Superklasiko - Tuča, kontroverze, sveta voda, i brazilska Božja ruka

Kako rekosmo, kada igraju Brazilci i Argentinci, makar i na plaži, velika je šansa da će doći do nevolja. U stvari, postoji i period od 11 godina nakon takozvanog "rata u Barakasu" kada nisu igrali, jer je 1925. godine došlo do tuče između igrača. Mutis i Frajdenrajh su razmenili udarce, pa je onda počelo opšte "makljanje", u tom trenutku je bilo 2:0 za Brazil. Posle prekida (sudija je insistirao da se meč nastavi tek kada se ekipe rukuju) Argentina je izjednačila na 2:2 i zahvaljujući remiju osvojila drugu Kopu. U brazilskoj štampi je osvanuo niz uvreda za cinične Argentince, a država je donela odluku da više od decenije ne igraju sa Argentinom.

Kada su se ponovo odlučili, na Kopa Amerika 1937. publika u Buenos Airesu je vređala crne igrače Brazila na rasnoj osnovi, imitirajući majmunske zvuke. Gosti su napustili meč, bilo je 2:0 za Argentinu u Brazilu se ta utakmice zove "Meč sramote".

Dve godine kasnije timovi su se sastali u Riju na takozvanom Roka Kupu. Brazil je poveo, Argentina okrenula, onda je domaćin izjednačio, a sudija posle toga dosudio penal za "Selesao". Argentinci su okružili arbitra, Arkadio Lopez ga je gurao i vređao, pa ga je policija uhapsila. U znak protesta, fudbaleri Argentine napuštaju teren, Brazilci daju gol sa penala, iako nije bilo protivničkog golmana i pobeđuju sa 3:2.

Posle drugog svetskog rata, strasti su bile još veće, Argentinci su pružali utočište nacistima, Brazil je bio na strani pobednika, a pošto su bili u ratu sa Italijom, ubrzo su prinudili italijansku manjinu, potomke doseljenika da odbace svoja imena i uzmu nova, na portugalskom jeziku. Tako je na kraju krajeva današnji Palmeiras dobio ime, zvali su se pre rata Palestra Italia. 

Brazil je taj prvi meč, 1945. dobio sa 6:2 a slavni Ademir, tada još klinac je slonio nogu rivalu Bataljeru. Timovi su se nekoliko meseci kasnije sastali na Kopa Amerika, Žair Rosa Pinto je polomio nogu Hoze Salomonu. Izbila je tuča, oba tima su se tukla sa policijom, Argentina je slavila sa 2:0, ali nesrećni Bataljero nikada više nije igrao profesionalno fudbal. pa je skupo platio titulu šampiona kontinenta. U tom trenutku 1946. Argentina je bila šest puta prvak Južne Amerike, a Brazil je imao samo jednu titulu, iz 1922. godine. 

Krajem pedesetih Argentina je dva puta tukla Brazil u finalu Kopa Amerika, 1957. domačin je bio Peru, a dve godine kasnije "Albiseleste" su slavile na domaćem terenu u finalu, do tada su već imali 12 titula, deset više od velikog rivala. Ta pobeda je značajna jer je Brazil godinu dana ranije postao prvi put šampion sveta, a iako je Pele igrao i bio najbolji strelac završnog turnira, titula je ostala domaćinu. 

Ali sve to nije bilo ni izbliza tako bitno kao kada su se sudarili na šampionatima sveta. Argentina je svoju prvu titulu osvojila kao domaćin, hunta je organizovala prvenstvo, čuvena "Bitka u Rozariju" je mnogo puta opisana. U pitanju je bila druga runda, kada se takođe igrala grupna faza. Nasilni remi bez golova je oba tima stavio u poziciju da razmišljaju o finalu. Nevolja je za Brazil bila što su igrali nekoliko sati kasnije od rivala. Dobili su Poljake sa 2:0, ali je Argentina dala šest golova ekipi Perua, čiji je golman Kiroga rođen u Rozariju. Primio ješ silne golove pa je na osnovu gol razlike Argentina otišla dalje u finale gde je savladala Holandiju, a Brazilci zbog toga ni dan-danas ne mogu da smisle Peru.

Slična situacija je viđena i četiri godine kasnije u Španiji, u drugoj fazi. Ponovo je sistem bio takav da su odlučivale grupe i posle prvog kola. Ali i Brazil i Argentina gledali su u leđa Italiji. To je jedna od najboljih generacija Brazila, koja je ostala bez potvrde, oni su dobili aktuelne šampione Argentince sa 3:1, ali su obe južnoameričke selekcije zakopane od strane "Azura" i Paola Rosija. Međusobni duel ostaće zapamćen po crvenom kartonu Dijega Maradone koji je udario Batistu i morao u svlačionicu. 

Na putu do krune 1986. Maradona nije imao zadovoljstvo da pokori Brazil, ali ih Argentinci jesu pobedili, iako su bili autsajderi na Mundijalu u Italiji. Brazil je propustio najmanje deset šansi, ali je Maradona rekao Kaniđi pre meča, "samo trči lopta će stići". Tako je i bilo, prebacio je brazilsku odbranu, Kaniđa je postigao jedini gol na utakmici, nastala je i pesma u tu čast, preko Jugoslavije i Italije, "Gaučosi" su stigli u finale i izgubili od Zapadne Nemačke. Inače posle južnoameričkog derbija, brazilski bek Branko se žalio da su mu Argentinci dali tokom meča bočicu sa vodom u kojoj su bila sredstva za spavanje koja su ga usporila, pa je taj meč u južnoameričkoj fudbalskoj terminologiji nazvan "Sveta voda". 

Već sledeće godine na Kopa Amerika su se potukli u Čileu, bilo je pet isključenja, Kaniđa, Marsio Santoš, Mazinjo su između ostalih bili isključenji. Onda je došao 1993. u Gvajakilu u Ekvadoru, Argenrina je dobila na penale a u Urugvaju su Brazilci 1995. izjednačili kada je Tulio igrao rukom. Brazil je dobio na penale, a oni to zovu "Božja ruka" sa aluzijom na Maradonin gol protiv Engleske.  

Brazilci su recimo 2004. dobili najjaču Argentinu sa dosta rezervista, Adrijano je izjednačio u finišu, a na penale je slavio "Selesao" nakon sjajne odbrane Žulija Sezara, tragičar je bio talentovani Andres D'Alesandro. Timovi su igrali i u finalu Kupa Konfederacija, godinu dana pred Mundijal, oba tima su bila u najjačim sastavima, Brazilci aktuelni svetski prvaka, napunili su najvećeg rivala, Kaka, Ronaldinjo i Adrijano su postigli golove. 

I dve godine kasnije na Kopa Amerika je Brazil slavio sa 3:0, a na OI u Pekingu sudarili su se klupski drugovi Mesi i Ronaldinjo. I tu je bilo tuče i žestokih faulova, slavili su "Gaučosi" sa 3:0 i postali prva reprezentacija posle Britanije i Urugvaja (sve to je bilo u davnoj prošlosti) koja je osvojila dva uzastopna zlata na Olimpijskim Igrama. Brazil je morao da čeka još osam godina na domaći teren i Rio, kako bi uzeo najsjajniju medalju. 

Kao što verovatno znate, Mesijeva Argentina nema titulu na Kopa Amerika, oni su izgubili dva finala od Čilea u prošloj deceniji, a Brazil koji je slao uglavnom nešto slabije timove je post dugo 12 godina prekinuo na prošlom izdanju kada su takođe bili domaćini i rasturili Peru. Argentina je trebalo da bude domaćin sa Kolumbijom, obe zemlje su zbog korone odustale, Brazil je prihvatio organizaciju, igraće finale, a ako vam nešto govori tradicija, Brazilci su svaki put kada su bili domaćini osvojili pehar. Doduše, nikada to nije bilo bez publike kao što je slučaj na ovom šampionatu. 

Ako pogledate brazilskih devet titula, oni su jedino u Boliviji i Paragvaju po jednom slavili van svog terena. 

Argentina je od 14 titula polovinu osvojila van svoje kuće, pa je to za njih i nada da nastave dominaciju na kontinentalnim takmičenjima. Brojevi govore za sebe, Brazil je uspešniji i u međusobnim mečevima na Kopa Amerika, ali Argentina ima više trofeja i generalno gledano na velikim takmičenjima kada je zaista bitno ima više uspeha. Sve je otvoreno, jer ovoga puta oba tima su došla u najjjačim sastavima, a nema ni publike na Marakani u nedelju, pa se tu o prednosti domaćeg terena koja je znala da bude odlučujuća ne može govoriti.

Ovo je zaista utakmica nad utakmicama i bez obzira na sve simpatije za Evropu i naš kontinentalni šampionat, to ne može da se poredi, bilo ko da igra, sa onim što znači susret Argentine i Brazila.