Anćeloti protiv Juventusa - Ko će se poslednji smejati?

"Svinja ne može da bude trener Juventusa", osvanulo je na južnoj tribini rahmetli "Dele Alpija" krajem prošlog veka, kada je voljenog Marćela Lipija zamenio Karlo Anćeloti.

Bio je, ako se sećam Sveti Valentin, na dan ljubavi, navijači su otišli u drugu krajnost.

Njegova igračka prošlost i detinjstvo su ga načinili personom non grata u crno-belom svetu.

Odrastao je kao Interista, igrački obeležio deo osamdesetih u Rimu i kasnije Milanu, uvek na račun Juventusa. Ti minusi u tefteru nisu izbledeli, ali Mođi, Điraudo i Betega nisu baš mnogo držali do mišljenja navijača, pa je Sakijev učenik i prirodni neprijatelj Juventusa posle vatrenog krštenja u Ređani i diplomskog u Parmi završio na klupi "Bjankonera".



"To nije bio moj svet, ali profesionalizam se podrazumevao, bila je to velika šansa. Ipak, nisam se snašao, nisam se osećao dobro u tom gradu. Sve je bilo tužno, jednostavno teško je raditi u takvom okruženju", priča Anćeloti.

Doveden kao ideja Mođija, od početka je osećao podozrenje Anjelijevih, nisu se mešali, ali ga nisu ni prihvatili.

U toj prvoj, izgubljenoj sezoni, nekako se dokopao Intertoto kupa koji je osvojio i otišao sa Juventusom u Evropu.

U tom klubu, pobeda je jedino što se računa, Anćeloti je stigao nadomak nje, već je osećao pehar na rukama, a onda je Juventus sebi dozvolio da izgubi mnogo bodova u poslednjih osam kola.

Na kraju, u neregularnim uslovima u Peruđi, poslednjeg dana sezone, izgubili su "Skudeto", odnosno poklonili ga Laciju. Tog dana svirao je Kolina, biblijski potop je odneo sa sobom i snove o tituli, da je Juve uzeo bod, igrala bi se majstorica, ovako je rimski "Olimpiko" eksplodirao.



Već sledeće godine, Juve nije odlučivao u poslednjem kolu, čekao je kiks Rome, koja je isprašlila Parmu. Već na poluvremenu je bilo jasno da će "Bjankoneri" biti drugi, pa je tada i saopšteno da Anćeloti ne ostaje.

U kancelariju ga je posle meča pozvao Umberto Anjeli i saopštio mu da se Marćelo Lipi vraća u klub.

"Nisu mogli da sačekaju, toliko me nisi voleli, a ni ja njih, nikad ih ne bi zavoleo ni da sam ostao", napisao je u svojoj autobiografiji.

Iako smatra da klub nije imao strpljenja, jasno je da dve godine bez titule nisu prihvatljive za Juve tog doba. Dodajte na to i neuspeh u Ligi šampiona, ispadanje u grupnoj fazi, praktično nije imao šansu da preživi.



Inače, te druge sezone, Juve je imao priliku protiv Rome, vodio sa 2:0 posle desetak minuta na svom stadionu, ali i morao da se pomiri sa bodom. Na kraju je to odlučilo prvaka, ponovo se Rim radovao, a verovatno je i Karletu sada drago, i Roma je njegov dom, pored Milana, naravno.

Zanimljivo da je Lipi naredne godine, što kažu Čačani, "handirao na Anćelotijeve karte", osvojivši titulu, posle poraza Intera u Rimu u poslednjem kolu. Anćeloti nije potrajao da mu fudbal vrati, oduzeto onog kišnog popodneva u Peruđi.

"Juventus je fabrika, Milan porodica, u Torinu sam se osećao kao činovnik", reći će jednom, što je samo pojačalo gnev Juventina. Za njega će sutra uveče biti rezervisane uvrede i zvižduci, ali je oguglao.



"To nisu navijači, to su idioti", izjavio je jednom iznerviran načinom na koji je "Dele Alpi" dočekao Đanluku Zambrotu kada se preko Barselone, pojavio u dresu Milana igrajući protiv Juventusa.

Karleto je davno servirao osvetu, 2003. na "Old Trafordu" u finalu Lige šampiona, onaj Ševčenkov penal za trijumf Milana sahranio je Anćelotijeve demone.

Te dve i po godine u crno-belom bi najradije da izbriše, ali tamo gde je bio "Dele Alpi" je "Arena" sa istom emocijom.

Zbog toga je ovo još jedno poglavlje bitke za čoveka koji je bio u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.