Udineze - Godine slave

Prošlo je 35 godina, valjda ne postoji gori način da dođete u klub od onoga što je zadesilo Đampaola Poca. On je nasledio Lambarta Macu u najdramatičnijem trenutku po klub. Pre toga, Udineze se početkom osamdesetih nakon dve decenije vratio u Seriju A, a impresivni šesti bili su 1983. kada ih je predvodio slavni Ziko.

Klub je sredinom te decenije izbačen u Seriju B u skandalu oko nameštanja utakmica, takozvanom "Totoneru 2". Dobili su slučaj na sudu tog leta, pa su vraćeni u elitu, ali sa kaznom od devet bodova. Baš te sezone je Poco stigao u klub i probao nemoguće, da održi "Zebrete" u ligi i pored kazne. Uložio je dosta u tim, stigli su Ćićo Gracijani, Kolovati, Argentinac Bertoni, ostao je Brazilac Edinjo.

Završili su na kraju kao poslednji sa 15 bodova, da nije bilo kazne opstali bi ispred Empolija koji se spasao, a u niži rang morali su još Breša i Atalanta.

Poco, moćni biznismen je verovao da će se odmah vratiti u ligu, ali naredna sezona je bila razočaranje. Naime, oni su završili u sredini tabele, Masimo Đakomini je otpušten, probao je te godine i Bora Milutinović kao tehnički direktor kluba da vrati tim na pravi put, a sezonu je završio Nedo Soneti. On se ispostavio kao pravo rešenje, pa mu je vlasnik poverio tim sa De Vitisom, Orlandom iz Milana, Lućijem, Paganinom, Garelom, Zenonijem, a Marko Branka je stigao iz Sampdorije na pozajmicu. Za standarde druge lige to je bio baš moćan tim pa se klub 1989. vratio u elitu.

Ali, vrteška se nastavila, umesto Sonetija na klupu je stigao Bruno Macija, a u tim Argentinci, Nestor Sensini i Balbo. Nova kazna, Rino Markezi je bio i novi trener, ali je zbog pokušaja nameštanja sa predsednikom Lacija Kalerijem, Udineze kažnjen sa četiri boda, ispali su iz lige, a Đanpaolo Poco je kažnjen sa pet godina zabrane vršenja funkcije. No, drugi su vodili klub umesto njega, a njegov sin je ušao u strukture kao direktor skautske mreže.

Devedesete, Udine nisu bile centar fudbala, Balbo je davao golove, ali ni po povratku 1992. klub nije bio blizu onih visina iz Zikovog vremena.

Bili su "jo-jo" tim između dve lige do sredine poslednje decenije prošlog veka, a onda je Alberto Zakeroni uspeo da ih stabilizuje, u tim dobrom timu, stariji se sećaju, bili su Helveg i Birof koje će "Zak" kasnije odvesti sa sobom u Milan i 1999. neočekivano osvojiti titulu.

Ta ekipa je osvojila neverovatno treće mesto, a Oliver Birof je sa 27 golova bio najbolji strelac Serije A. Usledile su Gvidolinove godine, zamenio ga je Điđi De Kanio. Marsio Amoroso je prodat za ogroman novac Parmi, stigao je Fore Udineze je igrao Evropu, a 2000. čak bio prvi nakon pet kola. Već u martu, nova smena, umesto Di Kanija stigao je Spaleti. Od prvog mesta do borbe za opstanak koju je doneo Roberto Muci golom protiv Atalante u pretposlednjem kolu.

Ali, već tada je počela era savremenog Udinezea. Ne samo zahvaljujući novcu porodice Poco, već i sjajnom skautingu klub je počeo da dovodi sjajne igrače iz Južne Amerike. Njihova ideja je bila jednostavna, one najbolje Argentince i Brazilce će uzeti veći klubovi, ali tržišta drugih zemalja Latinske Amerike, pogotovo Kolumbije bila su pravi rudnik. I tu su Friulani bili jači od konkurencije.

Ali vratimo se početku veka, pokušajima poput Hodžsona, pa Venture, nekoliko puta su se spasili u finišu dok konačno Spaleti nije dobio pravu šansu. Muntari i Felipe, uz Jakintu, Di Mikelea i ostale zvezde tog perioda su Udine vratili na kartu Evrope. Sa Spaletijem je Udineze igrao lep fudbal, Lipi ga je predložio za svog naslednika, ali je Juventus odabrao Kapela.

Ništa zato, Udineze je osvojio četvrto mesto, Spaleti otišao u Rim, a Sesrse Kozmi nasledio klupu. Uspeli su da u kvalifikacijama savladaju Sporting iz Lisabona, tim koji je četiri meseca ranije igrao finale Kupa UEFA. Te jeseni je Udineze zaigrao u Ligi šampiona sa Barsom, Verderom,  Panatinaikosom. Završili su kao treći, izgubili su odlučujući meč protiv Barse, pet minuta pre kraja. Da su sačuvali 0:0 otišli bi u top 16 fazu. Taj sjajni tim je u svojim redovima imao i Di Natalea, Pincpija. Kristijana Zapatu uz pomenutog Muntarija, Jakintu, Simone Pepea, a i dalje je tu bio veteran Sensini tačnije vratio se iz Parme. Iako je i Kozmi smenjen, tim se posle Lige šampiona preselio u Kup UEFA i stigao do osmine finala.

Poco je nastavio da menja trenere, ali je klub igrao četvrtfinale kupa UEFA, tih godina su kupili Igala, Bastu, Aleksisa Sančeza iz River Plate, Handanovića, Armera, Benatiju, Nioma, jasno taj tim je stigao do četvrtog mesta, ali ovoga puta nisu uspeli u kvalifikacijama za Ligu šampiona, dva puta su igrali u plej-ofu.

To su godine kada se Gvidolin vratio u klub, Udineze je tukao i Liverpul u LE, ali je nekako uvek nedostajao taj poslednji korak. Izvacio ih je Slovan Liberec, a iako su u kupu izbacili Inter i Milan, ali su ispali iz Fiorentine.

Tada je posle tri decenije došlo do pada, menjali su se treneri, neuspeli eksperiment sa Stramaćonijem (Deki Stanković mu je bio pomoćnik), Kolantuono, tim se držao u ligi zahvaljujući golovima Di Natalea. Dva puta su opstali u poslednjim godinama, a porodica Poco je posle Granade koju je kasnije preprodala Kinezima, kupila Votford, vratili su ga u ligu, pa ponovo ispali, ali novac u Engleskoj je neuporedivo veći. Šetaju igrače između dva kluba, ali je Udineze osuđen na prosečnost, a velike sezone sa početka decenije danas su samo uspomena.