Juniorsi – Kolevka" koja je ljuljala Dijega Maradonu

Oni su poznati kao „Kolevka Argentine“, jer ako pomenete Huana Romana Rikelmea, Klaudija Borgija, Serđa Batiste, Fernanda Redonda i Estebana Kambijasa, možda neće biti poznata asocijacija.

Ali, kada pomenete „kolevku“ Dijega Maradone, biće jasno svakome.

Argentinos Juniors ili mesto na koje stoji ploča sa natpisom: „Ovde je 20. Oktobra 1976. Debitovao najbolji igrač svih vremena, Dijego Maradona“.

On je sam govorio da kada god čuje „La Paternal“ kako se zove stadion ovog kluba, žmarci mu silaze niz kičmu. Boka ga je svojatala, ali on nije zaboravio prvi klub.

Maradona je počeo u Argentinos Juniorsima kada mu je bilo osam godina. Goho Karizo ga je primetio u bariju Vila Fiorita, na „Siete Conhitas“, sedam malih terena prekrivenih šljakom i odveo među juniorse, klub koji je istoriju proveo stvarajući igrače ta velike timove.

Karizo je već igrao za mladi tim i kada je trener Fransis Korneho rekao da mu je potrebna sveža krv, obavestio ga je da ima mlađeg prijatelja koji je puno bolji od njega.

Goho je dobio dozvolu da dovede klinca koji se pojavio na „Malvinima“, trening igralištu kluba. Simbolika, Englezi bi rekli „Foklandima“, a Maradonu su (pisali smo u prošlim brojevima) mrzeli ne zbog „Božije ruke“ već rata za nepoznata ostva u Atlantiku.

„Bila je 1969. i pamtoću taj dan, pojavio se klinac, bila je jedna kišna subota, nisam verovao da neko može da to izvede sa loptom“, napisao je trener Korneho u svojoj knjizi o radu sa Maradonom.

Zanimljivo da je Dijegova visina izazvala sumnju, ali ne da je stariji, nego mlađi od osam godina. Nije bilo dozvoljeno trenirati mlađu decu. Morao je da donese krštenicu, a došao je i otac, pa je Maradona primljen u mlađe kategorije.

Maradona se pročuo još kao omladinac, jer je skupljao lopte, a na poluvremenu izvodio takve trikove sa loptom da je publika bila u neverici, pre nego što je debitovao za seniorski tim. Jednom, kada su igrali protiv Boke, navijači su tražili da skupljač lopti ostane na terenu, iako su igrači izašli posle odmora na teren. I pre nego što je debitovao, imao je neverovatnu reputaciju.

On je sa 14 godina osvojio prvenstvo Argentine za omladince, svi su bili ushićeni jer je igrao sa generacikom koja je bila starija od njega nekoliko godina. Odmah je prekomandovan u juniore, dete među ljudima i onda sa 15 godina debitovao je za seniore protiv Taljereša iz Kordobe. U nedelji pred meč, trener Montes je rekao Maradoni da će biti na klupi, ali i da se spremi jer će ga ubaciti u igru. Maradona nije bio impresioniran, ni nervozan, znao je da može da igra sa seniorima.

„Jesi li spreman“, upitao ga je trener nakon što su Juniorski primili gol.

Maradonin prvi broj je bio 16, crveni dres, trener mu je rekao da uđe i da učini nešto iz reprertoara sa treninga.

Prvo je gurnuo loptu kroz noge Huanu Domingu Kabreri, publika je vikala „Ole“, a gostujući igrači su probali da ga povrede. Iako je tim izgubio u autobiografiji Maradona kaže da je tada shvatio da je nebo granica.

On je narednih pet godina ostao u klubu svog detinjstva, odigrao je za Argentinos Juniorse 167 mečeva i dao 115 golova. Govorio je da se sve desilo suviše brzo da je mogao više, da je kasnije debitovao. Ne da mu je bilo žao, već je od prvog minuta bio neko od koga se očekuje nemoguće, zbog godina, ali pre svega zbog klase.

Zbog čega su ga navijači Argentinos Juniorsa odmah doživeli kao božanstvo?

Jer, Maradona je bio oličenje svačijeg sna. Siromašno dete neverovatnog talenta, oživeo je argentinski mit o „El Pibeu“, zlatnom dečaku.

Maradona je inače pre 16. godine dao svoj prvi gol u seniorskoj karijeri. Dao ih je dva San Lorencu, te prve sezone je odigrao 11 mečeva za klub.

Veliki udarac bio je kada nije uspeo da se dokopa tima svetskih šampiona 1978. bio je premlad, mada da je tada igrao za Boku, morali bi da ga povedu Bes je iskalio na Čakariti, kada je Argentina postala prvi put prvak sveta, u pobedi od 5:0 dao je dva i asistirao kod dva gola. Njemu je to izostavljanje iz reprezentacije teško palo, ali i bilo motivacija.

Imao je i solidan tim oko sebe, ili je samo saigrače, kao i obično činio boljim nego što jesu.

Recimo u jesen 1978, u prvom delu prvenstva, tim je bio peti u Metropolitano ligi, a on je dao 22 gola. I onda je pozvan u mladu reprezentaciju za svetsko prvenstvo, iz toga će nastati tim za Mundijal 1982. na kome Argentina i sa Maradonom nije bila blizu titule.

„Austral“ tadašnji sponzor Argentinosa je dao dovoljno novca da zadrže Maradonu, iako su ponude pljuštale, odbio je 20 miliona kokainskog novca od kartela iz Kalija da zaigra za Ameriku.

Naredne godine ponovo je na jesen dao 22 gola, ali je propustio meč odluke zbog kartona u prijateljskom meču, pa je Velez rasturio Juniorse bez Dijega, bilo je 4:0.

Nije uspeo ni sledeće godine, razboleo se kada je Argentinos Juniors mogao da osvoji titulu te sezone je u Metropiolitanu ponovo bio najbolji strelac prvenstva. Završili su kao drugi, a on je postigao 100 golova za klub, iako je imao 19 godina. U plej ofu, Ugo Gati, golman Boke ga je nazvao „precenjenim debeljom“, odgovor je stigao na terenu, Maradona je dao četiri gola svom budućem klubu. Prerastao je Argentinos, prva ponuda je stigla od Eivera, Filjol i Pasarela su ga ubeđivali, ali on je navijao za Boku koja je bila u finansijskim problemima.

Argentinos je želeo da ga proda Riveru koji je imao novca, a Maradonin agent je plaćao novinare da pišu o njegovoj ljubavi za Boku kako bi naterao klub sa „Bombonjere“ da reaguje. Boka Juniorsi su na kraju platili obeštećenje, a pošto nisu imali dovoljno novca , odigrali su prijateljsku sa Argentinosima u kojoj je Maradona igrao po poluvreme za oba tima.

Na kraju, iako su se navijači ljutili, otišao je u neuporedivo veći klub 1981. i tamo proveo godinu dana. Ali, o tome u nekom od narednih brojeva. Ostaje pet godina u Argentinosima, promenili su „La Paternal“ u stadion Dijego Maradona, sredinom osamdesetih imali strašan tim, najbolji u Argentini i Južnoj Americi kada su osvojili i Kopa Libertadodes i jedine titule...

Biće vremena da pišemo o tome...