Počinje EP - ''Delfini'' kreću po beogradski het-trik!

 Glavni grad Srbije će od 10. do 25. januara biti domaćin Evropskog prvenstva u vaterpolu i to će biti treći put da Beograd organizuje ovo takmičenje. Prethodno se to dešavalo 2006. i 2016. godine i oba puta reprezentacija Srbije je kao domaćin uspevala da osvoji zlatne medalje, pa se nadamo da bi taj niz mogao da se nastavi i ovog meseca.

Utakmice će se igrati u ''Beogradskoj areni'', koja je specijalno pripremljena za ovaj događaj, pa je to razlog zašto košarkaši Partizana i Crvene zvezde ovog meseca neće moći da igraju svoje mečeve u ovoj dvorani.

Srpski ''delfini'' su pripreme za ovaj šampionat počeli 5. decembra u Kragujevcu, kada se na širem spisku selektora Uroša Stevanovića nalazilo 23 igrača, a posle jednomesečnog rada u Kragujevcu, Kranju, Atini i Trebinju, kao i jakih kontrolnih utakmica, spisak je skraćen na konačnih 15 imena igrača koji će predstavljati Srbiju na Evropskom prvenstvu. To su:

Golmani - Radoslav Filipović (Radnički) i Milan Glušac (Novi Beograd).

Centri - Nemanja Vico (Primorac) i Đorđe Lazić (Jadran Herceg Novi).

Bekovi - Sava Ranđelović (Radnički), Nikola Jakšić (Radnički), Radomir Drašović (Marsej) i Petar Jakšić (Radnički).

Spoljni igrači - Miloš Ćuk (Novi Beograd), Strahinja Rašović (Radnički), Nikola Lukić (Novi Beograd), Vasilije Martinović (Novi Beograd), Nikola Dedović (Radnički), Dušan Mandić (Ferencvaroš) i Viktor Rašović (Radnički).

U odnosu na spisak igrača za letošnje Svetsko prvenstvo u Singapuru gde je Srbija izborila plasman u polufinale, ali je na kraju ostala bez medalje posle poraza od Mađarske i Grčke, sada nema Dobožanova i Vapenskog koji ovoga puta nisu bili ni na širem spisku, a poslednji filter za učešće na Evropskom prvenstvu nisu prošli Vladimir Mišović, Nikola Murišić, Luka Pljevančić i Luka Gladović koji su ''precrtani'' po povratku reprezentacije iz Trebinja.

Srbija će na Evropskom prvenstvu igrati u Grupi C, sa selekcijama Španije, Izraela i Holandije, a zatim se naša grupa ukršta sa Grupom A u kojoj su Francuska, Malta, Mađarska i Crna Gora i iz te novoformirane grupe će dve najbolje selekcije proći u polufinale. Srpski ''delfini'' će startovati u subotu utakmicom protiv Holandije, dva dana kasnije je derbi protiv Španije, a u trećem kolu 14. januara Srbija će odmeriti snage sa selekcijom Izraela.

Novi je sistem takmičenja, nema četvrtfinala, a to praktično znači da za plasman u polufinale treba u grupi biti bolji od bar jednog od finalista nedavnog Svetskog prvenstva – aktuelnog svetskog i evropskog prvaka Španije, ili od Mađarske koja je rekorder po broju osvojenih evropskih titula – ima ih čak 13, od toga je pet titula osvojila pre Drugog svetskog rata. Ne smeju se potceniti ni Francuska, kao i podmlađena selekcija Crne Gore pod vođstvom selektora Dejana Savića koji je kao selektor Srbije u periodu od 2012. do 2022. godine osvojio sve što se osvojiti moglo.

Mnogi se zbog toga slažu da je polovina žreba u kojoj se nalazi naša reprezentacija teža od one u kojoj će se takmičiti Hrvatska, Grčka, Gruzija, Slovenija (Grupa B) i Rumunija, Turska, Italija i Slovačka (Grupa D).

"Teža je sigurno... Mnogo je teža. Mi nemamo pravo na kiks. Mi čak i kada bi nam rekli da imamo 5-1, to nam ne garantuje polufinale. Vrlo je nezgodno", rekao nam je reprezentativac Srbije Dušan Mandić na početku priprema i taj utisak se nije promenio.

Vaterpolo je postao dinamičniji, brže se igra, dešavaju se veliki preokreti, serije od 5:0, 6:0 nisu više tako retke ni u duelima ekipa približnog kvaliteta, veća je i konkurencija nego ranije i sve to nam je donela nedavna promena pravila. Da li su vaterpolisti zadovoljni tim promenama?

"Postoje neke stvari gde je lakše, imamo manje plivanja. Lakše se ide iz odbrane u napad i obratno. Vreme se skratilo. Svi smo se prilagodili, ono što je rezultat jeste da imate 30% više šuteva na utakmicama i samim tim i više golova. Da li je to dobro, nisam sto posto siguran. Postoje stvari koje su mi se sviđale i ranije, ali dobro, prilagođavamo se. Pratimo odluke svetskih federacija", dodao je Mandić.

Naravno, na predstojećem Evropskom prvenstvu reprezentacija Srbije će moći da računa na ogromnu podršku sa tribina. Istovremeno, to može da donese i dodatni psihološki pritisak igračima zbog najviših očekivanja, a dodatni problem za naš tim je što dvojica lidera ovog tima, Dušan Mandić i Nikola Jakšić predstojeći šampionat dočekuju posle pauza zbog povreda i veliki je znak pitanja u kojoj meri će selektor Uroš Stevanović moći da ih koristi, odnosno u kakvoj će formi biti tokom šampionata. Takođe, tokom priprema je problem sa povredom imao i Miloš Ćuk koji je propustio turnir u Trebinju na kom je Srbija poražena od Italije (11:13) i Španije (10:14), ali je u generalnoj probi ubedljivo savladala Francusku sa 16:7.

Upravo su Nikola Jakšić, Dušan Mandić, Miloš Ćuk, kao i Sava Ranđelović jedini iz sadašnje reprezentacije Srbije koji su pre deset godina u Beogradu osvojili evropsku titulu. Srbija je na tom šampionatu u finalu savladala selekciju Crne Gore sa 10:8, a Ćuk je u tom uzbudljivom meču bio dvostruki strelac, dok su Jakšić i Mandić postigli po jedan gol. Tada je postavljen i svetski rekord po broju gledalaca na jednoj vaterpolo utakmici, čak 18.500 ljudi je u Beogradskoj areni pratilo finale između Srbije i Crne Gore, pa je sada prilika da se taj rekord i obori.

Dve godine kasnije srpski ''delfini'' su odbranili evropski tron, trijumfom na šampionatu u Barseloni, gde je u finalu posle boljeg izvođenja peteraca Srbija savladala domaću Španiju sa 12:10 (7:7 u regularnom toku).

To je bila poslednja evropska titula za reprezentaciju Srbije, a na naredna tri Evropska prvenstva naš tim nije uspeo da dođe ni do polufinala, pa se nadamo da će se taj utisak sada popraviti i da će naši ''delfini'' posle osam godina uspeti da se okite evropskim odličjem, po mogućstvu najsjajnijem. Takođe, Srbija je samo tri pobede udaljena od toga da postane druga ekipa koja je ostvarila 150 pobeda na šampionatima Evrope, posle Mađarske koja do sada ima čak 176 pobeda.

Inače, tačno sto godina je prošlo od održavanja prvog Evropskog prvenstva za vaterpoliste i taj jubilej će se obeležiti u Beogradu. Prvi šampionat je održan 1926. godine u Budimpešti, kada je domaća selekcija Mađarske osvojila titulu. Posle Drugog svetskog rata, 1950. godine, reprezentacija Jugoslavije je osvojila svoju prvu evropsku medalju, bila je to bronza osvojena u Beču, a zatim su usledile tri uzastopne srebrne medalje, pa još nekoliko bronzi i srebra, ali zlato je stalno izmicalo. Tek kada je počeo raspad zemlje, Jugoslavija je osvojila prvo evropsko zlato, 1991. godine na šampionatu u Atini.

Deset godina se zatim čekalo na novu evropsku titulu našeg nacionalnog tima, a onda je 2001. godine selekcija SR Jugoslavije osvojila zlato u Budimpešti. Dve godine kasnije, u onom burnom finalu u Kranju protiv Hrvatske i opšte tuče na tribinama titula je odbranjena, s tim što je tada naš tim nastupio pod imenom Srbija i Crna Gora.

Prava dominacija našeg tima usledila je od kada je Srbija počela da nastupa kao nezavisna država, počev od Evropskog prvenstva 2006. godine u Beogradu, kada su naši ''delfini'' u finalu bili bolji od Mađarske. Na naredna dva šampionata Srbija je osvajala srebro, pa bronzu, a najblistaviji period je bio od 2012. do 2018. godine pod vođstvom Dejana Savića, kada je naš nacionalni tim osvojio četiri uzastopne zlatne medalje.

Neka se ove zime šampionski pehar ''vrati kući''. Verujemo da naši vaterpolisti to mogu, a već su pokazali pre godinu i po, kada su na Olimpijskim igrama u Parizu osvojili olimpijsko zlato.