Vreme je da Pike ispuni obećanje iz 2020. i da više ne laže ni sebe, ni navijače

"Ako u klubu misle da je trenutak za svežu krv i velike promene, ja ću da budem prvi koji će sam otići", rekao je Đerar Pike u miks zoni sredinom avgusta 2020. godine posle jednog od najsramnijih poraza od Bajern Minhena rezultatom 2:8. 

24 i meseca kasnije, Đerar Pike je predvodio Barselonu u još jednoj evropskoj blamaži, jer remi sa Interom rezultatom 3:3, nakon nekoliko baš njegovih katastrofalnih grešaka, može se nazvati samo - blamiranjem. 

Da sve bude još gore, procurela je i informacija o tome da je Pike "lažno oprostio" dugovanja, jer kada je potpisao novi ugovor, isplate koje mu klub duguje samo su prolongirane u ovoj i narednoj sezoni 2023/24. Takođe, postoji i klauzula po kojoj Barsa i Pike raskidaju ugovor ukoliko on ne odigra više od 35% mečeva ove sezone, što je od početka delovalo kao Ćavijev jasan i opravdan plan. 

No, da krenemo redom.

Đerar Pike više nije profesionalni fudbaler, jer je daleko profesionalniji - biznismen i to potpuno sam, na životnoj vetrometini. Razvod sa partnerkom Šakirom sa kojom je proveo više od decenije i sa kojom ima sinove Sašu i Milana, uticao je ovog leta da Pike još manje bude fokusiran na fudbal. Njegovi biznisi u svetu sporta, kao i brojne afere u privatnom životu, uticale su na to da ga Ćavi potpuno skloni u drugi plan. Ćavi je to i uradio. Nažalost, u ključnom mesecu i u ključnoj sedmici ključnog meseca, spao je opet na - Đerara Pikea.

Ćavi, doslovno, nije imao izbora nego da protiv Intera upari Pikea sa Erikom Garsijom, koji su letos planirani da budu četvrti i peti izbor štopera. Utakmice pre reprezentativne pauze pokazale su Ćavijev jasan plan da Kunde i Arauho budu štoperski par protiv "manjih" timova, a da protiv onih najjačih, jedan od njih dvojice ode na desni bok (češće Kunde), a da onda u srce odbrane uskoči Andreas Kristensen, koji je igrao odlično od kako je došao. 

Nažalost, Arauho i Kunde, koji su bili fenomenalni od početka sezone, doživeli su povrede u istom trenutku - tokom reprezentativne pauze. Tu nije bio kraj, jer je Kristensen morao da napusti teren na "Meaci" u prvom meču sa Interom kada je na scenu, opet stupio Đerar Pike. 

Katalonac je u 90 minuta protiv Intera sam sebe najbolje opisao. Kod prvog gola stajao je dva metra iza poslednje linije, umesto da pojede centaršut sa sredine terena, on je raširio ruke i pustio loptu Ter-Štegenu što je Barela iskoristio kao poklon. 

Ubrzo je Pike stupio na scenu kada je pravio ofsajd zamku za Lautara Martineza, koji je u tom trenutku bio nekoliko metara NA SVOJOJ polovini. To pokazuje koliko Pike više nije u mogućnosti, ma koliko to želi, da bude fokusiran na igru na najvećem fudbalskom nivou. 

Da li je Pike glavni krivac za remi sa Interom? 

Većinski jeste. Uz Erika Garsiju, koji je verovatno najveći "jing-jang" igrač u istoriji Barse. Toliko toga može da donese dobrog i pozitivnog svojim neverovatnim pregledom igre i dodavanjima kroz linije tima iz odbrane, ali i toliko lošeg u duel igri u kojoj ne postoji. Zamislite samo reakcije Kundea ili Arauha kod prva dva gola? Pa donekle i kod trećeg gde je Garsija mogao da odnese Gosensa u duelu?

Arauhu kao ni bilo kojoj štoperčini ne bi palo na pamet da pušta onu loptu kod prvog gola, kada ispred njega, sa desne strane nema nijednog igrača Intera i može lagano da je glavom odigra na desni bok. Ili da je Kunde ostao 1 na 1 sa Lautarom, što bi sigurno bio slučaj u formaciji 3-4-3, gde bi Francuz igrao desnog štopera? 

Dakle, Barsi nije potrebno samo da ima jakih 11 igrača, već jaki 15 ili 16 i da među njima više ne bude Đerar Pike, i da recimo Serhio Buskets bude možda taj 15. Nikako ne starter i nikako ne u najvažnijim i najzahtevnijim evropskim utakmicama. 

Kada se podvuče crta, Ćavija niko ne sme da krivi. On je napravio jasan plan, sa Pikeom na tribini, Đordijem Albom kao trećim levim bekom i svesno je više puta javno ponavljao da na svakoj poziciji, u modernom fudbalu, moraju postojati igrači dovoljno kompetitivni da se međusobno teraju da budu bolji. Sa povredama Kundea, Arauha i Kristensena  u istom periodu, Barsa je izgubila svoju snagu od početka ove sezone, u kojoj je u prvenstvu primila samo jedan gol.

Ter-Štegen je ponovo jedan od najboljih na svetu i jedini zaslužan što Barsa ima isti broj bodova kao i Real, i što Inter nije na kraju i pobedio na "Kamp nou". 

Đoan Laporta kao predsednik čvrste ruke i čovek koji ispunjava obećanja, u nekoliko navrata rekao je da "veliki porazi moraju da nose sa sobom i velike konsekvence". 

Ćavi Ernandes je sledio taj stav, a jedini odgovor koji može da bude tačan jeste:

Da je meč sa Interom bio poslednji Pikeov u Ligi šampiona, pa i u Ligi Evrope na proleće, i poslednji u kojoj je Buskets ispred De Jonga u startnoj postavi. Albu, srećom, više ne treba ni pominjati, jer je ostao zakucan za klupu. 

Revolucija? 

Da, Ćavi je najavio revoluciju i započeo ju je, ali ona nije dovršena ako su akteri i dalje "svete krave" i kapiteni - Buskets, Pike, Roberto i Alba. 

Sva četvorica zaslužuju da odu kao legende na kraju ove sezone, pa da prođe neko vreme da im bude oprošteno što ranije nisu otišli i postali još veće. 

Možda baš posle onog poraza od Bajerna, kada je Pike ponosno, ali i lažljivo govorio da će "biti prvi koji će otići ako u klubu misle da je potrebna sveža krv". 

Laporta i Ćavi su na potezu.