Mehelen – Prvo, pa evropski trofej!

Mlađi će Mehelen posmatrati kao jedan od „onih“ timova iz liste koji se šetaju u dve belgijske prve lige, ništa što će dizati prašinu. Ali, ako im kažete da klub ima evropski trofej, većina neće verovati.

Nisu ni sami. Osnovani su početkom prošlog veka i bili su kao i sada klub iz gradića koji se nalazi na putu između Brisela i Antverpena. Lep gradić, simbol flamanske arhitekture, nije baš da neko obraća mnogo pažnje na fudbal.

Ali, očekivanja su porasla kada je negde početkom osamdesetih, kompjuterka firma Telindus ITC kupila klub predvođena vlasnikom Džonom Kordijeom. On je stigao taman da vidi kako Mehelen (ili Malino kako ih zove frankofonski deo Belgije) ispada u drugu ligu.

To je pomoglo, počeo je da troši novac, ali par godina je izgledalo kao bacanje para. Onda mu je dojadilo, doveo je Nemca Kunekea iz švajcarskog Bazela, ovaj stručnjak je već radio u Belgiji. Oteli su novcem Gentu i Antverpenu Ronija Martensa i Gastona Bekstensa, a stigao je iskusni Valter Meuvs iz Ajaksa. Holandija je imala jaču ligu, tamo je bilo boljih igrača, štoper Ekscelsiora Greme Rutgers i Kuman, ne naravno Ronald, već brat Ervin su zaokružili priču.

Gazda je uz ulaganja tražio i rezultate, ali su završili u donjoj polovini tabele.

Tvrdoglavi bogataš nije odustajao, doveo je trenera koji je sa Ajaksom uzeo titulu, Ada De Dmosa, i počeo da kupuje. Otac Kim Klajsters, Leo je stigao u Mehelen, kao i još dvojica belgijskih internacionalaca. Hofkins i Teunis, pa je odbrana potpuno promenjena, doveden je i golman reprezentacije Mišel Prudom. Uz veziste De Mesmekera i De Nila stvoren je tim koji će baciti rukavicu Andelehtu i Brižu.

Konačno je proradilo, sjajna odbrana je dopustila samo 18 golova, ali su par bodova nedostajali da osvoje titulu. Dokopali su se trofeja u kupu, pobediili su u finalu Standard iz Liježa.
To je povećalo apetite, tada najbolji igrač Izraela Eli Ohana, kao i De Vilde i Emers koji su kucali na vrata reprezentacije Belgije su kupljeni u leto 1987. Uz trenera Holanđanina, četvorica „Lala“ u ekipi, kombinovano sa najboljim belgijskim igračima su bili spremni za juriš na Evropu.

U prvenstvu ponovo nisu osvojili titulu, primili su 24 gola, još jednom najmanje u ligi, ali se u Belgiji naslovi osvajaju napadom, ne odbranom. No, u Evropi je to postala njihova prednost.

Mehelen je pravo niotkuda u svom prvom evropskom nastupu osvojio trofej!
Odiseja je počela protiv Dinama iz Bukurešta, nastavljena protiv škotskog Sent Mirena. U oba meča Mehelen nije primio gol kod kuće, to je bio ključ, mada su Škoti odoleli pred samo 6000 ljudi u prvom meču.

U četvrtfinalu, minimalac protiv sovjetskog Dinamo Minska, u Belorusiji je remi bez golova bio dovoljan za polufinale. U ovim mečevima videlo se koliko je dobro organizovana odbrana Ada De Mosa. U polufinalu je Mehelen izbacio Atalantu sa dve pobede od 2:1, bili su u nevolji u Bergamu, Italijani su vodili, ali su Rutjes i Emers okrenuli za finale.

I onda, kad fudbal režira, pobeda nad Ajaksom na „La Mejnou“ u Strazburu, minimalac ponovo, još jednom su sačuvali mrežu Pjet Den Ber je postigao zlatni gol. Bila je to godina u kojoj je Ajaks ostao bez Van Bastena koga je De Mos i otkrio i forsirao, ali su igrali Blind, Vauters, Vinter, Miren, Van’t Šip, Bosman, braća Vičge, Bergkamp je ušao u igru. Pola holandske reprezentacije, ali Belgijanci su slavili.

Mehelen je osvojio i Superkup protiv prvaka Evrope PSV, pa sledeće godine titulu u Belgiji, igrali su u KEŠ, ispali od prvaka Milana na produžetke. To su bile zlatne godine koje se nikada nisu ponovile. Od 1994. nisu više igrali u Evropi, ispali su u treću ligu polovinom prošle decenije, bili pre par godina deo kladioničarskog skandala, dobili suspenziju iz kupa, ali i Evrope u kojoj ionako neće igrati...

Ipak, sećanje na zlatne godine ostaje...