Moasir - Mučenik “Marakane”!

Sve što je uradio praktično se srušilo za jednu sekundu, onoj u kojoj je Alsided Điđa postigao najčuveniji gol na "Marakani". Ne samo za Urugvajce već i Brazilce. Jer i pored svih kasnijih trijumfa nad rivalom, naređanih titula prvaka sveta, "Marakanaco" nikada nije zacelio. Uvek kada bi igrali posle tog meča sa Urugvajem kod kuće, strah se, kažu u knjigama mogao namirisati.

Alsided Điđa je rekao da su jedino on, Papa Jovan Pavle II i Sinatra utišali "Marakanu", ali ovo nije priča o njemu.

Mučenik te utakmice i sinonim poraza za Brazilce ostao je Moasir Barbosa.

On nije slučajno bio tu, golman Vaska je u to vreme sigurno bio najbolji u Južnoj Americi, većina je verovala i na svetu. Jer sa klubom iz Rija je imao neverovatan niz od tri titule u pet godina u Karioka šampionatu, ali i par međunarodnih trofeja. Naime, Vasko tog vremena je bio najjači tim kontinenta, osvojili su Sul Amerikanu 1948. godine, preteču Kopa Libertadores. U tom takmičenju su učestvovali prvaci osam najjačih zemalja Latinske Amerike. I ne samo to, sledeće godine, na Kopa Amerika, Brazil je osvojio kontinentalnu titulu sa Barbosom na golu. Tada je "Selesao" dominirao kod kuće, prošetali su se do finala, a na tom putu su dali sedam golova Peruu, deset Boliviji, Urugvaj su tukli 5:1, a Paragvaj u finalu sa 7:0!

Bila je to velika generacija sa Žairom, Ademirom, Tesurinjom, Zizinjom, na golu Moasir Barbosa koji je branio bez rukavica.

I upravo je nokaut protiv Urugvaja naredne godine u finalu Mundijala bio teži jer se očekivalo da lagano osvoje svetsku titulu.

Tada je počela robija za Moasira Barbosu.

"Ljudi za ubistvo dobiju manju kaznu nego ja za primljeni gol", jadao se Barbosa.

Njemu su 1963. godine poklonili stative sa "Marakane", iste one među kojima je stajao kada je Điđa doneo titulu Urugvacijcima. Odneo ih je kući i spalio, odnosno koristio za roštilj na zabavi koju je priredio za sapatnike u tom porazu na Marakani. Takođe o njemu su snimani filmovi, nimalo pohvalni, jedan je ostao upečatljiv. Naime, u filmu iz 1988. koji se zove "Barbosa", ostareli golman (igra ga slavni brazilski glumac Antonio Fagundeš) putuje kroz vreme kako bi ovaj put odbranio udarac Alsidesa. O njemu je napisano mnogo knjiga, jednom kada budemo imali prostora, proći ćemo kroz brazilsku opčinjenost fenomenom fudbala u popularnoj kulturi.

Inače, u tom zlatnom timu Brazilaca koji je eto na kraju postao sinonim , iako su već štampane naslovnice sa njima kao šampionima. Naravno u zemljama kao Brazil, u šokuuvek mora da se izdvoji krivac i kocka je pala na nesrećnog golmana. On je nastavio da brani za Vasko, uzeo još jednu titulu, ali je uvek posmatran kao prokletstvo nacije. Na njega su ljudi pokazivali prstom na ulici.

Ispričao je u jednom dokumentarcu da je čovek zaustavio deci i pokazavši na golmana rekao: "Pogledajte, ovo je čovek koji je rasplakao čitav Brazil". 

Čuvena je i priča iz 1994. kada je tada Pereirin pomoćnik, savetnik, ili čovek iz senke, kako hoćete, Mario Lobo Zagalo, zabranio da Moazir Barbosa poseti reprezentaciju koja se spremala za Mundijal u Americi. Legendarni Zagalo se plašio da će golman preneti prokletstvo na tadašnju generaciju.

Moasir je umro 2000. godine, njegovi prijatelji su opisivali da je bio veoma nesrećan, da bi se često rasplakao i kroz jecaje govorio: "Nisam kriv, bilo nas je jedanaestorica". Teret je nosio pola veka, nigde nije mogao da radi kao trener, a čak su mu zabranili i da komentariše utakmice na radiju.

On je bio poslednji crni golman Brazila, trebalo je da prođe 49 godina pre nego što neko njegove boje kože stane među stative najuspešnije reprezentacije sveta. Tu tradiciju je prekinuo Dida.

Brazil se samo jednom sastao sa Urugvajem na šampionatu sveta posle tog dana na Marakani, u pitanju je bila ona neverovatna generacija iz 1970. verovatno najbolji reprezentazivni tim u istoriji, slavili su lagano na putu do treće krune. Uglavnom su pobeđivali Urugvajce, imaju 38 pobeda gotovo dvadeset više od "Selesta".

Po jednoj teoriji, duhovi "Marakane" su isterani 1989. godine, kada je Romario dao jedini gol u finalu Kopa Amerika protiv Urugvaja na pomenutom stadionu. Tada je Brazil prekinuo niz od četiri decenije bez titule šampiona kontinenta. Upravo jer Brazilci nisu ozbiljno shvatali to takmičenje i često slali rezervne ekipe, Urugvaj ima više titula prvaka Južne Amerike, iako su u ovom veku osvojili samo jednu 2011. godine. Doduše, oni su retko pobeđivali Brazilce na ovom takmičenju, ali recimo 1995. su srušili tadašnje prvake sveta u finalu Kope kada su bili domaćini. Bilo je 1:1, Urugvaj je slavio na penale, ali iz tima prvaka sveta leto ranije nedostajale su glavne zvezde, pre svih Romario i Bebeto.

Kvalifikacije za Mundijal u ovom formatu (round robin, odnosno svako sa svakim) igraju se od sredine devedesetih. Timovi su igrali deset puta, Urugvajci su slavili samo 2001. godine. Ali, pet mečeva je završeno remijem.

"Selesao" je priredio ne baš sjajnu uvertiru remijem protiv Venecuele u Kujabi u petak ujutru, imaju sedam bodova i sada je Argentina usamljena na prvom mestu. Urugvajci su dobili jedan meč. Marselo Bijelsa se suočio sa teškim rasporedom, savladao je "svoj" Čile na startu, onda su izgubili od Ekvadora, ali im je Darvin Nunjez doneo u nadoknadi bod u Barankilji (imali su igrača više čitavih sat vremena) protiv Kolumbije. Mogu da budu zadovoljni, slabiji protivnici tek slede, ali nije u prirodi "El Loka" da ne juriša na pobedu. "Selesao" nije nešto efikasan u poslednje vreme, spakovali su "petardu" Bolivijcima, ali su Peru dobili u samom finišu golom Markinjoša, a kako rekosmo protiv Venecuele je bilo "mršavih" 1:1. Napad ne radi, Nejmar, i Brazilov tandem, Rodrigo i Vini Žunior igraju iza Ričarlisona, ali je napadač Totenhema izgleda jedino golove dao Srbiji. Videćemo hoće li selektor Diniz koji čuva klupu Anćelotiju promeniti startnog napadača, odnosno da li bi Gabrijel Žesus mogao da predvodi napad (Arsenalov fudbaler je zamenio baš Ričarlisona) protiv Venecuele.

Kada smo kod Venecuele treba reći da oni smelo sanjaju svoj prvi Mundijal. Jedini su tim koji nikada nije uspeo da se domogne završnice, ovo je jedinstvena situacija. Ide šest ekipa od 10 direktno, sedmi će u interkontinentalni baraž. Selekcija koju vodi Argentinac Batista (bio u stručnom štabu zemljaka Pekermana koji je otišao pre nekoliko meseci) je startovala sa četiri boda, u tri meča, to je dobro prolazno vreme. Savladali su Paragvaj i kako rekosmo uzeli neočekivani bod u Brazilu. Stiže im Čile, takođe je "La Roha" osvojila četiri boda. Na krilima su pobede u "Pacifičkom Klasiku" o kome smo pisali u prošlom broju protiv komšija iz Perua. Neće im biti lako, pre par godina u kvalifikacijama za Katar su izgubili, ali već je bilo kasno da se nadaju nečemu. Samo, od tada Venecuela igra još bolje, oni imaju nekoliko iskusnih igrača u Rondonu, Rinkonu, Maćisu, nekolicina iz startne postave je u jakim evropskim ligama. Gladni su dobrog rezultata, ali verovatno će taktizirati, čeka nas tesna utakmica na "Maturinu" u istoimenom gradu na severu u blizini karipske obale.

Dosta pohvala sa ovih stranica uputili smo na račun Ekvadora. To je zaista dobar tim, kako smo i očekivali dobili su susede iz Bolivije u La Pazu, posle minimalnog poraza u Argentini, "Orlovi" su dobili dva meča. Sada će ugostiti tvrdu Kolumbiju, to bi trebalo da bude prilično zanimljivo, "Los Kafeterosi" su imali uglavnom lek za Ekvadorce, ali su jednom u ovoj deceniji ispraćeni sa šest golova. Španski selektor Sančez Bas ima sve svoje zvezde predvođene kapitenom Enerom Valensijom na raspolaganju, tu u i Kaisedo iz Čelsija, veteran Mena, Hinkapi iz Leverkuzena, Sifuentes iz Rendžersa. Jedino nema odlično Estupinjana iz Brajtona. Veliki broj igraća pozvan je iz Independiente Del Valjea, šampiona Sudamerikane koji je poznat kao fabrika talenata. Kolumbija nije naivna sa Dijazom, Sinisterom, Kasijerom iz Zenita, iskusnim Santosom Boreom iz Verdera u napadu, naravno prekaljenom odbranom i Hamesom Rodrigetom u sredini, ali teško je u Ekvadoru, "Trikolori" su poznati kao domaća ekipa.

Argentina će u Peru, ne bi trebalo da budu puno zabrinuti, Inke su prilično slabe, samo bod protiv lošeg Paragvaja, pa lider kvalifikacija verovatno neće primiti gol od ovog rivala. Već tri meča od 2016. (taj tim koji je vodio Argentinac Gareka je bio mnogo bolji) Peru nije dao gol "Gaučosima" a nisu ih pobedili više od četvrt veka, od Kopa Amerika 1997. Svetski šampion nije blistao protiv Paragvaja u noći između četvrtka i petka. Meč je rešio štoper Nikolas Otamendi, Mesi je ušao umesto Alvareza. Možda ga selektor poštedi i u Limi, dobiće neke minute, da li od početka ili će se ponovo pojaviti u drugom delu, videćemo. Očekujemo da se raspuca Lautaro Martinez.

I na kraju, duel Paragvaja i Bolivije, nema puno o čemu da se priča. Paragvajci nisu dali gol u prva tri meča kvalifikacija, imaju onaj startni bod protiv Perua. "Gvaraniji" imaju bolju odbranu od napada u kome je poznato lice Sanabrija koji nije standardan u Torinu. Bolivija je izgubila sva tri meča, mada su igrali protiv tri po nama najjača južnomerička tima. Primili su deset golova od Brazila, Argentine i Ekvadora, može se reći da za njih sada počinju kvalifikacije. Paragvaj ih je tukao na Kopa Amerika pre dve godine, ali ne i u kvalifikacijama za Katar. "Zeleni" se i dalje uzdaju u svog rekordera, najboljeg strelca, kapitena Marsela Martinsa Morena, ali tim je prosečan. Teško je videti bilo šta, možda bi domaći teren mogao da odluči, ali ne bi trebalo da bude mnogo golova...