Žuti dom, Nant - Ponos Atlantika

Sa svojim čuvenim žutim dresovima, fanatičnom publikom kraj Atlantika, nekarakterisričnom posetom kad i ne ide, ali i sjajnom fudbalskom školom, Nant je poznat izvan francuskih granica.

Ovaj vek za njih znači jo-jo efekat, poslednja titula 2001. je bila i početak pada, ne zaboravite da su „Kanarinci“ igrali i polufinale Lige šampiona 1996. No poslednje dve decenije nemaju neke uspehe, „Žuta kuća“ je prilično tiha. Sredinom prošle decenije prvo su se spasili u poslednjem kolu protiv Meca, da bi već sledeće godine posle 44 sezone u eliti ispali u niži rang.

Od 2007. godine, slavni klub iz Bretanje, koji ima čak osam titula prvaka je čak pet od šest sezona bio drugoligaš, ali su se kasnije stabilizovali, mada daleko od vrha.

Pre nekoliko dana je tvorac poslednje titule Rajnald Denio, poznati trener koji je i sa Sosijedadom bio vicešampion Španije (pisali smo o tome u prošlog broju) želeo da proda medalju prvaka, kako bi pomogao borbu protiv korone. Navijači su se skupili, obezbedili novac i otkupili medalju kako bi je vratili treneru.

Solidardnost je drugo ime za Bretanju i to se na ovom primeru pokazalo.

Prelepi stadion „Bužuar“, inače izgrađen za EP 1984. u Francuskoj je svedočio tituli iz 2001. koja je posebna, jer je delo Nantove čuvene fudbalske akademije. Oni su u ta vremena pokazali da je moguće sa svojom decom i plodovima rada u mlađim kategorijama pobeđivati na nacionalnom planu. Doduše, to je bilo pre ulaska arapskih para u PSŽ i u vreme kada je Marsej bio u silaznoj putanji, a Lion tek stvarao veliki tim koji će dominirati decenijama.

Još 1995. su osvojili titulu kada su izbacili legendarnog Patrisa Lokoa, kao i kultnu figuru, Žafeta N’Doram. Podsetimo, u školi fudbala su nastali igrači poput Karembea, Didijea Dešampa i Marseja Desaija. Ali, sudbina kluba sa Atlantika je da prodaje najbolje, pa je većina tih igrača, pogotovo zbog problema sa finansijama koje su „Kanarinci“ imali početkom devedesetih slavu stekla negde drugde.
Ali kada je klupu od uspešnog Sudoa, nasledio klupski čovek, nekada i sam igrač, Rajnald Denio niko nije očekivao čuda.

Ne treba ipak zaboraviti da Nant ima kulturu stvaranja velikih trenera, Anri Mišel, evropski prvak iz 1984. je celu karijeru proveo u Nantu. Na kraju krajeva za 40 godina, od 1960. do pomenute poslednje titule samo pet ljudi sedelo je na klupi. Koko Sudo je bio trener od 1982. (par godina je odmarao kada je Ćiro Blažević) sedeo na klupi, Žan Vinsent legendarni napadač Remsa je bio trener šest godina, dva puta su slavili na kraju sezone. Poslednji trofej digao je Mikel Landro, golman i dete kluba kome je Sudo pružio šansu u 17.godini, a dve sezone kasnije je bio kapiten. Do 2006. je branio gol Nanta. Te šampionske godine, Nant je stigao do polufinala u oba kupa, i osmine finala Kupa UEFA, izbacio ih je Porto.

Monterubio je dao 12 golova, promovisali su nekoliko igrača iz svoje škole Gaja, Dalmata i Palijera, u timu su bili još pomenuti Landro, rezervni golman Grondin, Arman, Žile, Megi Leroj, Monterubio, Da Roča, Olembe, Savino...

Pazite sad, od ukupno 29 igrača, 22 su ponikli u klubu, od stranaca igrao je Viorel Moldovan, kao i iskusni Argentinac Nestor Fabri. Bio je tu o Portugalac Mario Silva. Landro i Karijer su bili reprezentativci, ostali su tek krčili put.  Nant je imao četiri boda više od Liona koji je vodio najbolji strelac lige Soni Anderson. PSŽ je bio u sredini, Marsej za tri boda izbegao ispadanje, Sent Etjen ispao iz lige, Monako bio u donjoj polovini.

Slavna prošlost, ponovo pokušavaju sa da svojoj decom poslednjih godina naprave nešto, ali nije lako...