Nebeskoplava bajka započeta burom

Fudbaleri Lacija imaju lepu priliku da plasmanom u četvrtfinale Lige šampiona ponove najveći klupski uspeh u ovom takmičenju iz sezone 1999/00. Bilo bi to veliko dostignuće za tim koji igra prosečno u italijanskom prvenstvu, bez grama šansi da se ozbiljnije poredi sa šampionskom generacijom „Nebeskoplavih“ koja je te 2000. godine osvojila „duplu krunu“ i igrala istorijsko četvrtfinale Lige šampiona.

Greh bi bilo ne spomenuti izvanrednu generaciju fudbalera Lacija koja je klubu donela prvi Skudeto davne 1974. godine, samo dve sezone pošto su se nakon ispadanja iz lige ekspresno vratili u najviši rang italijanskog fudbala.

Oni retki ljubitelji Lacija koji trezvenije posmatraju zbivanja u klubu sa „Olimpika“ nikad neće prežaliti neverovatan eksces koji su navijači rimskog kluba napravili posle utakmice protiv Ipsviča u drugom kolu Kupa UEFA. Lacio je jurio četiri gola zaostatka iz Engleske i u finišu meča došao u poziciju da izbori produžetke, ali je Ipsvič golom Dejvida Džonsona u 90. minutu otišao u narednu rundu.

To je razbesnelo domaću publiku koja je u preskočila ogradu i napravila haos na terenu zbog čega je UEFA zabranila Laciju da se kao šampion Italije takmiči u Evropskom kupu naredne sezone.

Bio je to šamar izvanrednoj generaciji „Nebeskoplavih“, predvođenoj golgeterom Đorđom Kinaljom, namerenoj da uspeh u Italiji potvrdi i u Evropi. Propuštenu istorijsku priliku nadoknadili su njihovi naslednici četvrt veka kasnije na prelazu između dva milenijuma.

Bila je to izvanredna grupa igrača koju je na leto 1999. godine sastavio legendarni trener Sven Goran Erikson, a čiji temelji su udareni sezonu ranije kada je osvojen Kup pobednika kupova pobedom protiv Majorke 2:1 u finalu odigranom na „Vila parku“ u Birmingemu.

Već tog proleća u drugoj sezoni Siniše Mihajlovića i Dejana Stankovića u klubu malo je nedostajalo da se stigne do Skudeta, ali je Milanu samo jedan bod viška na kraju šampionske trke bio dovoljan da stigne do 16. naslova prvaka Italije.

Udarne igle u napadu rimskog kluba u pohodu na prvi evropski trofej i drugo mesto u Seriji A bili su sjajni napadači Roberto Manćini, Kristijan Vijeri i Marselo Salas. Delovalo je sve kao podmazano da Lacio u nadolazećoj sezoni napravi još veći iskorak na domaćem i međunarodnom planu.

A onda je polovinom juna Italijom odjekula vest da Vijeri posle samo jedne sezone napušta Lacio i za rekordu sumu od sadašnjih 49 miliona evra prelazi u rivalski Inter. Ništa nije slutilo na ovakav kraj sjajnog golgetera na „Olimpiku“, a klub su toga leta dodatno uzdrmale međusobne optužbe između fudbalera i vlasnika Serđa Kranjotija.

Jedan od najboljih italijanskih napadača toga vremena se pravdao da je bio primoran da napusti klub, dok su iz Lacija optužili igrača za ucenu navodeći da je posle odlične sezone u dogovoru sa agentom tražio povećanje plate.

Sa distance od skoro četvrt veka jasno je da odlazak Vijerija najbolji posao koji se Laciju toga leta mogao dogoditi pošto je transferom sjajnog golgetera obezbeđen novac za trojicu odličnih igrača koji su u nadolazećoj sezoni imali izvanrednu ulogu.

Reč je o besprekornom tandemu argentinskih vezista Huanu Sebastijanu Veronu i Dijegu Simeoneu, a praznina u napadu odlaskom Vijerija popunjena je dovođenjem sadašnjeg trenera Intera Simonea Inzagija. Mlađi od dvojice braće Inzagi stigao je nakon odlične sezone u Pjaćenci.

Sa statusom tima koji je u prethodne dve sezone igrao finale Kupa UEFA i osvojio Kup pobednika kupova i UEFA Superkup, Eriksonov Lacio je svoj evropski put na jesen 1999. godine započeo u Leverkuzenu protiv domaćeg Bajera. Meč koji je obilovao žutim kartonima završen je 1:1, a srpska javnost ga odlično pamti po golu Mihajlovića iz slobodnog udarca.

Usledile su čak tri pobede u nizu Eriksenovih momaka, a najviše je tog Miholjskog leta nastradao slovenački šampion Maribor. U obe utakmice bilo je po 4:0 za sve bolje fudbalere u nebeskoplavim dresovima, a za ovdašnju javnost naročito će se pamtiti gostovanje Lacija u „Ljudskom vrtu“.

Inzagi je bio nezaustavljiv za nedorasli tim iz drugog po veličini slovenačkog grada, a u strelce su se tog 19. oktobra upisali tadašnji reprezentativci Jugoslavije Mihajlović i Stanković.

Usledio je novi remi protiv Bajera i minimalna pobeda protiv Dinama u Kijevu što je Lacio omogućilo da se sa liderske pozicije plasira u narednu fazu takmičenja. A tu se rimski klub našao u društvu evropskih velikana i kao prvoplasirani se plasirao u četvrtfinale ispred Čelsija, Fejenorda i Olimpika iz Marseja.

U ovoj fazi Lige šampiona Lacio je naročito bio silovit protiv Marseja kojeg je oba puta pobedio, ali je posebno bio surov na „Olimpiku“ kada je slavio sa 5:1. Inzagi je tog 14. marta postigao čak četiri gola protiv obrukanih gostiju iz Marseja i tako ušao u istoriju kao prvi Italijan koji se toliko puta upisao u strelce na jednoj utakmici Lige šampiona.

Bila je to druga pobeda Lacija nad francuskim velikanom u razmaku od nekoliko meseci pošto je krajem novembra Eriksonov tim slavio i na „Velodromu“ 2:0 golovima Stankovića i Konseisaa uz obilje žutih kartona.

Pamtiće se i velika pobeda u Londonu protiv Čelsija u poslednjem kolu 2:1 uz pobedonosni gol Mihajlovića iz slobodnog udarca u 66. minutu. Ovaj trijumf se ispostavio kao presudni za prvo mesto u grupi u kojoj je Lacio poražen jedino od Fejenorda u Rimu 2:1 u neverovatnoj partiji danskog golgetera Jona Dala Tomasona.

Lacio je u četvrtfinalu otišao na Valensiju i sa velikom dozom optimizma očekivao utakmice protiv španskog tima. Eriksonovi momci su nakon blage rezultatske krize tokom zime počeli da hvataju zalet s proleća i osokoljeni sve boljim igrama otputovali su u Valensiju gde su poraženi sa 5:2.

Španski vezista Đerar Lopez bio je nezaustavljiv za odbranu Lacija i het-trikom je toga dana na „Mestalji“ praktično ugasio ambicije momaka u nebeskoplavih dresovima da se plasiraju u polufinale.

Laciju su u revanšu bila potrebna tri gola, ali su umesto podviga domaći igrači uspeli samo da časno okončaju najuspešniju sezonu u Ligi šampiona. Golom Verona u drugom poluvremenu pobedilii su 1:0 oprostivši se od elitnog takmičenja.

Bolna eliminacija od Valensije nije ih mnogo poremetila pošto su do kraja sezone ostvarili sve pobede u Seriji A stigavši do drugog Skudeta u istoriji kluba i prvog nakon četvrt veka. Ovaj podvig je još veći ukoliko se zna da je načinjen u poslednjem kolu nakon pobede protiv Ređine 3:0 u rundi koju je obeležio poraz dotadašnjeg lidera Juventusa protiv Peruđe 1:0.

Sjajna sezona je posle šampionskog slavlja zaokružena u Kupu Italije kada je Lacio remijem bez golova protiv Intera sačuvao prednost iz prvog meča na „Olimpiku“ 2:1. Bila je to sezona koju je u potpunosti obeležio mladi Inzagi, najbolji strelac Lacija u svim takmičenja i kec u rukavu Kranjotija nakon neprijatnog rastanka sa Bobom Vijerijem.

Delovalo je da posle ovakve sezone Lacio može samo napred, ali je odlazak Eriksona u januaru posle poraza od Napolija sve poremetio. U Ligi šampiona se stiglo do druge faze, ali su „Nebeskoplavi“ sa tri poraza u nizu (Anderleht, Lids i Real Madrid) već na polovini ovog ciklusa ostali bez šanse da ponove uspeh iz prethodne sezone.

Usledio je veliki finansijski udar na klub i odlazak Kranjotija sa čela Lacija što se odrazilo na uspehe klupa u poslednje dve decenije. Do 2008. godine Lacio je još tri puta igrao Ligu šampiona i uvek bivao eliminisan nakon grupne faze, a prvi značajniji iskorak načinili su pre tri godine kada su u osmini finala glatko poraženi od Bajerna iz Minhena.

Sada, nakon tesne pobede na „Olimpiku“ od 1:0 putuju Bajernu u Minhen gde će u utorak od 21 sat pokušati da eliminišu uzdrmane Bavarce i tako ponove najbolji rezultat koji je generacija od pre 24 godina darivala Laciju.

Oba tima ne dočekuju ovaj duel u naročitom raspoloženju. Bajern se u petak uveče remijem na gostovanju Frajburgu (2:2) sve više udaljio od odbrane trofeja, dok je Lacio blede partije u Seriji A nastavio porazom kod kuće protiv Milana uz čak tri isključenja. Već sad je jasno da će plasman u četvrtfinale LŠ za oba kluba biti premija.

U isto vreme uzdrmani Real Sosijedad će pokušati da što više na svom terenu namuči PSŽ koji u Baskiju stiže sa prednošću od dva gola. Dan kasnije u istom terminu Real Madrid dočekuje Red Bul Lajpcig sa golom viška, dok Mančester siti ne bi trebalo da ima težak zadatak da overi plasman u četvrtfinale posle pobede od 3:1 u Kopenhagenu.