Stivi Dži - Crveno do koske!

Kada je poslednji put dodirnuo znak "Ovo je Enfild" na hramu fudbala, Stiven Džerard je sigurno pomislio na sve što je prošao pred najboljim navijačima na svetu.

Nije to bio uvek med, tim pre što se njegovo vreme poklonilo sa najvećom sušom Liverpula u poslednjih pola veka, ali s obzirom na sve, za njega se može reći ono legendarno "Samo jedan je kapiten".

Naravno bilo je većih i trofejnijih igrača od Stivi Džija, ali njih nije intrigirao prelazak u neki drugi klub, tim pre što sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih nije bilo mnogo lepših mesta za igranje fudbala.

Džerard je ostao veran Redsima u trenucima kada su trofeji stanovali na nekim drugim mestima i kada su se ponude ređale, atraktivnije na svaki način.



To ga čini zaista posebnim, nekim ko je ostao veran do kraja i ideji i boji koju je nosio. Zbog toga danas u Liverpulu i na onim kućama gde je bilo ljudi u dnevnim sobama, onih koji nisu bili na "Enfildu" vijorile su se zastave sa likom Stivi Džija.

Jer nije samo fudbalska klasa u pitanju, ljudska je, menjali su se likovi, prolazili su saigrači i treneri, odlazili za boljim ponudama, Džerard je ostajao bez obzira što je izgledalo da nagrada leži na drugom mestu.



I zbog toga je ona titula iz Istanbula na neki način poetska pravda, pamtiće ga kao kapitena koji je podigao najveći pehar, najznačajniji, kao naknadu za sve što je dao crvenoj boji.

Liga šampiona je ono po čemu će ga pamtiti oni do koga mu je stalo, "Kop" i svi kojima je Liverpul na srcu, a to što nije osvojio titulu, nije ni do njega, rodio se u pogrešno vreme, prvo dominacije Junajteda, a onda velikih investicija Rusa i Arapa.

Mogao je da izabere lakši put, Real, Murinjov Inter, ili možda nekoga od rivala na ostrvu, nije pošao tim putem. Stivi, jedan jedini