenutak za novi transfer, a prema nekim informacijama, drugi Ronaldo, neki bi rekli "pravi" - zove da dođe u njegov Valjadolid, klub koji se vratio u La Ligu. Time bi Marselo bio rival Reala, što za njega neće biti problem.

"Real Madrid će uvek biti deo mene i moj klub, ali sam i profesionalac i ako treba, igraću protiv njega"...