Fudbal na Lućov način - TIM može bez svake zvezde, a zvezda postaješ ako igraš za - TIM

Bio je to 4. januar 2015. godine. Barselona je gostovala Real Sosijedadu u prvoj utakmici u novoj kalendarskoj godini. Ipak, kao bomba je odjeknulo da je nepovređeni Lionel Mesi ostao na klupi za rezerve. Iako je Luis Enrike uveo Argentinca na poluvremenu pri rezultatu 1:0 za Baske, do kraja nije bilo promene i Barsa je upisala težak poraz. 

Sutradan je Barsa tradicionalno imala trening otvoren za javnost i navijače, što je veliki praznik za Katalonce, a na njemu se nije pojavio - Mesi. Ispostaviće se da su se Lućo i Leo zakačili oko nekih taktičkih zamisli i da je zbog toga Mesi ostao na klupi. Sledeća utakmica - Atletiko Madrid na "Kamp nou". Lućo je održao sastanak, koji je organizovao kapiten Ćavi i Mesiju održao motivacioni govor i bukvicu. Ratne sekire su zakopane. Atletiko je dobio tri komada, a to je bila ona čuvena utakmica u kojoj se u strelce upisao celokupni trio MSN i kada je i nastala ona najčuvenija njihova zajednička fotografija. Barselona je te sezone osvojila svoju drugu tripletu u istoriji, posle one Pepove iz 2009. 

Ćavi Ernandes je posle nekoliko godina otkrio šta je prelomilo tu sezonu, a to je bila - čvrsta ruka Luisa Enrikea. 

"Posle tog poraza od Real Sosijedada, stvari su mogle da odu u dva potpuno različita smera i plašili smo se da može da ode ka gorem. Znajući i Mesija i Luća, morao sam da budem spona i da pronađem način da se razumeju i spoje ka zajedničkoj ideji. Luis Enrike je pokazao snažan karakter i autoritet, ali to nešto čovek mora da nosi u sebi. I Mesi je to osetio i zato ga je poštovao. Do kraja te sezone smo leteli po terenu i pobedili sve najvažnije utakmice", prisetio se Ćavi godinama kasnije, kada je završio igračku karijeru. 

A bilo je onda to i u sezoni 2023/24, u kojoj je, pazite sad - Lionel Mesi otišao iz Pariza, a Lućo odlučio da otera Nejmara. Istog onog koji mu je doneo tu čuvenu tripletu i kasnije onu najčuveniju "remontadu" nad Pari Sen Žermenom. Ali, ovo bio jedan potpuno drugačiji Nejmar. Osam godina stariji, što je u njegovom slučaju možda izgledalo i kao 15. Luću takav Nejmar, koji fizički ne može da izdrži njegov tempo, nije potreban. PSŽ je zaradio 90 miliona evra, a od čuvenog trija ostao je samo - nezadovoljni Kilijan Embape. Tokom čitave te sezone, Lućove prve u Parizu, ceo svet je znao da će Embape na kraju sezone otići kao slobodan igrač u Real Madrid. I svi su bili uplašeni, osim - Luisa Enrikea.  

Dokaz? 

Pa, najbolji je onaj video, pred revanš sa Barselonom u četvrtfinalu Lige šampiona prošle godine, kada je Lućo održao opet bukvicu svojoj prvoj zvezdi, Embapeu, i tada je bilo jasno da za Luća postoji samo jedna zvezda, a to je tim. 

"Čitao sam da obožavaš Majkla Džordana? Džordan bi svoje saigrače uhvatio za 'jaja' i igrao odbranu kao manijak! Moraš da postaviš primer, prvo kao osoba, a zatim kao igrač. Fenomen si, svetska zvezda, to niko ne osporava, ali za mene to nije dovoljno. Pravi lider je onaj koji, kada ne može da doprinese golovima, pomaže na druge načine. To je ono što želim od tebe. Imaš još dve utakmice za PSŽ, želim da odeš uzdignute glave, bez ikakvog kajanja", pričao je Lućo kao učitelj đaku prvaku o osnovnim životnim lekcijama.

Nažalost, PSŽ nije imao sreće. Razbucao je Barsu u revanšu zbog crvenog kartona Ronalda Arauha, a potom nije imao sreće u polufinalu sa Dortmundom. I potpuno nezasluženo nismo gledali finale PSŽ - Real Madrid.  

Ali, to se nekako vratilo u ovom dvomeču sa Liverpulom. Međutim, da biste shvatili da Lućova pobeda nad Slotom nije bila slučajna, moramo opet malo da se vratimo unazad.

Kada je Kilijan Embape predstavljen u Real Madridu, čitav fudbalski svet je očekivao da PSŽ više nikada ne bude ni blizu završnice Lige šampiona. Luis Enrike je, shvtivši da odlaskom Embapea dobija i neke dobre stvari, počeo da gradi - tim.

I opet je morao da pokaže svoj autoritet. Ne znam da li se sećate kako je jesenas sklonio Usmana Dembelea na klupu, u jednom momentu i na tribine, jer nije ispunjavao njegove zahteve. Setite se samo kada je Luis Enrike u septembru odlučio da ne povede Dembelea na derbi i gostovanje Arsenalu u Londonu.

"Neću da pravim sagu od ovoga. Jednostavno, moraju se poštovati obaveze prema timu. Želeo sam da uradim najbolju stvar za tim i izostavio sam ga. Nije bilo nikakve svađe između Dembelea i mene", objasnio je Luis Enrike.

I kako se PSŽ provlačio kroz grupnu fazu, na kraju i jedva domogao plej-ofa, u onoj odlučujućoj utakmici sa Mančester sitijem, niko nije mogao da pretpostavi šta nas čeka.

I onda je Usman Dembele počeo da shvata da mu dosadašnja tvrdoglavost, ograničenost u razmišljanju i na terenu više šteti, prihvatio je sve zahteve Luisa Enrikea. U 2025. godini, od igrača koji je bio izostavljan, koji je do sredine decembra dao čitajte - PET golova u svim takmičenjima i nijedan u Ligi šampiona, dobili smo legitimnog kandidata za "Zlatnu loptu" i legitimnog kandidata za trofej Lige šampiona. 

Ukratko - Luis Enrike je uradio isto što i Pep sa Mesijem u proleće 2009. godine. Dao mu je slobodu, dao mu je da igra svelutajućeg napadača, koji je do pre dva meseca bio ograničeno krilo kojem je potrebna aut linija na zadnjici da bi znao da se orijentiše i napadne prostor. 

I ovakav, "oslobođeni" Dembele dao je 21 gol u kalendarskoj 2025. godini. Igrač koji na početku karijere na pitanje o tome da li je levak ili dešnjak kaže i otprilike i "nijedno i oba". I koji je odjednom postao sve ono što smo čekali 10 godina, od kako se pojavio kao tinejdžer na velikoj sceni. 

I tako smo dočekali mart 2025. godine da pričamo o Pari Sen Žermenu kao jednom od najjačih timova u modernoj istoriji Lige šampiona. 

I konačno smo došli do dvomeča sa Liverpulom, koji je hteli to da priznate ili ne, zasluženo prelio na stranu Parižana. Jer, najbolji akter bio je - Alison Beker, ako pogledamo svih 210 minuta najboljeg dvomeča u modernoj istoriji Lige šampiona. Lućov tim je u ovom dvomeču uputio 48 udaraca ka golu Alisona Bekerea, od toga 18 u okvir. Možda je za nekog statistika kao bikini, ali briljantan dvomeč Parižana je sve samo nisu brojke.

Jer, Lućo sada ima igrača sa brojem sedam koji doslovno gilja za tim, igra u dva smera i potpuno je podređen timu. Ima Dembelea kojeg teško da će bilo koja odbrana zaustaviti u narednim dvomečima do potencijalnog finala. Ima Barkolu i Duea, za koje se ne zna koji je opasniji u igri jedan na jedan. I ima Vitinju. Motor koji ne prestaje da radi, mozak koji ne prestaje sa razmišljanjem 200 na sat i koji ima savršenu kompaktnost sa Fabijanom Ruizom i Žoaom Nevešom. I ima levog beka koji je uspeo da neutrališe jednog Mohameda Salaha tokom čitavih 210 minuta, u trenucima kada je ovaj do sinoć, bio glavni kandidat za "Zlatnu loptu".

I takav tim je stvorio - Luis Enrike. 

Čovek koji dolazi iz Asturije, iz Hihona, a kažu u Španiji da su tamo najtvrdoglaviji Španci. I najveći borci. A Lućo je pokazao kakav je borac i kada je ostao bez svoje kćerke Ksane, koja je zbog teške bolesti otišla prerano, kao devetogodišnjakinja. 

I zato premalo pričamo o Lućovoj veličini. Bila je potrebna jedna ovakva pobeda, na najtežem gostovanju u Evropi da bi se njegova priča ispričala i čitala. 

Za kraj, priznajmo svi makar sami sebi, u sebi da nas niko ne čuje - jbt, kako je moguće da odjednom simpatišemo PSŽ i navijamo da ovaj put ide do kraja, ma koliko su nam do Luća, bili "ogavni"...