“Superklasiko” bez Lea!

Argentina i Brazil će se oko malo čega složiti, mada su odnosi ovih suseda kroz istoriju bili različiti, čak i veoma topli, pogotovo jer su zemlje najveći trgovinski partneri. Iako se rivalstvo ne ogleda samo u fudbalu, mnogi će se čuditi da su ove zemlje prve priznale jedna drugu, ali i da je Brazil podržavao Argentinu u ratu za Fokland, odnosno Malvine kako kažu u Buenos Ajresu.

Obe zemlje su prošle kroz teške periode populizma i militarističkih režima, i upravo je to definisalo odnose recimo sedamdesetih i osamdesetih. Od tada, te relacije osciliraju u odnosu na vlast u zemljama. Tako je na primer, dosta stvari napredovalo u dva mandata sadašnjeg predsednika Lule, dok je za vreme desničara Žaira Bolsonara, odnosno levičarke Kiršner, bilo tenzija. Lula se kako rekosmo vratio na vlast pre par godina, ali je desničar Milei uspeo da se domogne predsedničkog mesta u Argentini, izjavio je da Brazil tone u socijalizam.

Ali, upućeni su jedni na druge, u svemu, pa i u fudbalu. Ma koliko rivalstvo bilo, dosta Argentinaca sada igra u neuporedivo jačoj Seriji A. Njihov domaći šampionat je znatno slabiji, pre svega zbog urušene ekonomije, pa nije više nikakvo čudo to što velikani iz Sao Paula i Rija, ali i drugih timova u Brazilu imaju relativno veliki broj Argentinaca. Čak dosta mladih, talentovanih igrača prelazi granicu, u ovom trenutku lakše je otići u Evropu ili MLS iz brazilske Serije A, nego domovine.

No, večna rasprava o tome ko je bolji, ostaje. Ne samo kroz Pelea i Maradonu, i čiji klubovi su jači istorijski u Kopa Libertadores, već i kroz sudare nacionalnih timova. Jer, iako Brazil ima pet titula prvaka sveta, u ostalim takmičenjima, na Kopa Amerika i Olimpijskim Igrama, Argentina je uspešnija. Uz to, u takmičenjima mlađih selekcija, Argentinci su mnogo bolji.

Kada je u pitanju međusobni skor, tu je teško reći koliko je mečeva zapravo odigrano, jer obe strane osporavaju neke duele koje su izgubili kao oficijelne, pogotovo pre nekoliko decenija. Zvanično, odigrano je 110 utakmica i rezultat je, po tome nerešen, 42:42 uz 26 remija.

U prošlom broju pisali smo o rivalstvu Argentine i Urugvaja, i tada pomenuli da je do pedesetih, odnosno pre Drugog Svetskog Rata, Argentina ipak bila znatno uspešnija na velikim takmičenjima, iako je Brazil umeo da ih pobedi u direktnim obračunima. Taj period je poznat po tome što su uglavnom timovi izbegavali da se pojave na turnirima gde igraju komšije. Razlog je nasilje koje je pratilo mečeve.

Tako je na primer na Kopa Amerika 1925. u ponovljenom meču finala, tačnije baražu za titulu, izbila tuča na terenu, neki od navijača su utrčali, Brazilci su dobili po nosu (igralo se u Buenos Ajresu), Argentinci su osvojili Kopu, a taj meč, odigran pre tačno vek je nazvao "Bitka za Barakas". Ipak treba reći da kako su godine prolazile, Brazil je bio sve konkurentniji, pogotovo sa mulatima i crnim igračima koji su dobijali šansu.

Pre rata poznat je i meč iz 1937. koji Brazilci nazivaju "utakmica srama". Izgubili su u produžetku sa 2:0, neregularnim golovima i zbog pretnji i straha napustili teren pre kraja. Par godina kasnije na Kupu Roka, turniru koji se održavao često kroz istoriju, igrana su čak četiri meča da se odluči pobednik, bilo je svega, Argentina je bila bolja, na kraju osvojila trofej, ali je u svakoj utakmici policija smirivala razjarene brazilske navijače.

Gadni startovi i povrede su četrdesetih bili česti, Ademir je polomio nogu Hozeu Bataljeru, dok je 1946. u finalu prvenstva Južne Amerike, Žair da Pinto povredio Solomona koji više nikada profesionalno nije igrao fudbal. I u toj deceniji Argentinci su, zbog "La Makine" dominirali, ali sve se promenilo pedesetih. Kada je Peleova generacija stupila na scenu (1960. je počeo i Kopa Libertadores), Argentinci su poraženi. Katastrofa na Mundijalu 1958. je uslovila da tamošnjim fudbalom zavlada depresija i negativan pristup, odustali su od atraktivne igre i šezdesetih bili sramota za Južnu Ameriku, zbog grubog, ciničnog stila, Evropa je to videla 1966. na Mundijalu, kada su zaista bili pregrubi.

Ipak, sedamdesetih lagano počinje da se pojavljuje novi trend, ohrabrio ga je Menoti sa Urakanom, a i Independiente trostrukom titulom u prvoj polovini sedamdesetih u Kopa Libertadores pod vođstvo Umberta Maskija, sa majstorima kakvi su bili Bertoni i Maradonin idol Roberto Bokini.

Prvi put su timovi igrali na Mundijalu 1974. u Hanoveru, kada je Brazil dobio, ali je Argentina osvojila svetsku titulu na domaćem terenu. I na tom Mundijalu su u "Bici za Rozario" timovi odigrali tenzičan remi bez golova. Ostalo znate, sumnjiva pobeda Argentinaca nad Peruom od 6:0 ih je na osnovu gol razlike odvela u finale na račun "Kanarinje". Četiri godine kasnije, onaj strašni brazilski tim je tukao svetske prvake u Španiji 1982. Maradona je dobio crveni karton jer je udario Batistu, ali su Italijani otišli u polufinale ispred južnoameričkih divova.

Osam godina kasnije, Argentina će golom Kaniđe pobediti mnogo kvalitetnije Brazilce, posle meča je Branko rekao da su mu argentinski fizioterapeuti podmetnuli vodu u kojoj je bilo sredstvo za smirenje, kada su ušli na teren da pomognu svom povređenom igrači. Maradona je svojevremeno rekao da je Branko pio "svetu vodicu", a selektor "Gaučosa" Biljaro da ne može da negira da se to dogodilo. Postoji i pesma poruge koju Brazilcima uz podsećanje na taj meč na "Dele Alpiju" u Torinu pevaju argentinski navijači.

Timovi su se devedesetih sudarali na Kopa Amerika, Brazilci će vam reći da je za njih to drugorazredno takmičenje i da su retko slali najbolje igrače.

U Čileu 1991. videli smo rat u pobedi Argentine od 3:2, četiri crvena, par tuča, tešku povredu. Dve godine kasnije penali su rešili pitanje pobednika u četvrtfinalu u Ekvadoru, tih godina je "Bask" Goikoečea uvek bio prednost za Argentince kada dođe do penala.

I 1995. treći put u nizu su se timovi sastali na kontinentalnom prvenstvu, ali ovoga puta su Brazilci, svetski prvaci, dobili na penale, no posle "Đavolje ruke". Tako je argentinska štampa krstila gol Tulija u kome se napadač poslužio rukom ispred peruanskog sudije koji to nije video. Tada je bilo 2:2, penali su dalje odveli Brazil, ali nije "Selesao" osvojio titulu, na penale su izgubili od domaćina Urugvaja, baš je Tulio promašio svoj šut u penal seriji. Samo, to nije bio isti Brazil od godinu dana ranije sa Mundijala, jer su nedostajali Bebeto i Romario, kao i još par igrača iz šampionskog tima. Kada su im dojadili neuspesi na Kopa Amerika, oni su 1997. u Boliviju poslali najjači tim sa Ronaldom, Leonardo, Dungom, Kafuom, Tafarelom, Aldairom i osvojili latinoameričku krunu. Ali nisu dobili željenu osvetu jer je Argentina ispala još u četvrtfinalu od Perua.

Brazilci su 2004. sa rezervnom ekipom ujedinili titule, svetski prvaci su vratili krunu na kontinentu i to pošto su u finalu savladali Argentinu na penale. Adrijano je slomio srca Argentinaca izjednačivši u 93. minutu, usledili su penali. Žulio Sezar je skinuo udarce Hajncea i Andresa D'Alesandra pa je "Selesao" slavio u Limi.

Brazil je u prvoj deceniji našeg veka dominirao, poslali su najjači tim na Kup Konferederacija 2005. pa su uništili sa Ronaldinjom, Kakom i Adrijanom komšuje, a sično je bilo i 2007. u Marakaibu u Venecueli u finalu Kopa Amerika.

Ipak 2008. slatka osveta "Albiseleste" na OI u Pekingu. Pobeda od 3:0 u meču koji je obilovao grubostima, Argentina je kasnije protiv Nigerije osvojila drugo olimpijsko zlato, a na svoje prvo će Brazilci morati da sačekaju do Rija 2016. godine.

Brazil je 2019. slavio protiv Argentine u polufinalu Kopa Amerika i stigao do svoje devete titule na kontinentu, Žesus i Firminjo su srušili najvećeg rivala. Ali, dve godine kasnije na praznoj "Marakani" Di Marija je vratio Argentini titulu posle 28 godina.

Sećate se verovatno i meča iz 2023. nereda, pobede Argentine što je prvi put da je Brazil izgubio kod kuće u kvalifikacijama za Mundijal. Pre toga su imali 51 pobede i 13 remija. U ovoj deceniji Brazilci imaju problem protiv Argentine, od četiri poslednja meča, izgubili su tri, uz jedan remi, čime je, ponovimo svetski prvak stigao "Selesao" u međusobnim duelima.

Oba tima su dobila u prethodnom kolu, Argentina se revanširala Bijelsi i Urugvaju za poraz kod kuće, dok su Brazilci čekali maltene do 100. minuta kako bi savladali u derbiju Kolumbiju. Između velikana se umešao Ekvador, fantastični Ener Valensija je sa dva gola srušio Venecuelu. I Paragvaj napreduje ka Mundijalu vrlo bitan "minimalac" protiv Čilea za Gvaranije, skočili su na peto mesto, sada imaju +7 u odnosu na Boliviju koja je na sedmoj poziciji, mestu koje donosi interkontinentalni baraž. Sada Paragvajci idu u Barankilju, ako prežive protiv Kolumbije (taj meč obradili smo u posebnoj rubrici) biće vrlo blizu završnice.

Venecueli je moranje protiv Perua, Čile će teško pobediti odlični Ekvador, Bolivija računa na svoj La Paz i redak vazduh protiv Urugvaja, ali to nije tako velika prednost kao nekada, plus Urugvaj je mnogo bolja ekipa...