Amerika - Kletva za narko "Džentlmene iz Kalija"

Sve što je važilo kod Eskobara, u Kaliju je rađeno u rukavicama.

Drugi kartel koji nije bio tako nasilan bez potrebe i operisao u senci Eskobara je imao i drugačiju taktiku. U stvari, dok se Pablo nije zainteresovao za fudbal, „Crveni đavoli“ su suvereno vladali.

Zanimljivo, kada su osnivani, amaterizam je bio uslov, a prva zlatna era kolumbijskog fudbala pedesetih ih je naterala u trku sa Milionarisom i ostalim klubovima. Lokalni zubar koji je živeo za klub, Benjamin Urea ih je prokleo, da ako postanu profesionalci nikada više neće osvojiti titulu.

Njega su u gradu zvali „Garabato“ zbog nečitkog potpisa, odnosno „Žvrljotina“, ali je imao veliki uticaj na klub. Kletva se držala do 1979. kada su osvojili titulu, ali se priča da je mislio na Kopa Libertadores. Ako je bilo tako, gori je od Benfikinog Bele Gutman, Kali je izgubio četiri finala Kopa Libertadores.

Ali, kada je novac braće Orihuela ušao u klub, Amerika je počela da osvaja titule. Oni su se za razliku od Eskobara koji je kasnije voleo da čitav tim čine Kolumbijci, opredelili za velike zvezde. Nudili su Maradoni još krajem sedamdesetih 20 miliona dolara da pređe na jug Kolumbije, ali je odbio. No kupili su sjajnog Vilingtona Ortiza iz gradskog rivala Deportivo Kalija, naravno da niko nije smeo da im se suprotstavi. Uzeli su i sjajnog paragvajskog napadača Roberta Kabanjasa, golmana Argentine Falćonija. Najvea zvezda je bio Antonio Gareka. Njega sada verovatno znate kao selektora Perua (gledali smo ih na Mundijalu u Rusiji). Ovaj Argentinac je učestvovao u dve od šest titula Amerike u osam godina, bio je poznat kao „Tigar“ ili „čovek od šest miliona dolara“.

Naime, želeli su ga u to vreme svi veliki evropski klubovi, ali je Kali kartel stalno povećavao cenu, stigli su do šest, kasnije je sin jednog od braće Orehuela priznao da ga nikada ne bi prodali. Amerika je ređala titule u prvoj polovini osamdesetih, ali su te zlatne godine pomutili porazi u Kopa Libertadores. Protiv Argentinos Juniorsa su ispali na penale. Golman Falćoni, Argentinac je rekao iskreno da se boji zbog reakcije ako promaši, pa je penal šutnuo „Štrumf“ kako su zvali omalenog napadača Avilu. Imao je samo 20 godina, noge su mu drhtale, jasno nije pogodio i Argentinci su osvojili pehar.

Naredne godine Amerika je ponovo stigla do finala, ali je Boka Juniors bila prejaka.To je bio tim sa Ruđerijem, Galjegom, Funesom, Alfarom, Troljom, golmanom Pumpidom, praktično pola argentinske reprezentacije koja je postala i prvak sveta te godine. Zanimljivo za slavne „Milionere“ to je bila prva titula šampiona Južne Amerike.

Ali, „Džentlmeni“ nisu odustajali. I treću godinu u nizu su igrali finale, pravila još nisu bila promenjena, golovi se nisu računali, pa iako je na stadionu „Paskal Gerero“ Kali dobio sa 2:0, na „Sentenariju“ je Penjarol slavio sa 2:1, baraž, odnosno treći meč je bio na neutralnom terenu u Čileu. Slavili su Urugvajci u produžetku golom Agirea u 120 minutu meča. Izbila je tuča, tri crvena kartona, ali titula je otišla u Urugvaj.

Posle toga je Amerika pala u senku Medeljina, ali je posle Eskobarovog pada koji su uslovili „Las Pepes“, paramilitaristički desničari, nastavila da osvaja domaće titule.

I onda 1996. kada se gang predao i završio u zatvoru, Amerika Kali stiže u četvrto finale.

Sećate se Štrumfa iz prethodnih redova? Dug put je Avila prošao od promašenog penala, postao je i najbolji strelac i igrač sa najviše nastupa u istoriji kluba. Ovo je bila njegova šansa da istera demone prošlosti, ali nije mu se dalo. Tačnije, nije mu dao vlastiti golman, kolumbijski reprezentativac Oskar Kordoba.

Amerika je dobila River golom Štrumfa Avile u prvom meču, ali je u revanšu Kordoba promašio loptu, Krespo je drugim golom te večeri doveo do ekstaze Monumental, pa je River ponovo protiv Kalija osvojio i drugu titulu prvaka Južne Amerike.

Orihuele su bile prošlost, imovina kluba je čak bila zamrznuta jer je svo vlasništvo Kali Kartela bilo prema odluci Bila Klintona pod šapom američkih poreskih vlasti, a kada je krajem veka ovaj klub osvojio Kopa Sudamerikanu (tada se drugačije zvala), nisu dobili novčanu nagradu.

Ona nije bila velika, oko 200 000 dolara, ali su im pare odmah zamrznute. Amerika je prodavala igrače, raspala se velika generacija, pa iako su početkom veka „Crveni đavoli“ osvajali titule, to je bilo zbog slabe konkurencije i velike krize u kolumbijskom fudbalu.

U paklu se sigurno smeje Pablo Eskobar jer je njegov klub iz Medeljina osvojio i drugi Libertadores, ovoga puta ga svi priznaju. Naime, pre nekoliko godina Atletiko Nasional je na opšte iznenađenje trijumfovao u Kola Libertadores, tukli su Urakan, Rosario i Sao Paulo, da bi u finalu dobili Independiente del Valje iz Ekvadora koji je šokirao Boku Juniors.

Zanimljivo svedočenje Fernanda Rodrigeza Mondragona, sina Gilberta Orihuele je otkrilo da Kali nije pobeđivao silom i pretnjama, nego kupovinama sudija. Imali su toliko novca da su obavezno pazili da izbegnu nepotrebno nasilje.

Ima li još kokainskih klubova?

U Meksiku, je poznata priča o dva kartela koja su igrala prijateljski meč za novu godinu u zatvoru, u pitanju su Zalivski kartel i Las Zetas, dobavili su oružje nekako pa se završilo sa 16 mrtvih.

„El Čapo“ Guzman je prema svedočenju Tirsa Sančeza, poznatog kao „Futbolista“ imao Keretaro Selaju, Irapuato, La Piedad i Meridu. „Futbolista“ je radio i za Sinalou i za Kartel i bio vlasnik, perodao je La Piedad za nešto više od dva miliona dolara. Pričalo se da su klubovi korišćeni za pranje novca,  ali se ispostavilo kada je klađenje u pitanju da su Meksikanci mnogo više zainteresovani za borbe petlova nego fudbal.

Kartel Sinaloa je podržavao Doradose za koje je igrao Gvardiola na kraju karijere, i koje je pre par godina trenirao Maradona, ali tu nije bilo velikog novca. Istini za volju i meksička država uz pomoć Amerikanaca uspeva da spreči dotok novca od droge u one najbolje klubove koji su ipak institucije.

U svakom slučaju, situacija nije ista kao u Kolumbiji nekada...

A kako je sada u Kolumbiji?

Kali je eliminisao Altetiko Nasional iz Medeljina o kome smo pisali prošlog vikenda i sada ide u polufinale Aperture. Rival je Hunior Barankilja, Ajkule su prošle dve godine osvojile jednu Klausuru i jednu Aperturu i po mnogima su najbolji tim. „Tiburon“ sz sa karipske obale, uvek su bili iza Kalija, Medeljina i Bogote. Na klupi je poznato lice, Perea koga se sećate i kao reprezentativca, ali i po osam godina u Atletiku iz Madrida.