Tucak veruje u srpski vaterpolo: "Nema boga koji može da sruši takvo zajedništvo"

Selektor vaterpolo reprezentacije Hrvatske Ivica Tucak ubeđen je da je srpski vaterpolo nesalomiv, bez obzira na veliku krizu koja je nastala iznenadnom ostavkom Uroša Stevanovića i zajedničkim saopštenjem najvećeg dela igrača da neće igrati za državni tim dok god je na čelu Slobodan Soro.

Ceo vaterpolo svet je i dalje u čudu zbog vesti iz Srbije da će aktuelni olimpijski i evropski šampion u naredne takmičarske borbe ući bez Stevanovića i igrača koji su dali ključan doprinos osvajanju medalja.

"Što se tiče ovog sad što se događa u srpskom vaterpolu, ja moram biti iskren i reći da mi nije drago. Iako su to moji suparnici, moji protivnici, sportski protivnici, ali sam uvek isticao – i moji veliki prijatelji van bazena. Nije mi drago ovo što se dešava, što se, rekao bih, nespretno desilo. Šta je pozadina cele priče, niti ću komentarisati, niti ću sebi dati za pravo da ulazim u dubinu celog tog problema koji se desio. Koliko sam uspeo da ispratim, bila je to jedna nespretna, ja bih je nazvao nespretna, izjava, mislim da je možda i pogrešno interpretirana od strane novog predsednika Vaterpolo saveza. Selektor Stevanović je reagovao onako kako je reagovao, igrači su reagovali – i tu se vidi jedno zajedništvo selektora i igrača, i na tome svaka čast", istakao  je Tucak u intervju za "Sportal".

Prema njegovim rečima, zajedništvo iskazano u saopštenju da neće igrati za reprezentaciju dok je na čelu Slobodan Soro bio je i razlog velikih uspeha "delfina" za vreme mandata Uroša Stevanovića.

"To zajedništvo je je nešto što je krucijalno, zbog toga su i postizali, budite sigurni, sve te rezultate koji su postizali i u prethodnom periodu i sada u ovom periodu koji jeste, a oni su aktuelni olimpijski pobednici, aktuelni evropski prvaci i to ne može, niti iko ima pravo, da dovede u pitanje. Na koji će način to da se reši, ja bih zaista bio srećan, kao sportista, da Srbija to reši na najbolji mogući način u svojim redovima. Ponavljam, da ulazim u bilo kakvu dubinu tog problema, niti sam nadležan za to, niti je to moja stvar, a iskreno bih voleo da se reši na najbolji mogući način", naveo je Tucak.

Ne krijući potom što je selektor državnog tima u sportu koji odiše drugačijom energijom od ostalih, Tucak je dao uverenje da ne postoji ta sila koja može da sruši zajedništvo srpskog vaterpola.

"Što se tiče ovog poteza, on je po mom mišljenju zaključak jedne neviđene sinergije unutar same ekipe, gde su stali igrači iza svog selektora, selektor iza njih i to je nešto što nema boga koji to može srušiti. Da li će se sad naći načini i da li će oni uspeti da premoste tu situaciju, ja bih zaista voleo, zbog kompetencije reprezentacije Srbije. Reprezentacija Srbije nije ista sa ovim igračima ili bez ovih igrača, to je jasno svakome, zar ne? Ponavljam, to je na njima, to neka oni rešavaju u svojim redovima, ali to zajedništvo koje su iskazali i igrači, i selektor, i stručni tim uistinu je vredno pažnje i dokazuje da kad imate tu sinergiju, prvenstveno tu sinergiju igrača i trenera, naravno da se na to onda nadograđuje i savez i sve to okolo što ide, logistika i sve, ali kad imate taj temelj igrači i trener, onda je samo nebo granica", primetio je on.

Decenija i po na mestu selektora Hrvatske dala je Ivici povod da se priseti raznih anegodota, među kojima je i poziv Filipu Filipoviću da igra za "barakude".

"Ja sam to u šali negde nudio kad se oprostio moj dragi – ja ga zovem Fićo – Filip Filipović, jer ga strašno i volim i poštujem. Sa sa svim igračima srpske reprezentacije vrhunski kontakt, od tih starijih igrača, da ih sad redom ne nabrajam i da ne zaboravim nekoga, od Prleta, Duška Pijetlovića, danas Mande... Sve su to momci koji su meni srcu dragi, moji sportski rivali, protivnici, ali vrhunski momci. Teško mi je da odgovorim na to pitanje, ali hajde, negde sa Fićom, sa Filipom Filipovićem, možda imam najbolji kontakt i van bazena. Često i rado smo se videli u nekom dobrom restoranu u Beogradu, u Hrvatskoj, seli, pojeli nešto lepo, popili čašu lepog vina, to je nekakva doktrina koju imamo zajedničku. I nudio sam mu kad je prestao igrati za srpsku reprezentaciju, pitao ga da li ima ikoga u Hrvatskoj, da mu rešimo na brzinu da igra za Hrvatsku... Nije to prihvatio, odbio je i tu me razočarao strašno (smeh). Šalim se. Evo, strašno je bilo puno, puno velikih srpskih igrača, pogotovo ona generacija, ja kažem tamo kad smo izgubili ono finale od njih 2016. u Riju... Žao ti je naravno, žao ti je kao psu, ali negde si svestan da je to bila jedna reprezentacija koja je bila uistinu strašna. Ovo u Parizu sam negde bio bliži tome da ih možemo dobiti, međutim, zasluženo su pobedili i tada i kapa dole", kazao je on.