Sprema li se svetla budućnost na "Sent Džejms parku“?

Svet je prethodnih dana "zapljusnula“ vest da je fudbalski klub Njukasl junajted preuzeo Saudijsko-arabijski javni investicioni fond (PIF), na čelu koga se smatra da stoji kontroverzni princ Mohamed bin Salman. Investicija je vredna oko 300 miliona funti, što je oko 352 miliona evra. Ovo na prvi pogled nije ništa čudno, s obzirom na to da se fudbalski, ali i generalno sportski klubovi, vrlo često prodaju i/ili preuzimaju, tj. da su oni predmet trgovine. Međutim, ono što je javnosti posebno zapalo za oko, zbog čega je ova vesti i dobila i imaće ogromnu pažnju, jeste činjenica da je procenjena vrednost kapitala PIF-a čak 376 milijardi evra. Poređenja radi, vlasnik Mančester Sitija, šeik Mensur je procenjen na 27,4 milijardi evra, a Roman Abramovič na 11,3 milijardi, sudeći po portalu "Gol”.

Njukasl je trenutno u rukama najbogatijeg vlasnika, a navijači su jedva dočekali da se dosadašnjeg gazde kluba Majka Ešlija, otarase. Amanda Stejvli, koja je na čelu Konzorcijuma rekla je da cilj novih vlasnika da Njukasl postane konkurentan u borbi za titulu Premijer lige i najveće evropske trofeje. Sličnoj situaciji svedočili smo pre punih deset godina. Tada je fudbalski klub iz zapadnog Londona, Kvins Park Rendžers iliti QPR, preuzeo Toni Fernandes, malezijski preduzetnik, za oko 41 milion današnjih evra. Bogatstvo Tonija Fernandesa je tada, 2011. bilo procenjeno na oko 400 miliona evra, sudeći po "Forbsovoj“ listi. Poređenje današnjeg Njukasla i tadašnjeg QPR-a možda nije odgovorajuće kada se uzme u obzir da vlasnik Njukasla ima oko 940 puta više bogatstva od vlasnika QPR-a, ali sa druge strane, javnost i tada novo rukovodstvo kluba iz Londona je u tom trenutku bilo u sličnoj situaciji kao i "svrake“ danas. Naime, digla se ogromna medijska pažnja, pričalo se tada, kao i sada o mnogim pojačanjima, javnost mnogo očekuje već u sledećoj sezoni od Njukasla. Pitanje je koliko će novca novi vlasnici uložiti, ako i ulože ogroman novac (kao što se očekuje), koliko oni znaju o fudbalu, da li će ga uložiti na pravi način. Sa QPR-om nije bilo tako romantično kao što je najavljivala ta 2011...

Klub je bio pod vlasništvom Flavija Briatorea i Bernija Eklstona od 2007. godine. U tom trenutku nastupali su u Čempionšipu. Oni su tada objavili da im je namera titula i prelazak u najjaču ligu sveta. Ovom obećanju se navijači nisu puno poradovali, jer su već te godine završili na skromnom 14. mestu u najjačoj drugoj ligi sveta, godinu kasnije bili su 11, da bi sezonu 2009/2010. završili kao 13. na tabeli iste lige. Međutim, kockice su se sklopile u narednoj sezoni kada je QPR osvojio Čempionšip ispred Noriča, te su vlasnici konačno ispunili svoje obećanje. Svetli dani su se nazirali za novu upravu i klub, međutim dolazi do promene vlasnika, opet. Tu stupa na scenu već pomenuti Toni Fernandes. Njegova vladavina je obeležena preplaćenim prosečnim fudbalerima, naročito po pitanju njihovih plata. Klub su u prvoj godini pojačali Džoi Barton, Šon Rajt-Filips, Anton Ferdinand. Dolaze i Diakite, Sise, Zamora. Ishod – QPR u poslednjem kolu nakon legendarnog meča sa Sitijem i onog gola Aguera jedva opstaje u ligi, završava kao 17, a pukom srećom ostaje u eliti.

Klub nije naučio na svojim greškama. I dalje su se najavljivali uspesi u Premijer ligi, koji nemaju pokriće, nastavili su da se dovode istrošeni igrači, za prevelike sume, i ishod je jedan, srljanje u propast. U narednoj sezoni stigli su: Park Ji-Sung, Rob Grin, Rajan Nelson, Žoze Bosingva, Loik Remi, Andros Tauzend i još mnogi. Rezultat? QPR ispada iz lige, 14 bodova udaljen od sigurne zone.

Pomalo srećno, sledeće sezone, kao 4. iz Čempionšipa, kroz plej-of dolaze nazad u elitu, gde polako trasiraju put ka današnjoj situaciji. Opet se ponavlja ista priča, dolaze Rio Ferdinand, Isla, Vargas... Igrači koji su ili isluženi ili nedostojni tolikog novca uloženog u njih. Potpisuju velike i dugoročne ugovore. Kvins Park te 2014/15. ispada iz lige, ponovo. Zauzeli su 20. poziciju, ponovo. Od te sezone, pa sve do danas, njihov najbolji rezultat je prošlogodišnje 9. mesto na tabeli. Zvuči prilično loše, kada se uzmu u obzir početni planovi.

Interesantan je podatak da je QPR u godini ispadanja iz Premijer lige (2012/13) na plate igrača izdvajao više od Borusije Dortmund, koja je iste sezone igrala finale Lige šampiona i bila druga u Bundesligi. To je podatak koji govori o onome što bi Njukasl morao da zna, da je mnogo važnija organizacija (naročito finansijska) nekog fudbalskog kluba od ogromne količine novca koju isti poseduje. Nije da se nije ulagalo u QPR, ali se nije adekvatno ulagalo. Nešto slično, može se desiti na "Sent Džejms Parku“. Činjenica je da se oni verovatno neće igrati sa osrednjim igračima, već će dovoditi velike svetske zvezde, međutim rezultat bi mogao biti isti. Malo je verovatno da će ispasti iz lige i biti zakucani za Čempionšip dugi niz godina, ali je ogromno pitanje da li će i koliko brzo biti moguće stvoriti pobednički mentalitet, hemiju u ekipi i i sve ono što je karakteristika onih ‘pravih’ fudbalskih klubova, kakav je recimo pomenuti Dortmund. Dodatni problem je i finansijski fer plej, koji Njukaslu neće omogućiti da kupi neograničen broj fudbalera i da im ponudi neograničenu platu.

S druge strane, Njukasl se može vratiti na velika, zlatna vrata, kao recimo Pari Sen Žermen ili Mančester Siti. Već se pominju imena kandidata za klupu "svraka“ poput Brendana Rodžersa, koji verovatno tu kao medijski mamac, ali i Antonije Kontea, što je realnija opcija, jer je slobodan, međutim Italijani smatraju da on neće preuzeti tim "usred sezone". Tu su i Stiven Džerard, Edi Hau, Frank Lampard... I dalje je prvi kandidat iskusni Lučijen Favr, mada se pominje i povratak Ralfa Ragnika.Kada je reč o igračkom kadru, Aron Ramzi iz Juventusa, Doni Van de Bek i Džesi Lingard iz Mančester junajteda, Bubakar Kamara iz Marseja, Maksens Lakroa iz Volfsburga, Rahim Sterling iz Sitija, Deklan Rajs iz Vest Hema, neke su od opcija o kojima se priča i koje se povezuju sa "svrakama“. Svakako da će biti mnogo promena, jer je to neminovno s obzirom na 19. poziciju na tabeli Premijer lige, bez ijedne pobede, sa tri remiji i četiri poraza.

Baza je tu, ogromna količina novca, međutim i dug je put, onaj koji se mora proći kako bi se stvorila jedna zdrava fudbalska sredina, koja je neophodna da bi se ispunili veliki ciljevi, koje sada svi u crno-belom klubu imaju, od navijača do uprave. Dobra stvar je da Njukasl ima fudbalski istoriju, čak četiri titule prvaka Engleske su iza njih, ali ono što je poražavajuće je što je poslednja osvojena 1927, što govori da itekako ima tradiciju, koja se gradi od 1892, međutim u doglednom periodu videćemo da li je on klub koji ima i budućnost.