INTERVJU - Srce Partizan AdmiralBeta je slomljeno u Evropi, ali obraz je čist

Bili su rukometaši Partizan AdmiralBeta ove jeseni svetla tačka u crno-beloj porodici, posle burnih dešavanja u fudbalskom klubu i potresa u košarkaškom, koji se još nije smirio. Ipak, šampion Srbije je u utorak završio učešće u Ligi Evrope porazom od Kadetena u Šafhauzenu.

Švajcarski tim je slavio ubedljivo, ali sve što je mučilo Partizan AdmiralBet tokom ove jeseni, ponovilo se tada, pa "na kvadrat". Učešće u Ligi Evrope, drugom po jačini evropskom takmičenju predstavlja veliki iskorak u pravom smeru u odnosu na prošlu godinu. Da ne pominjemo trenutak pre dve godine kada je ovo krenulo.

Kroz sve to vreme ekipu je vodio Đorđe Ćirković, tiho, mirno i dostojanstveno. Da je mogao da kuka, mogao je i te kako i s pravom, ali to nije njegov manir. Isto kao što nije ni predstavljanje neuspeha - uspehom. Osvedočeni partizanovac govorio je za Sportske o evropskoj odiseji crno-belih ove sezone, naučenim lekcijama, ali i onome što ga zaista tišti.

Ako ste gledali njegov Partizan AdmiralBet, mogli ste da vidite podmazanu mašinu, a koliko god racionalan i mudar pored terena, takav je isti i u razgovoru kada se opusti.

Objektivno gledano, napravljen je veliki iskorak u odnosu na prošlu sezonu, da ne pominjem u odnosu na pre dve sezone. Moglo je da se uradi više da vas je poslužilo zdravlje i da niste kod kuće morali da igrate bez publike. Kako vi objektivno procenjujete učinak Partizana u Ligi Evrope ove sezone?

"Reći ću ono što sam rekao momcima u svlačionici, a to je da ne možete nijednu jedinu reč da im zamerite posle ovoga što se desilo. Posebno mi koji smo bili unutra vrlo dobro znamo sve šta se dešavalo i nijednog trenutka u tih mesec i po dana, dok je to trajalo, nismo tražili izgovor u tome, nego smo se trudili da tih šest kola odigramo što bolje. Pokazali smo i ja smatram da je ovo iskorak u odnosu na prošlu sezonu. Posebno ako se uzme u obzir da smo u tom periodu od mesec dana odigrali deset utakmica od 2. novembra do 4. decembra. Osam smo pobedili u tom ritmu, sa izuzetno velikim problemima i sa skraćenom rotacijom. I u tom periodu smo dobili vrlo ozbiljne četiri evropske ekipe. Vojvodinu računam kao preozbiljnu evropsku ekipu, Špance, Hrvate i Švajcarce. A da smo imali i svoje navijače… Svaki put je ovde na Banjici bilo sedam–osam razlike za nas. I svaki put nam se na kraju desi po dve–tri vrlo važne situacije za koje verujem da ih ne bi bilo tu da je bilo publike".

To je posebna tema. Otkad ste se letos okupili, praktično niste odigrali utakmicu sa kompletnim timom, a imali ste renoviran sastav sa devet novih igrača. Koliko su ti problemi sa povredama to sastavni deo pripreme za sezonu, a koliko vam je falio još neki igrač? Vlada mišljenje sa strane da bi bilo bolje da ste imali više igrača na raspolaganju. Da li je to realno?

"Da, ja mislim da je to proces koji klub uči. Moramo neke stvari da naučimo. Ja kao trener imao sam već dva puta priliku da vodim ekipe na nivou Lige Evrope, i vrlo dobro znam kad se uđe u taj ritam da na kraju tog ritma dođete u situaciju da se probudite i treba vam nekoliko minuta da se setite koji je dan i u kom ste gradu igrali. Takav je stepen umora. Jednostavno klub to nikad nije igrao i potrebno je vreme da se to nauči. Potreban je veći broj igrača za to što nas je snašlo. Samo kad uzmete, Nekse je imao luksuz, na primer, u Osijeku da uopšte  nije skidao četiri igrača pred evropsko gostovanje. To su te neke sitne stvari, da ne pričam o tome što nismo imali navijače. Imali smo u jednom trenutku plus šest sa Kadetenom. Nekad ta dodatna energija, da li bi ta utakmica otišla sa minus četiri na plus sedam–osam, kao u Švajcarskoj, možda bi tamo bila druga priča. Imali smo problema, krenuli smo u takmičenja bez jednog ili dva igrača. To su neke stvari koje moramo da naučimo. Od ovog dana do Nove godine treba da pripremimo tim za ono što nas čeka. Ako to ne uradimo, nema potrebe da pričamo u septembru, oktobru, mogli smo ili nismo. Taj posao sada počinje".

Igrali ste čak i sa juniorima, pa sa igračima koji su igrali na dvostruku registraciju u razvojnom timu i oni su vam vraćali. Mogli ste lagano ceo ovaj deo sezone da izvučete na alibi da ne mogu da iznesu teret. Je l’ ste vi nešto u tom timskom duhu, toj kulturi kluba, insistirali da se ne žalite i kad postoje objektivni problemi?

"Sve to prođe, ti momci koji su radili u praznoj hali nisu imali podršku javnosti, niti neke šire sportske javnosti. Samo kod nas je interesantno kada treba da se proglasi neuspeh, ljudi hoće krv na ulicama, glavu i tako dalje. Mirno, radite u velikom klubu. U svojoj karijeri nikad nisam od neuspeha pravio uspeh. I ovo ne mogu da pravim da je uspeh. Igralo se da se prođe. Nismo uspeli, ali ostavili smo jako dobar utisak, posebno kod kuće. Na strani su nas uvek ispraćali problemi. Prvo kolo igrate bez dva desna beka, ovu završnicu sa četiri–pet rovitih igrača bez trojice prvotimaca. U tri ujutru pred polazak zvoni telefon, Marko Nikolić javlja da ne može, ima virus. U desetom minutu ostajete bez Kabe, bez defanzivnog sistema koji nam donosi taj rezultat. U 20. minutu nemam trenersko rešenje za utakmicu u Švajcarskoj. Momcima nemam šta da zamerim. Moramo da naučimo i da već počnemo da to primenjujemo".

Letos ste uradili generalni remont tima, a to je u novembru izgledalo uigrano, izgledalo je kao mašina, ako smem da pohvalim te igrače. Da li planirate da zadržite ovaj tim i da razmišljate već o sledećoj sezoni u Evropi?

"Da, ja razmišljam… Vidite ja do 1. juna imam ugovor. Ako mene pitate kako klub treba da razmišlja, da sam ja u toj poziciji, ja bih zadržao ovaj tim i tačno znam koja dva imena bi još doprinela i koje dve pozicije. I ne sme ovo da se zaboravi: kad Zečević dođe, prvo što on radi — sa nama već deset dana trenira bez problema i nama je trening izgledao mnogo bolje nego utakmica. On izgleda fantastično na treninzima sada, i uopšte treninzi sa njim. Tako da mogu da vidim kako će tim izgledati u februaru ako ne bude dodatnih problema".

Kažete do 1. juna imate ugovor? Šest meseci je daleko. Razmišljate o ostanku? Zavisi li to od trofeja? Da li biste ostali ako osvojite trofej?

"Ovo je jedini klub gde ja želim da budem, tu nema... Mislim da sam to pokazao kad sam pristao da radim za uslove za koje sam. Ja sam partizanovac, cela moja kuća, to me drži. Tu nema dileme, ne ostavljam nikakvu rezervu. Iz Partizana se ne ide, iz Partizana vas teraju. Tako je u velikim klubovima. Iz Reala, iz Partizana, iz takvih velikih klubova se ne ide — nego vas isteraju. Tako da ja tu nemam nikakvu dilemu".

Kad smo već kod te teme… Nije lako biti navijač Partizana u ovo vreme. Do prošle nedelje praktično ste bili jedina svetla tačka, bar su navijači tako pričali. Posle turbulentne fudbalske sezone, smene trenera, pa praktično revolucije koja je izbila u košarci, ljudi su rekli: "Imamo rukomet, imamo rukometaše". I evo sada završili ste ovu evropsku sezonu. Kako komentarišete dešavanja oko sportske porodice Partizana ove jeseni, koja su bila zaista turbulentna? Ako uopšte želite da komentarišete?

"Ne bih uopšte stavljao to u taj negativan kontekst. Možda bih i preskočio to, zato što mi dolazimo iz Evrope. Sad sam pričao sa svojim igračem Stankovićem koji je doživeo… Celu utakmicu ga je navijač vređao u Švajcarskoj. Apsurdno — svih 60 minuta nije prestajao, pa je čak naš fotograf Maja ustala i pitala ga kako ga nije sramota. I onda mi ovde… Kada se desi ono protiv AEK-a, bude 'nije se to desilo', ali stvarno bih preskočio. Ko zna… kada čuju, hoće i da kazne. Ovo što se desilo u Atini… imate divljačko ponašanje dole, u Evropi, delegat EHF-a ne radi svoj posao, ne napiše u izveštaju šta se stvarno desilo. Onda se ovo desi ovde i onda oni vas kažnjavaju. Ne reaguju na naše žalbe koje su plaćene. Tako da — ne bih ja sada da koristim ovo kao argument… A da opet ne znam šta da vam kažem. Inače u društvu postoji neka difuzna mržnja i ja je tako vidim. Vidim jedan tim koji apsolutno zaslužuje u svakom smislu — imamo šest–sedam momaka koji tako osećaju Partizan, tako ga žive, ne pitaju ni za šta. Nisam imao takvu grupu momaka. Ja ne vidim da imamo podršku… Vidim malo po komentarima da kažu 'svetla tačka'. Ali mi to nismo osetili. Da, ali mi nismo imali priliku… Okej, slažem se. Ali prilika je, za mene, bila utakmica protiv Dinama. Zašto je protiv Vojvodine prazno? Zašto je protiv Dubočice prazno? Tri dana pred važan meč — zašto nemamo punu halu i podršku? Stvarno nemamo. I onda, zašto bih se obazirao sada na nešto što neko priča kontra? Postoji, da kažem, ta difuzna mržnja u društvu koja se preliva na sve".

Pričali smo u toku sezone jednom prilikom, pa smo došli do toga da u gostima igrate dobro i u jednom trenutku padnete. Vi ste rekli da Partizan AdmiralBet nema ravnopravan tretman. Da vas ne stavljam u neprijatan položaj, da preformulišem - koliko Partizan AdmiralBet ima diplomatsku moć i kako može da je stekne?

"Potpuno se slažem sa vama i neću sada da glumim Kalimera, da kukam. To je proces. Mi smo novi tim u ovom takmičenju. Evo, recimo Nekse se već 15 godina takmiči u ovom takmičenju. Mislim da je ekipa sa najviše pobeda u Ligi Evrope. Generalno, od osnivanja tog takmičenja. Kakvo je to iskustvo… F4, sve to — oni su stekli neki rejting kod delegata, kod sudija, kod službenih lica. Mi smo to konstatovali analizom. Mi uvek uradimo analizu — moramo znati zbog čega dobijamo i zbog čega gubimo. To je za mene najvažnije. A opasno je kada previše prebacujete stvari na spoljne faktore. Ako sve prebacite na sudije — nije dobro. Mi uzmemo ono što je do nas. Uvek prvo konstatujemo šta je falilo. I vidi se jasno u analizi. Na svim gostovanjima nije isti tretman kao što oni imaju ovde. To je stvar koju klub mora da razvije. I opet — možda bi bilo drugačije da su bili naši navijači ovde, slažemo se potpuno. Protiv Kadetena ovde imamo šest razlike, pa imate sedmerac, a oni sviraju probijanje. Ide kontranapad, lopta se odbija, oni sviraju dva minuta… To su tri odluke zbog kojih umesto da idemo na +7, pada razlika. Da smo poneli u Švajcarsku +7–8, drugačije bi bilo. Na kraju krajeva, da su se neki drugi rezultati poklopili, mogli smo da prođemo, ali smo ispali sa šest bodova, a Kadeten je prošao sa šest bodova".

Ima ona stara sportska istina da ekipi mora da se slomi srce da bi bila pravi šampion…

"Naravno. Niko od nas to ne dramatizuje, jasno je nama. Momci su svaki trening, svaku utakmicu odradili pošteno da ovo prođemo. Da smo ušli… Najgore je to u sportu kad posle utakmice uđete u svlačionicu i pomislite 'Mogao sam da se bacim za loptu', 'Mogao sam još nešto više da uradim'. Ovde toga nema. Nema — tačka. Plus su trojica igrača igrala sa rupturama… Stanković — ja menjam igrača kad mu se grči lice, vidim da ne može. Menjam ga, a ne zbog taktike. Identična stvar Trnavac, Anđelković nije mogao na zagrevanju, ovaj dobio virus, Kaba se povredio tokom meča. A došli smo bez Zečevića i Šijana. Mislim, tako je kako je. Ali ono što je važno jeste da mi naučimo. Ako budemo u prilici sledeće godine — opet će doći neki novembar u kojem igraš na tri dana. Jer šta mi kao klub? Gde bi nam šansa bila veća? Da Trnavac, Popović i Mićić uopšte nisu igrali utakmicu protiv Dubočice — kao što to rade naši rivali. Pet igrača Kadetena je propustilo kup utakmicu. Mnogo je tu stvari, da ne širimo, ali nema nikakvog alibija. Nego mi ćemo da naučimo iz ovoga. Kao i iz onoga prošle godine sa EHF-om i cele godine".

Postoji li neki trenutak u ovoj Ligi Evrope, uključujući i kvalifikacije — koji vam je ostao kao najlepše sećanje? Neka utakmica, moment?

"Pa… Možda imam samo veliku žal što je ovo izdanje protiv Kadetena, što smo tako izgledali, a imali smo takvu podršku. Došli su ljudi zbog nas, i to smo zaista osetili još na aerodromu kada smo sleteli, srećemo naše ljude, došli su zbog nas i sutradan mislim iz sedam zemalja.. Ta energija… Rekao sam igračima: 'Videćete zašto je Partizan veliki klub. Zato što nema hale u koju ćete ući, a da ne sretnete nekog partizanovca iz Srbije ili dijaspore'. I to mi je žao — što tada nismo imali zdrav tim da izgledamo kako možemo. To mi je najžalije. Ove utakmice ovde su protekle u jednoj čudnoj, teškoj atmosferi prazne hale, i tu vam treba ogromna unutrašnja snaga da to iznesete. Protiv Neksea je bio nagoveštaj nečeg lepog, ali se primetilo da dugo nije bio veliki meč sa publikom. Bila je puna jedna strana, ali sve je proteklo u nekoj strepnji, ne u podršci. Nažalost, reći ću opet, sve što kažem vraća me na to — samo da mi naučimo i da rastemo korak po korak. A mislim da ovo nije korak nazad, nego korak napred".

Sad kad nema Evrope, koliko će biti lakše da igrate domaće prvenstvo? Imali ste onaj neplanirani poraz, pa ste ga ubedljivo poništili protiv najvećeg rivala. Dakle snagu imate, sada ćete imati i svežinu, vremena za odmor.

"Mi smo savršeno svesni toga. Koliko god sam želeo ove mečeve sa Dancima i Nemcima, otišli bismo na sam šlag rukometa. Sa jedne strane — uživanje u ambijentu, ali opet bismo ušli u taj ritam. Imamo Superkup, pa Kup u martu, finale eventualno u aprilu, pa maj plej-of. I još te četiri jake utakmice u februaru — suočili bismo se sa sličnim problemima. U tom smislu, sada nam sav fokus ide na borbu za trofeje. I ja očekujem da u januaru krenemo sa pripremama bez ijednog problema".

Ljudi misle da je u našoj ligi trka za titulu - trka u dvoje. Uvek može neko da se saplete, ali da se osvoji trofej? Teško. Da li mislite da je trka u dvoje? I da li bi vam više značilo da imate jaču konkurenciju u Srbiji?

"Kako da ne. Ja mislim da sam prvi pokrenuo temu da je posle naše pobede ovo trka u troje. I u slučaju da mi dobijemo Dinamo — jedna utakmica nas deli od zatvaranja kruga tri ekipe. To je meč Dinamo – Vojvodina. Ne znam kako onda to nije trka u troje. Tri prvoplasirane ekipe sa dva boda razlike na polovini prvenstva — tu situaciju nismo imali 15 godina. To je jako dobro za naš rukomet. Bilo bi fenomenalno da se priključe Metaloplastika, Zvezda, Dubočica na pravi način. Naravno da je bolje kad imaš kvalitetne rivale. To su sve benefiti za vas. Moje mišljenje je da se u odnosu na budžete u Srbiji igra fenomenalan rukomet. Znam da mnogima smeta kada pričam o tome, ali ovde (U Ligi Evrope) su dva budžeta preko četiri miliona evra prošli dalje (iz grupe). Oba budžeta su preko četiri miliona evra. Pet puta više od našeg budžeta. A ako u sportu neko ne zna — budžet je ključna stvar za bilo kakav plan. Ako vi ne samo da ste ravnopravni, nego dobijate te ekipe… Zamislite Partizan, Dinamo, Vojvodinu — sve sa još po dva kvalitetna igrača. Dobili smo prvaka Švajcarske, dobru ekipu iz Španije, vicešampiona Hrvatske, u dvomeču prvaka Češke… Sve to su pomaci. Prethodnih godina je to bilo nemoguće".