Škotska kao nekadašnja Jugoslavija - Sve tragedije velikih takmičenja!
Autor: Vladimir Stojanović
četvrtak 12.11.2020.
11:04
Izvor: Sportske.net
Znate li da su bili ubeđeni da će biti prvaci sveta...
Povezane vesti
Možda će zvučati neverovatno, ali Škotska je svetski rekord kada su Mundijali u pitanju. Ne postoji fudbalski tim koji je više puta igrao u završnici, a da nije uspeo da prođe grupu.
To ih zaista stavlja u nezavidnu situaciju kada ih uporedite sa drugim reprezentacija sa britanskih ostrva.
Uspeli su da se u jednom trenutku od 1974. do 1998. Kvalifikuju za pet od šest Mundijala, taj u Francuskoj je bio i poslednje veliko takmičenje na koje su otišli. Ima još jedna neverovatna činjenica, tri puta su ispali na gol razliku. Prvi put 1974. od Brazila, 1978. od kasnijih finalista Holanđana i četiri godine kasnije u Španiji, od Sovjetskog Saveza.
Samo im Holanđane ne pominjite, „Lale“ su na račun „Tartan Bojsa“ prošle grupu i 1996. u Engleskoj, ponovo zbog gol razlike. Toga se niko neće setiti, ali onog fantastičnog gola Pola Gaskojna kada je prebacio Kolina Hendrija svi imaju u fiokama pamćenja. To je bilo jedno od dva EP na kojima su Škoti učestvovali. Pojavili su se i 1992. u Švedskoj, bili sjajni u kvalifikacijama predvođeni legendarnim Ali MekKojstom i Gordonom Djurijem, igrali su još Strahan, MekStej, Gof, Gari Mek Alister, sjajan tim u to vreme. Ali, nije pomoglo, grupa je bila užasno teška (to su ona sjajna vremena kada je samo osam timova igralo na EP), izgubili su od Holanđana i Nemaca, za oproštaj dobili Ruse prerušene u Zajednicu Nezavisnih Država. Četiri godine kasnije, Škoti su remizirali sa Holanđanima, izgubili od Engleza, Ali MekKojst je doneo pobedu protiv Švajcarske, ali na kraju su Holanđani imali 3:4, Škoti 1:2, pa je „Oranje“ zbog većeg broja postignutih golova otišlo dalje.
To ih zaista stavlja u nezavidnu situaciju kada ih uporedite sa drugim reprezentacija sa britanskih ostrva.
Uspeli su da se u jednom trenutku od 1974. do 1998. Kvalifikuju za pet od šest Mundijala, taj u Francuskoj je bio i poslednje veliko takmičenje na koje su otišli. Ima još jedna neverovatna činjenica, tri puta su ispali na gol razliku. Prvi put 1974. od Brazila, 1978. od kasnijih finalista Holanđana i četiri godine kasnije u Španiji, od Sovjetskog Saveza.
Samo im Holanđane ne pominjite, „Lale“ su na račun „Tartan Bojsa“ prošle grupu i 1996. u Engleskoj, ponovo zbog gol razlike. Toga se niko neće setiti, ali onog fantastičnog gola Pola Gaskojna kada je prebacio Kolina Hendrija svi imaju u fiokama pamćenja. To je bilo jedno od dva EP na kojima su Škoti učestvovali. Pojavili su se i 1992. u Švedskoj, bili sjajni u kvalifikacijama predvođeni legendarnim Ali MekKojstom i Gordonom Djurijem, igrali su još Strahan, MekStej, Gof, Gari Mek Alister, sjajan tim u to vreme. Ali, nije pomoglo, grupa je bila užasno teška (to su ona sjajna vremena kada je samo osam timova igralo na EP), izgubili su od Holanđana i Nemaca, za oproštaj dobili Ruse prerušene u Zajednicu Nezavisnih Država. Četiri godine kasnije, Škoti su remizirali sa Holanđanima, izgubili od Engleza, Ali MekKojst je doneo pobedu protiv Švajcarske, ali na kraju su Holanđani imali 3:4, Škoti 1:2, pa je „Oranje“ zbog većeg broja postignutih golova otišlo dalje.
Ali, šta Škoti smatraju za najveći uspeh na velikim takmičenjima?
Ako ste gledali „Trainspotting“, postoji scena u kojoj se priča o video kaseti sa golom Arčija Gemila, golu koji i danas ima kultni status u Škotskoj.
Dakle, Argentina 1978.
Izaziva nostalgiju, ali i osećaj nepravde, tragedije, jer to je bila zaista najbolja generacija ikada. Mnogo je knjiga, dokumentaraca napravljeno na tu temu, mnogo suza proliveno, ali i danas, preživeli heroji tog šampionata važe za nedodirljive u škotskom fudbalu.
Protiv Škotske je navijala cela Engleska. Nacionalizam je bujao, Nacionalna Partija dostizala rekordne brojke. U medijima u Londonu se pisalo da bi uspeh Škota bio idealno ulje na vatru independista.
Te godine su specifične. Leto pre prvenstva je Dalgliš postao najskuplji igrač Britanije ikada, kada je prešao u Liverpul. „Kralj Keni“ je srušio rekord Gordona MekKvina svog zemljaka koji se pet meseci ranije preselio u Mančester Junajted. Menadžer MekLeod je bio toliko popularan da je posle njegove reklame za tepihe, taj proizvod izazvao histeriju među domaćicama na severu ostrva.
Pre šampionata Liverpul je osvojio titulu prvaka Evrope sa Dalglišom, Sunesom i Alanom Hanseno, Ispvič je dograbio kup sa Varkom i Džordžom Barlijem, Forest englesku titulu i Liga kup, sa četvoricom Škota, Robertsonom, MekGovernom, Arči Gemilom i Kenijem Barnsom. Ovaj poslednji proglašen je za igrača godine u Engleskoj.
U kvalifikacijama za Mundijal su isprašili aktuelne prvake Evrope Čehe, MekLeod je u Južnu Ameriku odveo igraček oji su imali među sobom osvojenih 60 treofeja, šampione Škotske, Engleske, kupova u domaćim prvenstvima i sva tri evropska trofeja. Jer pazite, Liverpul je osvojio KEŠ, timovi prepuni škotskih fudbalera su vladali ostrvom, pa je možda bilo i razumljivo što je MekLeod izjavio pre Mundijala da bi Škotska mogla da osvoji titulu svetskog prvaka.
Problem je bio što su Škoti pali u zamku britanske nadmenosti koja je karakteristična za Engleze. Nisu odradili nikakav skauting rivala, pošli su od konstatacije da rivali treba da brinu o njima.
Selektor je kasnije rekao da nije znao nijednog igrača Perua, televizijska kompanija je ponudila da plati MekLeodu put u Južnu Ameriku da gleda ovaj tim, Južnoamerikanci su bili bolji od Čilea, dali su pet komada Boliviji, Brazil ih je srećno pobedio sa 1:0. Na Mundijal je Škote ispratilo 25 000 ljudi sa Hempdena, dočekalo ih je stotinak.
Šta se tamo desilo?
U grupi su bili Peru, Iran i Holandija. Pošto nisu gledali Peru, nisu znali ni ko je Teofilo Kubiljas, jedan od najboljih južnoameričkih napadača svih vremena. Istina je da su Škoti, tačnije Don Mejson promašili penal, da se to nije desilo, verovatno bi prošli dalje, ali bi istorija možda bila drugačija. Jer, izgubili su 3:1, nacionalna osećanja su splasla, to je pomoglo Margaret Tačer da preživi glasanje o poverenju u parlamentu. Škotska je inače povela, ali su Kueto i Kubiljas sa dva gola okrenuli rezultat.
No, ono što je izazvalo bes je remi protiv Irana. Jer, Škoti su toliko loše igrali protiv nepoznatih Azijata, da kada je izvesni Eskandrijan savladao svog golmana Hejazija, gledaoci su se smejali. Ali, ni taj poklon nije značio pobedu, Danafaird je pogodio posle sat za izjednačenje, ostalo je tako, 1:1.
I onda, kada je praktično sve potonulo, Škotska je tukla Holandiju koja je verovatni bila, čak i bez Krojfa najbolji evropski tim tog vremena. Tu dolazimo do onog napred pomenutog klasika od gola Arčija Gemila koji je dao dva gola na toj utakmici. Škotska je vodila 3:1 bila na putu da napuni Holanđane, promašivala, a onda je Rep smanjio rezultat, svi su znali matematiku, i minimalan poraz je bio dovoljan narandžastima da odu dalje.
Gnev navijača je bio još veći, Škotska je pokazala koliko može tek kad više nije bilo važno, tada je umrla i poslednja iluzija da će na bilo kom velikom takmičenju napraviti nešto. Jer, svi su bili svesni da bolji tim neće imati nikada. Da, igrali su i četiri godina kasnije, Brazil je bio neprikosnoven, Škotska nije dobila SSSR, ali je izgubila teže od „Selesao“ nego Rusi, svi timovi su tukli nedorasle „Kivije“ sa Novog Zelanda. Na kraju je SSSR otišao sa boljom gol razlikom, a ni Ser Aleks nije uspeo da pomogne Škotima u Meksiku 1986. Izgubili su od Nemaca i Danaca, uzeli bod protiv Urugvaja. Džok Štajn je umro kada je protiv Velsa Škotska izborila plej of, Fergi tada još menadžer Aberdina je preuzeo reprezentaciju. Ni taj tim nije bio loš, ali je Mo Džonston bio indikator nereda, nisu bili disciplinovani, pa iako dosta poznatih imena, Škotska se opet vratila kući.
Zvuči li vam poznato, kada je nekadašnja Jugoslavija u pitanju?
1 Komentara
DRUG OSTOJA
Više mi je žao njih, nego nas. Mi smo uglavnom imali neuspehe jer smo gurali igrače prvo po nacionalnom ključu, posle po menadžersko-burazersko-mafijaškoj liniji.