Roma - Skandali, "Roleksgejt" i slučaj "Votro"

U moru korupcijskih skandala na koje nas je italijanski fudbal navikao, počev od nameštanja, klađenja na crno, lažiranja pasoša i "Kalćopolija" kao šlaga na tortu, jedan posebno bizaraslučaj dogodio se 2000. godine.

Poznat je kao "Rolexgate", Italijani su ga doslovno preveli, a glavni akter je bio Franko Sensi, vlasnik Rome. Čovek koji je tvrdio da ima pet ćerki, četiri u kući i petu u srcu, Romu i koga je nasledila kada je umro jedna od njih, Rosela je uhvaćen da je poklonio dva Roleksa za Božić glavnim ljudima u sudijskoj komisiji. 

Kada su mediji otkrili čitavu priču, Sensi se branio da su ga satovi koštali 120 miliona lira (ugrubo današnjih 40 000 evra) i da svake godine šalje poklone ljudima koji delegiraju sudije.

Ono što je bio neuobičajeno je vrednost poklona za Božić, tim pre što je prethodne godine bio daleko manje darežljiv, poslao je šest boca šampanjca, sve ukupno je iznelo oko 400 evra.

"Ne želimo ništa od njih, ako hoće da vrate poklone, to je njihova odluka. Na kraju krajeva, svi ovi troškovi reprezentacije postoje u Rominom budžetu, sve smo radili otvoreno", tvrdio je klub.

Ali, nakon što je klupko počelo da se odmotava, utvrđeno je da je na adresu ne samo ljudi u organizaciji već i samih sudija poslat 41 Roleks, što bi značilo da je jedan sat koštao oko 1000 evra. Tako jeftinih satova pomenute marke nema, osim ako nisu lažni, pa je jasno da čitav priča ne pije vodu. Doduše, dva su bila po 10 000 evra, od zlata, ovi drugi jeftiniji, ali to opet nije suma koju je prijavio Sensi. Pojavili su se pokloni i ostalih klubova, Inter je poslao 36 tehničkih uređaja glavnim sudijama, dok su svi pomoćnici (njih 74) dobili po sat Filip s koji je koštao oko 300 evra.

Pokloni nisu vraćeni, većina sudija je odbila da to učini, jedan je odmah prodao sat.

Poreska policija se umešala, otvorena je istraga, ali se nije desilo ništa. Odgovorni za izbor sudija su odluku da ne vrate zlatne "Rolekse" pravdali time što bi to izazvalo još više kontroverzi. 

Ali, ako je Sensi sumnjičen, šta tek reći za njegovog prethodnika Dina Violu. Ovaj vlasnik Rome je bio zloglasan, pre svega u Evropi gde je često bilo priče da je spreman na sve.

Viola je bio predsednik Rome od kraja sedamdesetih do 1991. sa njim je tim osvojio titulu 1983. četiri kupa, to su bile zlatne godine. Igrali su i najveću utakmicu u istoriji, finale Kupa Šampiona i to na "Olimpiku", izgubili su na penale od Liverpula. Inače, zbog ogromne popularnosti među Rimljanima, demohrišćani su ga stavili na listu, izabran je za senatora, uvek je bio blizak kasnije raskrinkanom Đuliju Andreotiju. Umro je 1991. posle komplikacija izazvanih operacijom raka debelog creva. 

Legendarna je priča, mnogi su tvrdili da je izmislio, da je tokom rata kada je radio kao inženjer u vazduhoplovnim snagama, bio u Pontederi na probi jedinog strateškog bombardera koji je imala Musolinijeva Italija. Roma je igrala u Livornu, on i žena Flora su biciklima prešli 40 kilometara kako bi gledali "Vučicu". Inače nekoliko meseci ranije su se venčali u Veneciji, jer je tamo tog dana igrala Roma.

Ali, postoji druga, manje romantična strana priče o predsedniku Rome. 

Viola je 1986. uhvaćen u nameštanju sudije za meč sa Dandi Junajtedom. Dao je u današnjim novcima oko 50 000 evra Francuzu Mišelu Votrou, Rimljani su u polufinalu Lige šampionaa te godine izbacili Škote u revanšu je bilo 3:0 za Italijane, a kasnije je raspetljana priča. Naime, direktor Đenove Spartako Landini je organizovao čitavu stvar, novac je odneo sin vlasnika Rome, mada su Italijani tvrdili kasnije da je Sensi izigran i da je posrednik uzeo novac za sebe. Međutim, kako objasniti opštu tuču, nekoliko čudnih odluka francuskoj sudije, gol koji je odveo Rimljane u finale postigao je Di Bartolomei kapiten koji se ubio na desetogodišnjicu poraza od Liverpula. Meč je više ličio na ragbi nego na fudbal, 2:0 je Dandi Junajted dobio na "Tanadisu", bombarder Pruco je izbrisao prednost gostiju na "Olimpiku", da bi nesrećni "Ago" sa bele tačke odveo Italijane u finale. Inače, italijanski mediji su posle prve utakmice tvrdili da su Škoti dopingovani, i o kasnijem priznanju Violinog sina se uglavnom ćuti. Tek kasnije je Viola kažnjen četiri godine zabrane obavljanja funkcije, a Roma je izbačena iz kupova na godinu dana.

Par godina kasnije, Roma je izgubila od Partizana 4:2 u Beogradu, dobila revanš sa 2:0, neki fudbaleri crno-belih su kasnije tvrdili da tu nisu bila čista posla, ali je sve ostalo na nivou govorkanja i priča da su otrovani u hotelu. Interesantno je da su se na slično žalili i Škoti.

U svakom slučaju, podmićivanje sudija nije i neka novost, ne samo u Italiji, pogotovo u prošlosti, a mnogi će se zakleti da ni sada u evropskim kupovima, s obzirom na broj grešaka, nisu čista posla...